Белоруски Језик: источнословенски језик

Припада групи источнословенских језика и дели многе граматичке и лексичке особине са другим језицима из ове групе. Претходник овог језика је био староруски језик.

белоруски
беларуская мова
Говори се у	Белорусија, Пољска
Број говорника	3,2 милиона (2,2 милиона у Белорусији) (2009)
Језичка породица	индоевропски балто-словенски словенски источнословенски белоруски
Писмо	белоруска ћирилица, белоруска латиница
Званични статус
Службени језик у	Белорусија  Пољска (неколико заједница Војводства Подласка: Гмина Орла, Гмина Наревка, Хајнувка)
Признати мањински језик у	Украјина  Литванија  Чешка
Регулише	Национална академија наука Белорусије (белоруски: Нацыянальная акадэмія навук Беларусі)
Језички кодови
ISO 639-1	be
ISO 639-2	bel
ISO 639-3	bel
Мапа распрострањености белоруског језика   Већински језик   Мањински језик
Дијалекти белоруског језика   Северозападни   Средњи   Југозападни   Западнопалескијски   Подручје белоруског језика (Карски, 1903)   Источна граница западне групе руских дијалеката (Захарова, Орлова, 1967)   Граница између белоруског и руског, или украјинског језика (Бевзенк, 1980)

У данашњој Белорусији се значајно више употребљава руски него белоруски језик. Статистике показују различите бројеве, најчешће да око 1/3 становништа Белорусије говори и пише на белоруском језику. У основним школама се изучава као обавезан, такође и на филолошким факултетима. Два пута је реформисан белоруски језик: 1956. и 2008, а граматика која се изучава и користи данас потиче управо од последње наведене реформе. Белоруски језик се користио и у Великој Кнежевини Литванској, а у потпуности је формиран крајем 19. и почетком 20. века. До просвећења грађанства погрешно је називан литванским језиком, да би касније био формиран и назван белоруским.

Званично писмо белоруског језика је Белоруска ћирилица која се састоји из 34 знака, иако се званично говори да су у питању 32 слова, не рачунајући дублете Дж и Дз:

Аа Бб Вв Гг Дд (Дж дж) (Дз дз) Ее Ёё Жж Зз Іі Йй Кк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс Тт Уу (Ўў) Фф Хх Цц Чч Шш Ыы Ьь Ээ Юю Яя

Уместо тврдог знака, у белоруском се употребљава апостроф. (') Једини језик на свету који садржи знак Ўў је белоруски.

Поред ћирилице, у незваничној употреби је и белоруска латиница.

• Званични белоруски правопис — настао је као резултат политичке реформе 30-их, која је Белорусију учинила сличнијом руском.  Комисија која је развила ову реформу није укључивала ниједног језикословца, већ само професионалне советске комесаре.
• Класични белоруски правопис («тарашкевіца») — прави белоруски правопис који се користио у 19-20 вијеку до 1933 године.  Деведесетих је послат на употребу и сада се користи заједно са званичним правописом.  Белоруска дијаспора у Америци је и даље користила овај правопис.

Савремени белоруски језик је почео да се ствара око 1850. године..

Према статистикама пописа становништва СССР 1989. године белоруски језик је као матерњи сматрало 77.7% становништва, од тога је 80.2% Белоруса. У попису белоруског становништва 2009. године, белоруски је као матерњи навело 4 841 319 етничких Белоруса, а такође 217 015 представника других националности у држави. Поред тог броја, још 1 009 935 етничких Белоруса наводе белоруски језик као језик којим слободно владају, а 271 778 становника га је назвало "другим језиком". Према тим бројевима, белоруски језик је означило као матерњи 5 058 334 становника, а поред тога је још 1 281 713 људи владало белоруским језиком као другим, што је чинило 6 340 047 становника, који су слободно владали белоруским језиком. По ширим статистикама, око 85.6% Белоруса признаје белоруски језик као матерњи. Скоро 74% становништва говори свакодневно само на руском језику, а 21% уопште не користи белоруски језик.

Са белоруског језика на српски преводио је проф. др Миодраг Сибиновић, док данас преводе проф. др Иван Чарота из Минска, као и мср Дајана Лазаревић. На Филолошком факултету Универзитета у Београду белоруски језик и белоруску књижевност као изборне предмете предаје др Светлана Гољак. Сви поменути стручњаци део су Пројекта Растко - Библиотеке белоруско-српских књижевних веза, на челу које се налази управо проф. др Иван Чарота