Univerzitet U Cambridgeu

To je drugi najstariji anglofonski univerzitet na svetu koji radi neprekidno od osnivanja. Njegovo ime se nekada označava sa: Cantab., što potiče od latinskog imena grada Kembridž: Cantabrigia, Cantabrigiensis.

Univerzitet u Cambridgeu
engl. University of Cambridge
lat. Universitas Cantabrigiensis
Historija
Moto	Hinc lucem et pocula sacra
Osnivanje	oko 1209.
Generalno
Vrsta	istraživački univerzitet
Administracija
Kancelar	Lord Sainsbury od Turvilla
Vicekancelar	Leszek Borysiewicz
Akademsko osoblje	6,645
Admin. osoblje	3,178
Studenti
Broj studenata   – dodiplomci   – diplomci	19,515 (2014/15) 12,230 (2014/15) 7,285 (2014/15)
Boje	Cambridge plava
Udruženja	Russellova grupa, AuC, LEIU
Lokacija
Sedište   – grad   – pokrajina   – savezna država   – država	Cambridge Istočna Engleska  Engleska  Ujedinjeno Kraljevstvo
Kampus	urbani kampus
Službene stranice
cam.ac.uk

Moto univerziteta je: Hinc lucem et pocula sacra, što na latinskom znači: „Odavde svetlost i dragoceno znanje“.

Univerzitet je osnovala grupa učenih ljudi koji su 1209. otišli iz Oksforda posle sukoba sa tamošnjim žiteljima. Univerziteti u Oksfordu i Kembridžu su vremenom postali značajan deo britanske kulture i istorije. Vekovima se među njima razvijao rivalitet.

Kembridž se u različitim analizama stalno svrstava među pet najboljih univerziteta na svetu, i ocenjuje se kao najbolji evropski univerzitet. Univerzitet u Kembridžu je dao 81 dobitnika Nobelove nagrade (do 2008), što je više nego bilo koji drugi univerzitet u svetu.

Godine 2008. Univerzitet je imao 8.614 nastavnog osoblja i 18.396 studenata (12.018 na osnovnim studijama i 6.378 postdiplomaca). Univerzitet je 2006. raspolagao sa 4,1 milijardom funti (7,9 milijardi $) sredstava.

Kembridž je organizovan na principu autonomnih i samoupravnih koledža, koji svi imaju svoju imovinu i prihode. Većina koledža obrazuje studente u širokom spektru akademskih disciplina, iako se neki specijalizuju za pojedine oblasti (recimo, Gonvilov i Kajusov koledž je naročito jak u medicinskim naukama). Na svim fakultetima, školama i odsecima mogu se sresti studenti i nastavnici sa raznih koledža.

Fakulteti su odgovorni za predavanja, seminare, istraživački rad i utvrđivanje nastavnog programa. Njih nadgleda poseban savet. Centralnu administraciju univerziteta predvodi vice-kancelar (ima funkciju rektora). Biblioteke postoje na svim nivoima, od Univerziteta (Univerzitetska biblioteka Kembridža), preko odseka, do multidisciplinarnih biblioteka u pojedinim koledžima koje služe uglavnom studentima na osnovnim studijama.

Koledži

Studenti i mnogi nastavnici su vezani za koledže, gde žive, hrane se i vode društveni život. Tu studenti mogu da slušaju manja predavanja (konsultacije). Svaki koledž odabira svoj nastavni kadar i studente, iako je za većinu predavanja i dodelu diploma odgovoran Univerzitet. Koledž se brine i o dobrobiti svojih studenata, nastavnika i osoblja.

Univerzitet u Kembridžu danas ima 31 koledž, od kojih 3 primaju samo devojke. Svi ostali koledži primaju studente oba pola.

U Kembridžu postoji i par teoloških koledža koji su u labavoj zajednici sa Univerzitetom.

• Leedham-Green, Elisabeth (1996). A concise history of the University of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43978-7. 
• Leader, Damien (1988–2004). A history of the University of Cambridge. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32882-1. 
• Stubbings, Frank (1995). Bedders, bulldogs and bedells: a Cambridge glossary. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47978-3. 
• Smith, J.; Stray, C. (2001). Teaching and Learning in 19th century Cambridge. Boydell Press. ISBN 978-0-851-15783-2. 
• Willis, Robert (1988). John Willis Clark. ur. The Architectural History of the University of Cambridge and of the Colleges of Cambridge and Eton. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-35851-4. 
• Deacon, Richard (1985). The Cambridge Apostles: A History of Cambridge University’s Elite Intellectual Secret Society. Cassell. ISBN 978-0-947-72813-7. 
• A history of the University of Cambridge, by Christopher N.L. Brooke, Cambridge University Press, 4 volumes, 1988–2004, ISBN 0-521-32882-9, ISBN 0-521-35059-X, ISBN 0-521-35060-3, ISBN 0-521-34350-X
• „Japanese Students at Cambridge University in the Meiji Era, 1868–1912: Pioneers for the Modernization of Japan”. Arhivirano iz originala na datum 2009-02-17. Pristupljeno 08. 08. 2009. , by Noboru Koyama, translated by Ian Ruxton, „A Translation from a Japanese Original”. Lulu Press. 2004. ISBN 1-4116-1256-6. Arhivirano iz originala na datum 2011-04-29. Pristupljeno 2009-12-10.  This book includes information about the wooden spoon and the university in the 19th century as well as the Japanese students.
• The History of the University of Cambridge and Education in England, by Grayden Webb, Cambridge University Press, 2005, ISBN 0-521-32882-9

 

Univerzitet u Cambridgeu na Wikimedijinoj ostavi

• Zvanična internet prezentacija
• Unija studenata Univerziteta u Kembridžu
• Unija diplomaca Univerziteta u Kembridžu
• Interaktivna mapa

52°12′11″N 0°07′12″E / 52.203°N 0.120°E / 52.203; 0.120