Ћирилица је писмо које се користи у неколико словенских језика, као што су: белоруски, бугарски, македонски, руски, русински, црногорски, српски и украјински, а такође и у већем броју других језика у областима Евроазије.
Ознака савремене ћирилице према ISO 15924 је Cyrl 220, а њене старословенске варијанте Cyrs 221.
Ћирилица | |
---|---|
Тип | алфабет |
Језици | сви источни и део јужних словенских језика, такође готово сви језици у бившем Совјетском Савезу као и монголски језик |
Временски период | најстарије варијанте постоје око 893. |
Породица | египатски хијероглифи
|
Сестрински систем | латиница коптски алфабет јерменски алфабет грузијски алфабет |
Правац | слева надесно |
ISO 15924 | Cyrl, 220 |
Уникод назив | Cyrillic |
U+0400 до U+04FF U+0500 до U+052F U+2DE0 до U+2DFF U+A640 до U+A69F | |
Савремена ћириличка писма су базирана на старословенској ћирилици, која је настала на јужнословенским просторима, у време када су многе, првенствено источне јужнословенске области, биле под влашћу Првог бугарског царства.
Ћирилицу и глагољицу су формулисали Ћирило и Методије који су донели хришћанство код Јужних Словена, или њихови ученици. То је основа алфабета који се користе у разним језицима, бившим или садашњим, у деловима југоисточне Европе и северне Евроазије, а посебно код оних са словенским пореклом, и код несловенских језика који су под утицајем руског језика. Године 2011, око 252 милиона људи у Евроазији је користило ћирилицу као званични алфабет у својим националним језицима, при чему Русија обухвата око половине тог броја. Са пријемом Бугарске у Европску унију 1. јануара 2007, ћирилица је постала треће званично писмо Европске уније, након латинице и грчког писма.
Ћирилица је изведена из грчког унцијала, проширена словима из старијег глагољичког алфабета, укључујући неке лигатуре. Та додатна слова су додата за старословенске гласове који нису присутни у Грчком. Писмо је названо у част два византијска брата, Ћирила и Методија, који су раније креирали глагољичко писмо. Модерни научници верују да су ћирилицу развили и формализовали рани ученици Ћирила и Методија.
У раном 18. веку ћириличко писмо које је коришћено у Русији је знатно реформисано по налогу Петра Великог, након његовог повратка из дипломатске мисије у западној Европи. Нова форма слова је постала ближа латинском писму, неколико архаичних слова је уклоњено и неколико слова је лично дизајнирао Петар Велики (као што је „Я”, које је било инспирисано латиничким словом „R”). Западноевропска типографска култура је такође прихваћена.
Пошто су писмо осмислили ученици и следбеници Ћирила и Методија, употреба Ћириловог имена за означавање овог писма представља израз одавања почасти, а не означавање ауторство. Име „ћирилица“ често збуњује људе који нису упознати са историјом писма, пошто не идентификује земљу порекла (за разлику од „грчког писма“). Неки га називају „руским писмом“ пошто је руски најпопуларнији и најутицајнији алфабет базиран на овом писму. Неки бугарски интелектуалци, попут Стефана Цанева, су изразили забринутост због тога, и предложили да се ћириличко писмо уместо тога назове „бугарским алфабетом“, али тај предлог није наишао на подршку у стручној и широј јавности.
Словенска ћириличка писма су позната и као азбука, што је изведено из старих имена прва два слова већине ћириличких писама (као што је и термин алфабет проистекао из прва два грчка слова алфа и бета).
Из назива за ћирилицу изведене су и одговарајуће придевске одреднице. Тако се у српском језику користе четири придевска облика: ћирилички и ћирилични, односно ћирилски и ћириловски. Према мишљењу Одбора за стандардизацију српског језика, препоручује се први облик (ћирилички), уз напомену да је дозвољен и други облик (ћирилични), који није неправилан. Трећи и четврти облик (ћирилски и ћириловски) имају и додатна значења (на пример, појам ћирилска књижевност у ужем смислу означава књижевну делатност самог Ћирила).
Слова ћирилице | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Слова словенских језика | |||||||
А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г | |
Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ | |
Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | ||
Ѕ | И | Ѝ | И́ | І | Ї | ||
Й | Ј | К | Ќ | Л | Љ | ||
М | Н | Њ | О | О́ | О̀ | ||
Ō | П | Р | С | С́ | Т | ||
Ћ | У | Ў | Ф | Х | Ц | ||
Ч | Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | ||
Ь | Э | Ю | Я | ||||
Слова несловенских језика | |||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ | |
Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | ||
Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | ||
Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | ||
З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ | Ԇ | ||
Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | ||
Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | ||
Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | ||
Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | ||
Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | ||
Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | ||
Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ | Ӳ | ||
Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ | Ӽ | ||
Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | ||
Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ | ||
Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | ||
Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | ||
Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | ||
Ӏ | |||||||
Историјска слова | |||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ | |
Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | ||
Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | ||
Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
Диграфи ћирилице | |||||||
Сва слова ћирилице |
Следећи језици користе или су користили ћирилицу:
Дунгани, исламизовани Кинези из Казахстана који говоре једним дијалектом мандаринског кинеског, такође користе ћирилицу као стандардни писани систем. Дунгански дијалект је једини из кинеске групе језика који не користи кинеске карактере и једини језик синотибетске породице који користи ћирилицу као стандардни писани систем.
Главница писма настала је из ране ћирилице, која је била дериват глагољице и грчког уставног писма унцијале. За највероватније састављаче ћирилице узимају се Климент Охридски или Константин Преславски, али то питање до данас није коначно решено. Највећи број слова потиче из грчког писма, док неки знакови представљају мање или више упрошћене облике глагољских слова. Ћирилица је добила име по млађем од два брата, словенска просветитеља, Ћирилу, за кога се обично претпоставља да је саставио глагољицу.
А | Б | В | Г | Д | Е | Ё | Ж | З | И | Й |
К | Л | М | Н | О | П | Р | С | Т | У | Ф |
Х | Ц | Ч | Ш | Щ | Ъ | Ы | Ь | Э | Ю | Я |
(Гласови су означени коришћењем Сампе и представљају само приближне вредности.)
Док главница језика који се користе ћирилицом имају фонемску ортографију, постоје и изузеци, углавном у руском: ЕГО (значи њега), а изговара се као /jɪˈvo/ уместо /je'go/.
Срицање имена варира, посебно кад су у питању транскрипције/транслитерације Y/J/I, GH/G/H и ZH/J.
велико | мало | назив | глас | ISO 9:1995 транслитерација |
---|---|---|---|---|
А | а | А | /a/ | a |
Б | б | Бе | /b/ | b |
В | в | Ве | /v/ | v |
Г | г | Ге | /g/ | g |
Д | д | Де | /d/ | d |
Е | е | Је | /je/ | e |
Ё | ё | Јо | /jo/ | ё |
Ж | ж | Же | /ʐ/ | ž |
З | з | Зе | /z/ | z |
И | и | И | /i/ | i |
Й | й | кратко И | /j/ | j |
К | к | Ка | /k/ | k |
Л | л | Ел | /l/ | l |
М | м | Ем | /m/ | m |
Н | н | Ен | /n/ | n |
О | о | О | /o/ | o |
П | п | Пе | /p/ | p |
Р | р | Ер | /r/ | r |
С | с | Ес | /s/ | s |
Т | т | Те | /t/ | t |
У | у | У | /u/ | u |
Ф | ф | Еф | /f/ | f |
Х | х | Ха | /x/ | h |
Ц | ц | Це | /ts/ | c |
Ч | ч | Че | /tɕ/ | č |
Ш | ш | Ша | /ʂ/ | š |
Щ | щ | Шча | /ɕɕ/ или /ɕtɕ/ | ŝ |
Ъ | ъ | тврди знак | без палатализације[1] | " |
Ы | ы | Јери | /ɨ/ | y |
Ь | ь | меки знак | /ʲ/ -- палатализација [2] | ' |
Э | э | Е | /e/ | è |
Ю | ю | Ју | /ju/ | û |
Я | я | Ја | /ja/ | â |
Пре 1918. постојало је још четири слова у употреби: Іі (замењено са Ии), Ѳѳ (Фита „фита“ или „тита“ или „тета“, замењена са Фф), Ѣѣ (Ять „јат“, замењено са Ее), и Ѵѵ (ижица „ижица“, замењено са Ии).
Као у руском са изузецима:
Као руски осим:
Као руски осим:
Као руски осим:
Као у српском осим:
Као у српском осим:
Ове азбуке су махом настале на основу руске, али са поприличним разликама, поготову кад су у питању кавкаски језици. У централној Азији коришћење ћирилице је постало често предмет политичких спорова по распаду Совјетског Савеза јер подсећа на совјетску власт. Одређени број језика је уместо ћирилице почео да користи друга писма.
ћирилица | кајдарска латиничка транслитерација |
---|---|
Әә | Ää |
Ғғ | Ğğ |
Ёё | Yo yo |
Йй | Yy |
Ққ | |
Ңң | Ññ |
Өө | Öö |
Ұұ | Uu |
Үү | Üü |
Щщ | Şş şş |
Ъъ | (ʺ) |
Ыы | Iı |
İi | İi |
Ьь | ?? |
Ээ | Ee (Éé) |
Юю | Yu yu |
Яя | Ya ya |
Симболи у загради су искључиво за двосмерно пресловљавање (транслитерацију).
У Уникоду ћирилички блок се простире између од U+0400 до U+052F. Знаци између позиције U+0400 и U+045F су у основи знаци из кодног распореда ISO 8859-5 померени нагоре за 864 позиција. Знакови у опсегу између U+0460 и U+0489 су историјски и не користе се у савременим језицима. Знакови у простору од U+048A и U+052F су додатни знаци за различите несловенске ћириличке азбуке.
Уникод не укључује акцентована ћириличка слова, али се могу добити комбиновањем са различитим дијакритичким знацима. Тако се додавањем U+0301 („комбинујући акут“) после слова које се жели акцентовати добија акцентовано слово (тј. ы́ э́ ю́ я́). Неки језици (као што је савремени црквенословенски језик) још увек нису у потпуности подржани.
0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | A | B | C | D | E | F | ||
400 | Ѐ | Ё | Ђ | Ѓ | Є | Ѕ | І | Ї | Ј | Љ | Њ | Ћ | Ќ | Ѝ | Ў | Џ | |
410 | А | Б | В | Г | Д | Е | Ж | З | И | Й | К | Л | М | Н | О | П | |
420 | Р | С | Т | У | Ф | Х | Ц | Ч | Ш | Щ | Ъ | Ы | Ь | Э | Ю | Я | |
430 | а | б | в | г | д | е | ж | з | и | й | к | л | м | н | о | п | |
440 | р | с | т | у | ф | х | ц | ч | ш | щ | ъ | ы | ь | э | ю | я | |
450 | ѐ | ё | ђ | ѓ | є | ѕ | і | ї | ј | љ | њ | ћ | ќ | ѝ | ў | џ | |
460 | Ѡ | ѡ | Ѣ | ѣ | Ѥ | ѥ | Ѧ | ѧ | Ѩ | ѩ | Ѫ | ѫ | Ѭ | ѭ | Ѯ | ѯ | |
470 | Ѱ | ѱ | Ѳ | ѳ | Ѵ | ѵ | Ѷ | ѷ | Ѹ | ѹ | Ѻ | ѻ | Ѽ | ѽ | Ѿ | ѿ | |
480 | Ҁ | ҁ | ҂ | ҃ | ҄ | ҅ | ҆ | ҇ | ҈ | ҉ | Ҋ | ҋ | Ҍ | ҍ | Ҏ | ҏ | |
490 | Ґ | ґ | Ғ | ғ | Ҕ | ҕ | Җ | җ | Ҙ | ҙ | Қ | қ | Ҝ | ҝ | Ҟ | ҟ | |
4A0 | Ҡ | ҡ | Ң | ң | Ҥ | ҥ | Ҧ | ҧ | Ҩ | ҩ | Ҫ | ҫ | Ҭ | ҭ | Ү | ү | |
4B0 | Ұ | ұ | Ҳ | ҳ | Ҵ | ҵ | Ҷ | ҷ | Ҹ | ҹ | Һ | һ | Ҽ | ҽ | Ҿ | ҿ | |
4C0 | Ӏ | Ӂ | ӂ | Ӄ | ӄ | Ӆ | ӆ | Ӈ | ӈ | Ӊ | ӊ | Ӌ | ӌ | Ӎ | ӎ | ӏ | |
4D0 | Ӑ | ӑ | Ӓ | ӓ | Ӕ | ӕ | Ӗ | ӗ | Ә | ә | Ӛ | ӛ | Ӝ | ӝ | Ӟ | ӟ | |
4E0 | Ӡ | ӡ | Ӣ | ӣ | Ӥ | ӥ | Ӧ | ӧ | Ө | ө | Ӫ | ӫ | Ӭ | ӭ | Ӯ | ӯ | |
4F0 | Ӱ | ӱ | Ӳ | ӳ | Ӵ | ӵ | Ӷ | ӷ | Ӹ | ӹ | Ӻ | ӻ | Ӽ | ӽ | Ӿ | ӿ | |
500 | Ԁ | ԁ | Ԃ | ԃ | Ԅ | ԅ | Ԇ | ԇ | Ԉ | ԉ | Ԋ | ԋ | Ԍ | ԍ | Ԏ | ԏ | |
510 | Ԑ | ԑ | Ԓ | ԓ | Ԕ | ԕ | Ԗ | ԗ | Ԙ | ԙ | Ԛ | ԛ | Ԝ | ԝ | Ԟ | ԟ | |
520 | Ԡ | ԡ | Ԣ | ԣ | Ԥ | ԥ | Ԧ | ԧ | Ԩ | ԩ | Ԫ | ԫ | Ԭ | ԭ | Ԯ | ԯ |
У уникоду верзије 9.0, ћириличка слова, укључујући националне и историјска писма, су кодирана у неколико различитих блокова:
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Ћирилица, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.