Яд (jad) (гьидрогендин оксид) — экв аквадай жимивилин тегьерда авай, ранггалачир (гъвечӀи кьадарда), ни авачир ва тӀям авачир (нормал ва стандарт шартӀара) химиядин вещество.
Химиядин формула: H2O. КӀеви гьалда авай циз мурк, жив ва я къирав лугьуда, газдин гьалда лагьайтӀа — цин бугъ лугьуда. Ччилин ччинин тахминан 71 % цив кьунва (океанар, гуьлер, вирер, вацӀар, муркар).
Хъсан гзафполяр цӀурурдайди я. ТӀебиатдин шартӀара це гьамиша цӀранавай веществояр ава.(кьелер, газар).
Цин яшамишвал арадиз гъин ва хуьн патал рол чӀехи я, ва гьакӀни, чан алай организмрин химиядин туькӀуьр хьанвай тегьерда, климатдинни гьавадин туькӀуьруна.
Ччиле авай яд пуд асул гьалда жезва — жими, газдин ва кӀеви, ва жуьреба-жуьре кӀалубар къачуз жезва. А кӀалубривай савахтунда сад садахъ галаз къуншивал ийиз жеда : цин бугъни цава авай цифер, гуьлуьн ядни айсбергар, муркӀадин гьамбарарни ччилин ччина авай вацӀар, ччилин яд квай къатар. Ци жуьреба-жуьре тӀямар къачуна гзаф веществояр цӀуруриз жеда. Цин «уьмуьрдин чешме» хьиз важиблувиляй, ам фад-фад жуьреба-жуьре принципралди ччара-ччара типриз пайзава.
Арадиз атун, квайбурни кардиз кутун принципдалди:
Формалдаказ цин са шумуд илимдин жигьетдай дуьз тир химиядиндин тӀварар авайди:
Нормал атмосфер шартӀара яд жими гьалда жезва.
Цин пуд агрегат гьал авайди я:
Фазадин диаграммадин элемент — пуд къатан точкаяр:
№ | Фазаяр | Чуькьуьн | Температура | Къейд | |||
---|---|---|---|---|---|---|---|
МПа | °C | K | |||||
1 | Бугъ | Яд | Мурк Ih | 611,657 Па | 0,01 | 273,16 | |
2 | Бугъ | Мурк Ih | Мурк XI | 0 | −201,0 | 72,15 | |
3 | Яд | Мурк Ih | Мурк III | 209,9 | −21,985 | 251,165 | |
4 | Мурк Ih | Мурк II | Мурк III | 212,9 | −34,7 | 238,45 | |
5 | Мурк II | Мурк III | Мурк V | 344,3 | −24,3 | 248,85 | |
6 | Мурк II | Мурк VI | Мурк XV | ~ 800 | −143 | 130 | D2O патал |
7 | Яд | Мурк III | Мурк V | 350,1 | −16,986 | 256,164 | |
8 | Яд | Мурк IV | Мурк XII | ~ 500—600 | ~ −6 | ~ 267 | |
9 | Мурк II | Мурк V | Мурк VI | ~ 620 | ~ −55 | ~ 218 | |
10 | Яд | Мурк V | Мурк VI | 632,4 | 0.16 | 273,32 | |
11 | Мурк VI | Мурк VIII | Мурк XV | ~ 1500 | −143 | 130 | D2O патал |
12 | Мурк VI | Мурк VII | Мурк VIII | 2100 | ~ 5 | ~ 278 | |
13 | Яд | Мурк VI | Мурк VII | 2216 | 81,85 | 355 | |
14 | Мурк VII | Мурк VIII | Мурк X | 62 000 | −173 | 100 | |
15 | Яд | Мурк VII | Мурк X | 47 000 | ~ 727 | ~ 1000 |
Цин молекулада авай гьидрогендин изотопдин типдиз килигна, гуьгъуьнлай авай цин жуьреяр ччар ийизва:
ТӀебиатдин цин къене изотопологрин гьисабнавай молекуляр массаяр, халкьаринарадин SMOW (юкьван молекуляр масса = 18,01528873) ва SLAP (юкьван молекуляр масса = 18,01491202) стандартрив кьадайвал.
Цин изотополог | Молекуляр масса | Квайбур, г/кг | |
---|---|---|---|
SMOW | SLAP | ||
1H216O | 18,01056470 | 997,032536356 | 997,317982662 |
1HD16O | 19,01684144 | 0,328000097 | 0,187668379 |
D216O | 20,02311819 | 0,000026900 | 0,000008804 |
1H217O | 19,01478127 | 0,411509070 | 0,388988825 |
1HD17O | 20,02105801 | 0,000134998 | 0,000072993 |
D217O | 21,02733476 | 0,000000011 | 0,000000003 |
1H218O | 20,01481037 | 2,227063738 | 2,104884332 |
1HD18O | 21,02108711 | 0,000728769 | 0,000393984 |
D218O | 22,02736386 | 0,000000059 | 0,000000018 |
КӀвалин температурада яд агъадихъ къалурнавайбурухъ галаз химиядин реакция арадал гъизва::
Чими авурла ци химиядин реакция арадал гъизва:
Катализатор алай чкадал ци химиядин реакция арадал гъизва:
This article uses material from the Wikipedia Лезги чІал (Lezgi č’al) article Яд, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Къене авайбур CC BY-SA 4.0 лицензиядалди гъил агакьдай я (муькуь затl къалурнавачтlа). Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Лезги чІал (Lezgi č’al) (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.