Berlin

12.">31. 12. 2020.) Pre Drugog svetskog rata imao je 4.5 miliona. Berlin je drugi po redu najveći grad Europske unije posle Londona. Od 1949. do 1990. bio je podeljen na Istočni Berlin i Zapadni Berlin.

Berlin
Berlin Tiergarten i Mitte
Zastava Grb
Koordinate: 52°31′N 13°24′E / 52.517°N 13.400°E / 52.517; 13.400
Država	Njemačka
Vlast
- gradonačelnik	Franziska Giffey (SPD)
Površina
- Ukupna	891.85 km²
Visina	34
Stanovništvo (2020.)
- Urbano područje	3.769.495
- Urbana gustoća	3.809 stan./km²
- Područje utjecaja	6.000.000
Vremenska zona	UTC+1 (UTC+2)
Poštanski broj	10001 - 14199
Pozivni broj	030
Službena stranica www.berlin.de
Karta
Berlin class=notpageimage| Berlin na karti Njemačke

Berlin je smešten na rekama Špreji i Hafel na severoistoku Nemačke. Berlin je jedna od 16 nemačkih država, i sa svih strana je okružen državom Brandenburg.

 

Prema Kepenovoj klasifikaciji klimata Berlin ima umerenokontinentalnu klimu.

Leta su topla sa srednjom maksimalnom temperaturom između 22 i 25 °C, i srednjom minimalnom temeraturom u intervalu od 12 do 14 °C, dok su zime hladne sa prosečnom najvišom temperaturom od 4 °C i prosečnom najnižom temperaturom imeđu -2 i 0 °C. Proleće i jesen su obično prohladni. Centar Berlina poseduje svoju mikroklimu, jer zgrade zadržavaju toplotu. Zbog toga, temperature u gradu mogu biti i do 4 °C veće od temperatura u prigradskim oblastima.

Kiša pada ravnomerno tokom cele godine, a godišnji prosek padavina je 570 mm. Iako lake snežne padavine obično traju od decembra do marta, snežni pokrivač se ne zadržava dugo. Međutim, zima 2009/2010. je bila izuzetak, jer je snežni pokrivač bio prisutan od kraja decembra do početka marta.

Država

Berlin je postao nezavisna država danom nemačkog reujedinjenja 3. oktobra 1990, i jedna je od tri države u Nemačkoj koja je ujedno i grad (pored Hamburga i Bremena).

Bivši Zapadni Berlin, je bio država od osnivanja Zapadne Nemačke 23. maja 1949, ali je bio oslonjen na zapadne vojne zaveznika, i nije bio tehnički deo Zapadne Nemačke. Istočni Berlin je bio glavni grad Istočne Nemačke od 1949 do 1990, što je bilo protivno dogovoru četiri najveće sile.

Berlinom upravlja Senat Berlina, koji se sastoji od Gradonačelnika i 8 senatora, koji imaju ministarski status. Gradonačelnik je predstavnik države Berlin. Trenutno, ovo mesto pripada Klausu Voverajtu (SPD).

Gradski i državni parlament se naziva “Abgeordnetenhaus“ ili kuća predstavnika građana.

 

Gradske opštine

Glavni članak Opštine Berlina.

Berlin je podeljen na 12 opština.

Svaka svaka opština ima vladu (Bezirksamt), koja se sastoji od pet ministara i predsednika varoši.

Prvi doseljenici

Oko 720. godine dva Slovenska plemena, naselila su Berlinski region. Heveleri su se naselili kraj reke Hafel, sa njihovim glavnom naseobinom Brenaborom, kasnije nazvanim kao grad Brandeburg. Bliže reci Špreji, u današnjoj gradskoj varoši Kopernik, naselili su se Šprevani.

Heveleri su osnovali drugo mesto pored reke Havel oko 750. Ono je tada bilo najbliže današnjem Brlinu, i zvalo se Špandov (današnji Špandau). Špandau i Kopernik, zaštićeni zidinama oko 825, su bile glavne naseobine sve do 11. veka.

Berlin je jedan od najmlađih evropskih gradova, koji je osnovan u 12. veku. Grad se sastojao od dva naselja, Berlina i Kulna, na obe strane reke Špreje, u današnjoj varoši Mite (Mitte – sredina). Kuln se prvi put pominje u dokumentima 28. oktobra 1237, a Berlin 1244. Nažalost, gradski centar izgoreo je 1830, kada je uništeno veliki broj spisa iz tadašnjeg vremena.

Oba naselja su formirala trgovačku uniju 1307, i participirala u Hanseu. Nihovo jedinstvo trajalo je oko 400 godina, sve dok se Kuln i Berlin nisu ujedinili pod imenom Berlin 1709, uključujući i prigradska naselja Fridrihsverder, Dorotenštad i Fridrihštad.

Nije ostalo mnogo tragova od ovih nekadašnjih naselja, ali neki se mogu videti u Nikolaivirtelu pored Rataus Rotes (opština Rotes) i Klošterkirhe (Klošter crkve) pored Aleksandarplaca.

 

Urbanizam između 15. i 17. veka

Prva gradska palata je građena pored obale reke Špreje od 1443. do 1451. U to vreme Berlin-Kuln je imao oko osam hiljada stanovnika. 1576. bubonska kuga je ubila oko 4000 ljudi u gradu.

Tokom Tridesetogodišnjeg rata (1618-1648), broj stanovnika u Berlinu je opao sa 10.000 na 6.000.

Godine 1640. Fridrih Viliam preuzeo je vlast u u Brandeburgu. Tokom njegove vladavine, Berlin je dostigao 20.000 stanovnika i postao značajan centralnoevropski grad.

Bulevar sa šest redova drveća je postavljen između parka Tirgarten i Palate 1647. godine. Bulevar je nazvan Unter den Linten.

Nekoliko godina kasnije, konstruisan je Dorotenštad na severozapadu reke Špre - na Špre ostrvu gde se nalazila Palata. Od 1688. Fridrihštad je izgrađen i naseljen.

Prusija

18. januara 1701, Frederik III je krunisan kao Kralj Frederik prvi od Prusije, koji je Berlin proglasio za glavni grad Prusije.

1709, Berlin-Kuln se zajedno sa Fridrihsverderom, Dorotenštatom i Fridrihštatom ujedinio pod imenom Berlin sa 60.000 stanovnika.

Vajmarska Republika i Treći Rajh

Najveći utisak koji se stekne prilikom posete Berlinu je veliki diskontinuitet, koji reflektuje komplikovanu istoriju Nemačke u dvadesetom veku. Isto tako, bio je sedište Pruskih kraljeva. Broj stanovnika Berlina nije napredovao tokom 19. veka, naročito kada je postao prestonica Nemačkog Carstva (1871). Bio je glavni grad Nemačke Vajmarske Republike i kada je Nemačka bila nacistička. Tokom ovog perioda, Adolf Hitler je imao velike planove za transformaciju Belina, jer ga je mrzeo i mislio je da je najružniji grad na svetu. Albert Šper je bio Hitlerov glavni arhitekta, koji je napravio velike planove za preuređenje Berlina.

Na mestu gde se Rajhstag danas nalazi, planirano je da se napravi Velika Dvorana, 250m visoka i sedam puta veća o Bazilike sv. Petra u Rimu. U nju bi moglo da stane 170.000 ljudi, a oni koji su je planirali, govorili su da bi se iz nje moglo upravljati oblacima i kišom. Planirana je Avenija Pobede široka 23 metara a dugačka 56 km. Na drugom kraju, trebala je da se napravi nova železnička stanica, a pored nje aerodom Tempelof.

Danas je samo nekoliko građevina preostalo iz nacističkog perioda: internacionalni aerodrom Tempelof, Olimpijski Stadion, i ulična rasveta ne nekoliko mesta u gradu. Hitlerova Kancelarija Rajha je uništena od strane Sovjeta, a ostaci su posluzili da se napravi Sovjetski memorijalni centar u Treptauer parku u Berlinu.

Podeljeni grad

Pred kraj Drugog svetskog rata, Berlin je bio uništen 70% zahvaljujući savezničkim bombardovanjem i uličnim borbama. Zbog toga nazvan je „Vremenskom nulom“ što je značilo novi početak za grad. Veliki Berlin je podeljen u četiri sektora od strane Saveznika, Londonskim protokolom (1944):

• Sjedinjene Američke Države , (obuhvatao opštine: Nojkeln (Novi Keln), Krojcberg (Krojc brdo), Tempelof, Šeneberg (Lepo brdo), Šteglic, Zelendorf;
• Veliku Britaniju, (obuhvatao opštine: Tirgarten, Šarlotenburg, Vilmerzdorf i Špandau);
• Francusku, (obuhvatao opštine: Veding i Rajnikedorf);
• Sovjetski Savez , (obuhvatao opštine: Mite (Sredina), Prenclauer berg (Prenclauersko brdo), Pankov, Vajsense (Belo jezero), Fridrihšajn, Li(h)štenberg*, Treptov i Kopernik.

Berlin je bio smešten u sred sovjetske okupacione zone Nemačke i postao prirodna tačka suprotstavljenih strana u Hladnom ratu. Kada je 24. juna 1948. otpočela Staljinova Berlinska blokada, zapadni saveznici su Zapadni Berlin snabdevali tzv. vazdušnim liftom (die Luftbrücke), nazvan od strane Berlinaca.

Berlinski sovjetski sektor, Istočni Berlin, je postao glavni grad istočne Nemačke, kada je formirana iz Sovjetske okupacione zone u oktobru 1949. Zapadne Nemačke je formirana 23. maja 1949. iz američkih, britanskih, i francuskih zona, glavni grad je bio u Bonnu. 13. avgusta 1961. napravljen je Berlinski zid, razdvojivši Zapadni Berlin od Istočnog i ostatka Nemačke.

Šezdesetih godina dvadesetog veka, Berlin je bio centar evropskih studentskih protesta.

Berlinski zid je probijen 9. novembra 1989. Tokom Nemačkog reujedinjenja 3. oktobra 1990, zid je skoro potpuno srušen. Ostali su mali delovi, koji najviše služe kao podsetnici i turističke atrakcije. Nemački Bundestag je juna 1991. izglasao odluku da se glavni grad Nemačke Bon, preseli u Berlin. Berlin je ponovo postao glavni grad Nemačke. Ministri i vladina administracija su se u Berlin preselili 1997/1998.

 

 

 

Znamenitosti modernog Berlina

• Berlinski televizijski toranj - visok 368 metara, sagrađen 1969. blizu Aleksanerplaca. Sa njegove osmatračnice, visoke 104 metara, se može videti ceo grad.

Obeležja i simboli

Najpoznatija građevina u svetu a istovremeno i obeležje Berlina je Brandenburška Kapija. Druge građevine poznate izvan Nemačke su Rajhstag, Televizijski toranj i Kolona Pobede. Simbol na grbu Berlina je medved. Berlinski medvedi-drugari Buddy Bears koji su bili kreirani 2001-ve godine važe danas kao neoficijelni simbol modernog, otvorenog Berlina, koji, kako je Ban ki-Mon rekao ’’u svetu prenose poruku harmonije i mira’’.

Zoološki vrtovi

 

Berlinski zoološki vrt, stariji od dva zoo-vrta, smešten u centru grada, je osnovan 1844. godine, i danas se smatra za najbogatiju zbirku različitih živih vrsta na svetu. Između ostalog, bio je dom polarnom medvedu Knutu, koji je u njemu i rođen, decembra 2006.

Drugi berlinski zoo-vrt, Tirpark Fridrihsfelde, osnovan 1955. godine u parku istorijskog zamka Fridrihsfelde u predgrađu Lihtenberga, je, po svojoj površini, najveći zoološki vrt u Evropi. U odnosu na Berlinski zoološki vrt poseduje veću zbirku reptila.

Ostale interesantne građevine(nedostupne javnosti)

• Fernmeldeturm Berlin
• Richtfunkstelle Berlin-Frohnau
• Transmitter Berlin-Britz
• Radio mast Berlin-Scholzplatz
• Transmitter Berlin-Alley of Stallupone
• Radio mast Berlin-Olympiastadium
• Radar facility Berlin-Teufelsbberg
• TV Tower Berlin-Mueggelberge
• Power station Berlin-Wilmersdorf
• Power station Reutter

Univerzitet

• Slobodni berlinski univerzitet [1]
• Humboldt-Universität zu Berlin [2]
• Tehnički univerzitet u Berlinu [3]
• Charité [4] (Medical Faculty of Freie and Humboldt-Universität)
• Universität der Künste [5]

Univerzitet primenjenih nauka

• Alice-Salomon-Fachhochschule für Sozialarbeit/-pädagogik [6] Arhivirano 2008-02-28 na Wayback Machine-u
• Evangelische Fachhochschule [7]
• Katholische Fachhochschule [8]
• Fachhochschule für Technik und Wirtschaft [9] Arhivirano 2012-09-18 na Wayback Machine-u
• Fachhochschule für Wirtschaft [10]
• Hochschule für Musik Hanns Eisler [11]
• Technische Fachhochschule [12] Arhivirano 2012-08-04 na Wayback Machine-u

Muzeji

• Museum Island with the Altes Museum, Pergamon Museum and Alte Nationalgalerie
• Nemački muzej tehnologije u Krojcbergu
• Muzej pošte i telekomunikacija
• Nova nacionalna galerija jedna od poslednjih dela Ludvig Miesa van der Rohea
• Stara nacionalna galerija, 19. vek – slike i skulpture [13] Arhivirano 2004-06-08 na Wayback Machine-u
• Jevrejski muzej u Berlinu
• Hambzrgska železnička stanica
• Muzej evropske kulture
• Berlinska državna galerija [14] Arhivirano 2005-12-28 na Wayback Machine-u
• Muzej Bauhauz [15] Arhivirano 2005-09-30 na Wayback Machine-u
• Broehan Museum [16] Arhivirano 2008-01-24 na Wayback Machine-u
• Deutsche Guggenheim Museum [17]
• Nemački muzej filma [18]
• Muzej Kaete Kolvic [19] Arhivirano 2008-12-05 na Wayback Machine-u
• Muzej evropske kulture [20] Arhivirano 2005-03-24 na Wayback Machine-u
• Vitra Design Museum [21] Arhivirano 2004-08-11 na Wayback Machine-u
• Bergruenska kolekcija (Pikaso i njegovo doba) [22] Arhivirano 2005-10-29 na Wayback Machine-u
• Berlinska galerija slika [23] Arhivirano 2005-08-20 na Wayback Machine-u
• F.C. Flik Kolekcija [24] Arhivirano 2004-10-10 na Wayback Machine-u
• Muzej istorije prirode [25] Arhivirano 2007-06-10 na Wayback Machine-u
• German Museum of Technology [26] Arhivirano 2006-10-08 na Wayback Machine-u
• Muzej istorije medicine [27] Arhivirano 2006-02-13 na Wayback Machine-u
• Dokumentacioni centar Berlinskog zida [28] Arhivirano 2007-06-30 na Wayback Machine-u
• Pruske palate i parkovi u Berlinu [29] Arhivirano 2007-12-31 na Wayback Machine-u

Pozorišta

• Schaubühne [30]
• Volksbühne [31]
• Nemačko narodno pozorište [32]
• Berlinski ansambl [33]
• Zapadno pozorište [34]
• Grips-pozorište
• Pozorište Maksim Gorki [35]
• Renesansno pozorište
• Friedrichstadt-Palast [36]

Opere

• Nemačka opera
• Gradska opera Unter den Linten
• Komična opera

Klubovi

• 2BE Club (Old WMF Location)
• Arena
• Bastard (Prater)
• Big Eden
• Icon
• Kalkscheune kalkscheune.de
• Kato
• Kinzo
• Knaack Club knaack-berlin.de
• Ma Baker Club Berlin mabaker.de
• Magnet magnet-club.de
• Maria am Ostbahnhof clubmaria.de Arhivirano 2005-12-28 na Wayback Machine-u
• Matrix
• Polar.tv
• Sage Club sage-club.de
• SO36
• Soda Club at Kulturbrauerei
• Steinhaus steinhaus-berlin.de
• Sternradio
• Watergate water-gate.de
• WMF (Café Moskau) wmfclub.de^{[mrtav link]}
• 90°

Javni gradski saobraćaj

• U-Bahn, (U-voz) – sistem podzemnog metroa
• S-Bahn, (S-voz) - prvenstvaeno nadzemni metro sistem

Pogledajte Berlinski metro

• Tram/Straßenbahn, tramvajski sistem. Naročito rasprostranjen u istočnom delu
• Autobuski saobraćaj
• Feriboti
• U sva prevozna sredstva javnog gradskog saobraćaja se može ući jednom kartom
• Mapa trenutne javne saobraćajne mreže (BVG)

Aerodromi

• Šenefeld međunarodni aerodrom (SXF), biće proširen i preimenovan u Berlin Brandenburg međunarodni aerodrom (BBI) 2007. godine
• Tegel međunarodni aerodrom (TXL), biće zatvoren kad se BBI stavi u funkciju (2007. godine)
• Tempelof međunarodni aerodrom (THF), biće zatvoren 2006. godine
• Internet stranica berlinskih aerodroma

Luke

• Westhafen (Zapadna luka) – najveća luka u Berlinu 173000 kvadratnih metara, za pšenicu i teška dobra.
• Südhafen (Južna luka) – površine od oko 103000 metara kvadratnih, za pšenicu i teška dobra.
• Berlin Osthafen (Istočna luka) – površine 57500 metara kvadratnih, i dalje u upotrebi, ali je deo pod rekonstrukcijom.
• Hafen Berlin Neukölln (Luka Nojkeln) – sa samo 19000 metara kvadratnih, namanja luka, za građevinske materijale.

• Berlin je bio domaćin Letnjih Olimpijskih igara 1936. godine.
• Berlin će učestvovati u organizaciji Svetskog prventstva u fudbalu 2006.
• Berlin će 2890. organizovati svetsko prventstvo u atletici.

"Berlin ist arm, aber sexy." ("Berlin je siromašan ali seksi.")
(Klaus Voverajt, Gradonačenik, u televizijskom intervjuu, 2004)

"Ich bin ein Berliner." ("Ja sam Berlinac")
(Džon F. Kenedi, Predsednik SAD, 1963. tokom posete Berlinu)

"Ihr Völker der Welt ... schaut auf diese Stadt!" ("Građani sveta ... pogledajte ovaj grad!")
(Ernst Rojter, Gradonačelnik, tokom Berlinske blokade, 1948.)

"Ich hab noch einen Koffer in Berlin" ("Ja i dalje držim kofer u Berlinu")
(Marlen Ditrih, glumica i pevačica rođena 1901. u Berlinu-Šeneberg)

• Berlin - informacije na stranici Wikivoyage
• Panorame Berlina – Panoramski pogledi znamenitosti Berlina
• Berlin, Find Links! Arhivirano 2014-04-09 na Wayback Machine-u
• Berlin Sightseeing
• Zvanična internet prezentacija Berlina Arhivirano 2007-01-25 na Wayback Machine-u
• Alt-Berlin Arhivirano 2010-04-24 na Wayback Machine-u Arhiva istorijskih mapa Berlina, od 1738. do danas. (Na nemačkom)
• BerlinOnline.de (Na nemačkom)
• Berliner Kurier (Na nemačkom)
• Berliner Zeitung (Na nemačkom)
• Berliner Morgenpost (Na nemačkom)
• Focus Online (Na nemačkom)
• Statistika Berlina (Na nemačkom)
• Berlinski umetnici Arhivirano 2005-09-21 na Wayback Machine-u
• Slike berlina od 1989. do 1999. Arhivirano 2019-05-30 na Wayback Machine-u
• Berlin DVD Arhivirano 2012-12-30 na Wayback Machine-u
• Individual Berlin Sightseeing Tours
• Berlinska arhitektura Arhivirano 2006-12-09 na Wayback Machine-u
• Umetnost, muzika i kultura u Berlinu Arhivirano 2005-06-08 na Wayback Machine-u

Napomena:
Članak je sa Vikipedije na engleskom jeziku preveo korisnik Pokrajac i zbog toga se u njemu mogu naći eventualne stilske i gramatičke greške.