Голубови: члан кладуса птица Columbidae који укључује око 310 врста

Центри настанка, диверзитета и распростирања фамилије биле су области југоисточне Азије (Индомалајско зоогеографско царство) и Аустралије (Нотогејско зоогеографско царство). Породица Columbidae обухвата око 42 рода и 310 савремених врста са свих континената изузев Антарктика. Највећа разноврсност је присутна у индомалајској и аустралазијској екозони (зоогеографској области). Голуби су вероватно најзаступљеније птице на свету. Голубови су јаке птице с кратким вратовима, и кратким витким кљуновима који код неких врста имају меснате цере. Они се првенствено хране семеном, воћем и биљном масом.

Голубови Временски распон: миоцен - данас (23,03–0 Ma) PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
Девичански голуб на струјном каблу
Домаћи голуб (Columba livia domestica)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Columbiformes
Породица:	Columbidae Leach, 1820
Потпородице
Columbinae Zenaidini Columbini Claravinae Raphinae Phabini Raphini Treronini Turturini Ptilinopini
Географски опсег породице Columbidae

Голубови граде релативно слаба гнезда, често користећи пруће и друге материјале, који се могу положити на дрвећу, испод стреха, или на земљи, у зависности од врсте. Они легу једно или два јајета истовремено, а оба родитеља брину о младима, који напуштају гнездо након 7-28 дана. За разлику од већине птица, оба пола производе „зобно млеко” којим хране младунце. Оно се излучује из ћелија у облози вољке које су испуњене течностима. Младунац голубова се назива „голупче”.

Породицу Columbidae је увео енглески зоолог Вилијам Елфорд Лич у водичу за садржај Британског музеја објављеног 1820. Columbidae је једина живућа породица у реду Columbiformes. Саџе (Pteroclididae) су раније сврставане овде, али су померене у засебни ред Pteroclidiformes на бази анатомских разлика (нпр., оне не могу да пију „сисањем” или „пумпањем”); сада се сматрају блиско сродним са обалским птицама. Недавне филогеномске студије подржавају груписање голубова и саџа заједно, заједно са мадагаскарским пастушкама, формирају сестрински таксон са Mirandornithes.

Columbidae се обично деле у пет потпородица, вероватно нетачно. На пример, амерички теренски и препеличасти голубови (Geotrygon), који се обично уврштавају у Columbinae, чини се да су две различите потпородице. Редови наведени овде следе рад Baptista et al. (1997), уз мање измене

Распоред родова и именовање потфамилија у неким случајевима су привремени, јер анализе различитих ДНК секвенци производе резултате који се разликују, често драстично, у постављању одређених (углавном индо-аустралијских) родова. Ова двосмисленост, вероватно проузрокована привлачењем дугих грана, изгледа да потврђује да су голубови прво еволуирали у аустралазијском региону, и да Treronidae и сродне форме (крунски и фазански голуби, на пример) представљају ранију радијацију групе.

Породица Columbidae садржи потпородицу Raphinae (негде представљена као посебна породица Raphidae), која се састојала од изумрлих врста усамљеника са Родригеза и додоа. Ове врсте су по свој прилици део индо-аустралијске радијације која је произвела три мале потпородице наведене горе, са воћним голубовима и голубовима (укључујући никобарског голуба). Стога су они овде укључени као потпородица Raphinae, чекајући на боље материјалне доказе о њиховим тачним односима.

Погоршавајући ове проблеме, колумбиди нису добро заступљени у фосилним записима. За сада нису пронађени истински примитивни облици. Род Gerandia је био описан из раних миоценских депозита у Француској, али мада се дуго веровало да је голуб, Фрагментарни остаци од вероватно птилинопинског голуба из раног миоцена су нађени у Банокбернског формацији на Новом Зеланду и описани су као Rupephaps; Arenicolumba (Columbina prattae) из приближно истовремених наслага у Флориди се у данашње време условно издваја у Arenicolumba, али њено разликовање од Columbina/Scardafella и сродни родови треба да буду чвршће установљени (нпр. путем кладистичке анализе). Осим тога, сви остали фосили припадају постојећим родовима.

 

 

 

Филогенија

Филогенија базирана на раду Џона Х. Бојда, III, професора економике.

Сматра се да су голубови припитомљени пре више од 3000 година пре нове ере. Највјеројатније су их припитомили Египћани и Сумери. Ови народи су поштовали голубове као свету птицу и гласнике богова. Приликом ископавања фараонских гробница пронађени су мумификовани голубови који је требало да фараону послуже као гласници приликом путовања у небо. Из старог Египта узгој домаћих голуба се ширио на остале цивилизације. Познато је да су се стари Грци и Римљани почели рано бавити узгојем голуба. У то време су се полако почеле формирати различите расе голубова. У средњем веку само су племићи смели узгајати расне, док су сељаци смели да држе само обичне полудивље голубе. Распадом феудалног система и стварањем демократија расни голуби постају доступни свим људима па отада почиње стварање многих нових пасмина.

Домаћи голубови се могу поделити на две основне групе - на украсне голубове који се узгајају због своје изузетне лепоте, и спортске голубове који се узгајају због својих летачких особина. Голубови летачи деле се на летаче, високолетаче, Енглески типлер, писмоноше и превртаче. Украсни голубови се деле на њивске голубове и голубове у боји, голубове бубњаре, голубове гушане, структурне голубове, голубове галебиће, брадавичасте голубове и краткокљуне украсне голубове.

Перје овог реда птица је од једноставно обојеног па до тропско шареног. Многе врсте имају упадљиве шаре или нарочито на глави, врату и крилима перје с металним одсјајем. Разликовање полова на темељу боје перја код ових птица није могуће.

Све врсте имају снажно развијену вољку која им служи за похрану хране, за неке делове процеса варења и за припрему вољкиног млека. Неке врсте још имају закржљали остатак слепог црева, док је код већине врста потпуно нестало.

Међу врстама постоје изражени специјалисти, али и свеждери. Већина врста има велику потребу за водом за пиће, али и за купање. Ове птице живе моногамно.

Гнезде се претежно на дрвећу и у грмљу. Постоје и врсте које се гнијезде на тлу или у дупљама. Већина врста може имати неколико легала у једној години. На лежању на јајима учествују оба родитеља. Гнезда голубови најчешће израђују од штапића пронађених у природи. На голубљим јајима за време инкубације седе и мужјак и женка.

Голубови се хране семењем, воћем и биљкама. За разлику од осталих птица, производе властито млеко. Голубље млеко има врло високе нутритивне вредности, а родитељи њиме хране своје младе.

Хране се биљном храном - врсте умерених подручја претежно разним семењем, а тропске врсте и плодовима. Домаћи голубови потичу од голубова пећинара, дивље врсте које још и данас живи по пећинама и јамама под земљом. Пећинари су распрострањени претежно на Средоземљу (живе и у Далмацији), северној Африци и Индији. У Европи осим пећинара живе и друге врсте дивљих голуба: голуб дупљаш, голуб гривњаш, грлица и гугутка.

•  
  Западни ћубасти голуб (Goura cristata)
•  
  Жутоноги голуб (Treron phoenicoptera) једе плодове саподиле
•  
  Голуб расе међимурска ластавица на једној изложби малих животиња
•  
  Обични теренски голуб је међу најмањим врстама у породици.
•  
  Голуб на врху куће у Сан Паулу
•  
  Пегава грлица, најчешће се налази у југоисточној Азији
•  
  Јата голубова, која се обично виде у урбаним подручјима широм света
•  
  Аустралијски голуб је широко распрострањен у целој Аустралији и живи у већини типова станишта, осим густих кишних шума и најсушнијих пустиња.

• Голуб пећинар - (Columba livia)
• Гугутка - (Streptopelia decaocto)
• Грлица - (Streptopelia turtur)
• Голуб дупљаш - (Columba oenas)
• Голуб гривнаш - (Columba palumbus)

Чланци

• Cade, Tom J.; Willoughby, Ernest J.; MacLean, Gordon L. (1966). „Drinking Behavior of Sandgrouse in the Namib and Kalahari Deserts, Africa” (PDF). The Auk. 83 (1): 124—126. JSTOR 4082983. doi:10.2307/4082983. 
• Johnson, Kevin P.; Clayton, Dale H. (2000). „Nuclear and Mitochondrial Genes Contain Similar Phylogenetic. Signal for Pigeons and Doves (Aves: Columbiformes)” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 14 (1): 141—151. PMID 10631048. doi:10.1006/mpev.1999.0682. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 05. 2011. г. Приступљено 22. 09. 2017.