Периода Девон

Назив је добила према истоименој грофовији у Уједињеном Краљевству где су први пут изучаване стене девонске старости. Подела девона је извршена на основу односа слојева у Арденима.

Рибе су у девону постигле значајну разноликост, због чега се за њега често користи назив „доба риба”. Плакодерми су почеле да доминирају у готово свим познатим воденим срединама. Преци свих четвороногих кичмењака (тетрапода) почели су да се прилагођавају ходању по копну, јер су њихова снажна прсна и карлична пераја постепено еволуирале у ноге.

Девон се у Европи обично дели на три епохе: доњи, средњи и горњи девон. Епохе се даље деле на векове.

 

У девону су јаче развијене копнене биљке. Представник доњег и средњег девона је род Psilophyton а горњег Archaeopteris. Поред рода Psilofyton заступљени су родови Rhynia, Asteroxylon, Pseudosporochnus и др.

Горњедевонска флора више готово и нема псилофита. Главни представник је Archaeopteris из групе папрати (Filices).

У прелазној зони према мору свој живот наставља заједница у којој се истичу Ostracoderm-и из групе Agnatha, затим Placoderm-и са родовима Pterichthyodes и Coccosteus. Током ове периоде ова заједница све више продире у водене просторе, а крајем девона изумире.

Повремени становници простора ван воде су и неке рибе дводихалице (Dipnoi) с родом Dipterus и ресоперке (Crossopterygii) с родовима Holoptychius, Osteolepis и др. Ресоперке имају велико филогенетско значење, јер су се временом њихова пераја поступно преобразила у удове, па су од њих у млађем девону настали примитивни водоземци.

Представници живог света у мору су:

• корали - Tetracorallia, Cyathophyllum, Cistiphyllum, Heliophyllum, Phillipsastraea
• брахиоподе - родови Spirifer, Stringocephalus, Pentamerus, Uncites и Rhynchonella
• трилобити губе значај - Proetus, Gryphaeus, Phacops.

У западној Србији у подручју Јадра, девон је претежно кластичног развоја са прослојцима кречњака, посебно у вишим деловима. Код Дружетића северно од Ваљева нађена је богата фауна средњег и горњег девона у којој су нађени остаци трилобитског рода Phacops, затим тентакулити (Styliolina, Novakia), гонијатити (Manticoceras), бројни конодонти (Ozarkodina lata, Polygnathus linguiformis, Palmathodella orthoconica, Palmatholepis glabra).