Organizacija Islamske Saradnje

25. septembra 1969. godine, veliki broj vođa islamskih zemalja sastao se u Rabatu u Maroku zbog slučaja paljenja džamije Al Aksa u Jerusalimu, kojeg je 21. avgusta te godine podmetnuo australijski protestantski ekstremista.

U martu 1970. godine održana je prva islamska konferencija ministara inostranih poslova u Džedi. Stvorena su prva tela koja su zadužena za održavanje veza između zemalja članica i koordinacije u njihovim postupcima. U Džedi je od tad smešteno privremeno sedište organizacije u iščekivanju tzv. oslobođenja Jerusalima.

5. avgusta 1990. godine, na konferenciji ministara inostranih poslova u Kairu prihvaćena je Deklaracija o ljudskim pravima u islamu što je svojevrsno prilagođavanje ljudskih prava šerijatskom zakonu.

Ciljevi Organizacije islamske konferencije koji su definirani poveljom stvorenom u Džedi u martu 1972. su:

1. Učvršćivanje islamske solidarnosti između zemalja članica;
2. Ojačavanje saradnje između zemalja članica na privrednim, društvenim, kulturnim, naučnim i drugim važnim poljima i savetovanje među zemljama članicama unutar međunarodnih organizacija;
3. Raditi na uklanjanju rasne diskriminacije i kolonijalizma u svim oblicima;
4. Podnošenje odgovarajućih mera kako bi se učvrsnuo mir i svetska sigurnost osnovana na pravdi;
5. Usklađivanje postupaka u svrhu očuvanja svetih mesta, podrška borbi palestinskom narodu i pomoć u ostvarenju njihovih prava i oslobađanju njihova teritorija;
6. Potpora svim muslimanima koji se bore za očuvanje svog dostojanstva, nezavisnosti i nacionalnih zakona;
7. Stvaranje pogodne atmosfere za saradnju i razumevanje između zemalja članica i drugih zemalja.

Članice:

Posmatrači:
  Bosna i Hercegovina
  Centralnoafrička Republika
  Severni Kipar
  Tajland
  Rusija
  Venecuela

Ovo je popis glavnih sekretara OIK-a od njezina stvaranja:

1. Tunku Abdul Rahman (Malezija): (1971.-1973)
2. Hasan Touhami (Egipat): (1974.-1975)
3. Dr. Amadou Karim Gaje (Senegal): (1975.-1979)
4. Mr. Habib Chati (Tunis): (1979.-1984)
5. Šarifudin Pirzada (Pakistan): (1985.-1988)
6. Dr. Hamid Algabid (Niger): (1989.-1996)
7. Dr. Azedine Laraki (Maroko): (1997.-2000)
8. Dr. Abdelouahed Belkeziz (Maroko): (2001.-2004)
9. Prof. dr. Ekmeledin Ihsanoglu (Turska): (2005.-2014)
10. Iyad bin Amin Madani (Saudijska Arabija): (2014.-2016)
11. Yousef Al-Othaimen (Saudijska Arabija): (2016.-)

• (језик: арапски)(језик: енглески)(језик: француски)Službena stranica Organizacije islamske konferencije Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2012)
• (језик: арапски)(језик: енглески)(језик: француски)Islamska konferencija dokumenti i informacije s zadnjeg sastanka na vrhu