Голубови (Columbidae) породица су птица која обухвата обичне голубове, грлице, гугутке и додовке.
Центри настанка, диверзитета и распростирања фамилије биле су области југоисточне Азије (Индомалајско зоогеографско царство) и Аустралије (Нотогејско зоогеографско царство). Породица Columbidae обухвата око 42 рода и 310 савремених врста са свих континената изузев Антарктика. Највећа разноврсност је присутна у индомалајској и аустралазијској екозони (зоогеографској области). Голуби су вероватно најзаступљеније птице на свету. Голубови су јаке птице с кратким вратовима, и кратким витким кљуновима који код неких врста имају меснате цере. Они се првенствено хране семеном, воћем и биљном масом.
Голубови Временски распон: | |
---|---|
Девичански голуб на струјном каблу | |
Домаћи голуб (Columba livia domestica) | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Ред: | Columbiformes |
Породица: | Columbidae Leach, 1820 |
Потпородице | |
| |
Географски опсег породице Columbidae |
Голубови граде релативно слаба гнезда, често користећи пруће и друге материјале, који се могу положити на дрвећу, испод стреха, или на земљи, у зависности од врсте. Они легу једно или два јајета истовремено, а оба родитеља брину о младима, који напуштају гнездо након 7-28 дана. За разлику од већине птица, оба пола производе „зобно млеко” којим хране младунце. Оно се излучује из ћелија у облози вољке које су испуњене течностима. Младунац голубова се назива „голупче”.
Породицу Columbidae је увео енглески зоолог Вилијам Елфорд Лич у водичу за садржај Британског музеја објављеног 1820. Columbidae је једина живућа породица у реду Columbiformes. Саџе (Pteroclididae) су раније сврставане овде, али су померене у засебни ред Pteroclidiformes на бази анатомских разлика (нпр., оне не могу да пију „сисањем” или „пумпањем”); сада се сматрају блиско сродним са обалским птицама. Недавне филогеномске студије подржавају груписање голубова и саџа заједно, заједно са мадагаскарским пастушкама, формирају сестрински таксон са Mirandornithes.
Columbidae се обично деле у пет потпородица, вероватно нетачно. На пример, амерички теренски и препеличасти голубови (Geotrygon), који се обично уврштавају у Columbinae, чини се да су две различите потпородице. Редови наведени овде следе рад Baptista et al. (1997), уз мање измене
Распоред родова и именовање потфамилија у неким случајевима су привремени, јер анализе различитих ДНК секвенци производе резултате који се разликују, често драстично, у постављању одређених (углавном индо-аустралијских) родова. Ова двосмисленост, вероватно проузрокована привлачењем дугих грана, изгледа да потврђује да су голубови прво еволуирали у аустралазијском региону, и да Treronidae и сродне форме (крунски и фазански голуби, на пример) представљају ранију радијацију групе.
Породица Columbidae садржи потпородицу Raphinae (негде представљена као посебна породица Raphidae), која се састојала од изумрлих врста усамљеника са Родригеза и додоа. Ове врсте су по свој прилици део индо-аустралијске радијације која је произвела три мале потпородице наведене горе, са воћним голубовима и голубовима (укључујући никобарског голуба). Стога су они овде укључени као потпородица Raphinae, чекајући на боље материјалне доказе о њиховим тачним односима.
Погоршавајући ове проблеме, колумбиди нису добро заступљени у фосилним записима. За сада нису пронађени истински примитивни облици. Род Gerandia је био описан из раних миоценских депозита у Француској, али мада се дуго веровало да је голуб, Фрагментарни остаци од вероватно птилинопинског голуба из раног миоцена су нађени у Банокбернског формацији на Новом Зеланду и описани су као Rupephaps; Arenicolumba (Columbina prattae) из приближно истовремених наслага у Флориди се у данашње време условно издваја у Arenicolumba, али њено разликовање од Columbina/Scardafella и сродни родови треба да буду чвршће установљени (нпр. путем кладистичке анализе). Осим тога, сви остали фосили припадају постојећим родовима.
Филогенија базирана на раду Џона Х. Бојда, III, професора економике.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Сматра се да су голубови припитомљени пре више од 3000 година пре нове ере. Највјеројатније су их припитомили Египћани и Сумери. Ови народи су поштовали голубове као свету птицу и гласнике богова. Приликом ископавања фараонских гробница пронађени су мумификовани голубови који је требало да фараону послуже као гласници приликом путовања у небо. Из старог Египта узгој домаћих голуба се ширио на остале цивилизације. Познато је да су се стари Грци и Римљани почели рано бавити узгојем голуба. У то време су се полако почеле формирати различите расе голубова. У средњем веку само су племићи смели узгајати расне, док су сељаци смели да држе само обичне полудивље голубе. Распадом феудалног система и стварањем демократија расни голуби постају доступни свим људима па отада почиње стварање многих нових пасмина.
Домаћи голубови се могу поделити на две основне групе - на украсне голубове који се узгајају због своје изузетне лепоте, и спортске голубове који се узгајају због својих летачких особина. Голубови летачи деле се на летаче, високолетаче, Енглески типлер, писмоноше и превртаче. Украсни голубови се деле на њивске голубове и голубове у боји, голубове бубњаре, голубове гушане, структурне голубове, голубове галебиће, брадавичасте голубове и краткокљуне украсне голубове.
Перје овог реда птица је од једноставно обојеног па до тропско шареног. Многе врсте имају упадљиве шаре или нарочито на глави, врату и крилима перје с металним одсјајем. Разликовање полова на темељу боје перја код ових птица није могуће.
Све врсте имају снажно развијену вољку која им служи за похрану хране, за неке делове процеса варења и за припрему вољкиног млека. Неке врсте још имају закржљали остатак слепог црева, док је код већине врста потпуно нестало.
Међу врстама постоје изражени специјалисти, али и свеждери. Већина врста има велику потребу за водом за пиће, али и за купање. Ове птице живе моногамно.
Гнезде се претежно на дрвећу и у грмљу. Постоје и врсте које се гнијезде на тлу или у дупљама. Већина врста може имати неколико легала у једној години. На лежању на јајима учествују оба родитеља. Гнезда голубови најчешће израђују од штапића пронађених у природи. На голубљим јајима за време инкубације седе и мужјак и женка.
Голубови се хране семењем, воћем и биљкама. За разлику од осталих птица, производе властито млеко. Голубље млеко има врло високе нутритивне вредности, а родитељи њиме хране своје младе.
Хране се биљном храном - врсте умерених подручја претежно разним семењем, а тропске врсте и плодовима. Домаћи голубови потичу од голубова пећинара, дивље врсте које још и данас живи по пећинама и јамама под земљом. Пећинари су распрострањени претежно на Средоземљу (живе и у Далмацији), северној Африци и Индији. У Европи осим пећинара живе и друге врсте дивљих голуба: голуб дупљаш, голуб гривњаш, грлица и гугутка.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Голубови, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.