Малдиви
Малдиви (малд.
Географски припада јужној Азији. Малдиви су групе атола распрострањених јужно од индијских Лакадива, између острва Миникој (на крајњем северу) и архипелага Чагос (на југу) и око 700 km југозападно од Шри Ланке у Лакадивском мору Индијског океана. Двадесет шест малдивских атола покрива територију на којој се налази 1126 острваца, од којих је две стотине острва насељено. Са просечном надморском висином од 1,5 m (4 ft 11 in), Мaлдиви су најнижа земља на свету. Чак је и њихова највиша природна тачка најнижа на свету, са 2,4 m (7 ft 10 in). Услед консеквентног ризика који представља пораст нивоа мора, влада ове земље се залаже да њихова земља постане угљенично-неутрална до 2019.
| Малдивска Република ދިވެހިރާއްޖޭގެޖުމުހޫރިއްޔ | |
|---|---|
.svg) Локација Малдива у Индијском океану _-_MDV_-_UNOCHA.svg) | |
| Главни град | Мале |
| Службени језик | малдивски |
| Владавина | |
| — Председник | Ибрахим Мухамед Солих |
| — Потпредседник | Фајзал Насим |
| — Председник Народног меџлиса | Мохамед Нашид |
| — Председник Уставног суда | Ахмед Абдула Диди |
| Историја | |
| Независност | Од Уједињеног Краљевства 26. јула 1965. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 298 km2 (204) |
| — вода (%) | 0 |
| Становништво | |
| — 2014. | 341.356 (181) |
| — густина | 1.064 становника ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | Малдивска руфија |
| — стоти део валуте | 100 ларија |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +5 |
| Интернет домен | .mv |
| Позивни број | +960 |
Географија
Положај
Површина државе износи 298,0 km². Малдивски архипелаг се налази у северном делу Индијског океана, југозападно од јужног дела Индије. Архипелаг се састоји од 1200 коралних острва, груписаних у атоле.
Геологија и рељеф
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
На песковитом терену успева мали број биљних врста, али је он повољан за кокосове палме, хлебно дрвеће, банане и папају.
Воде
Малдиви су острвска земља у којој нема река и језера, окружена је Индијским океаном.
Флора и фауна
Малдиви, иако мала острвска држава, веома је богата биљним и животињским светом. На острвима живе разне врсте тропских птица, папагаја, змија, палми и кокосових палми, док у водама има корала, који формирају коралне гребене са атолима, ајкула и ража у Индијском океану.
Клима
Клима на Малдивима је тропска и монсунска, са кишним периодом и са више од 300 сунчаних дана годишње. Дневне температуре се током целе године крећу од 25-32 степена Целзијусових док влажност ваздуха иде и до 80%. Период од маја до новембра је са вишим степеном влажности ваздуха и већом могућношћу за падавинама док је период од новембра до маја везан за суво и топло време.
| Клима Мале (1981–2010) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 30,3 (86,5) | 30,7 (87,3) | 31,4 (88,5) | 31,6 (88,9) | 31,2 (88,2) | 30,6 (87,1) | 30,5 (86,9) | 30,4 (86,7) | 30,2 (86,4) | 30,2 (86,4) | 30,1 (86,2) | 30,1 (86,2) | 30,61 (87,11) |
| Просек, °C (°F) | 28,0 (82,4) | 28,3 (82,9) | 28,9 (84) | 29,2 (84,6) | 28,8 (83,8) | 28,3 (82,9) | 28,2 (82,8) | 28,0 (82,4) | 27,8 (82) | 27,8 (82) | 27,7 (81,9) | 27,8 (82) | 28,2 (82,8) |
| Минимум, °C (°F) | 25,7 (78,3) | 25,9 (78,6) | 26,4 (79,5) | 26,8 (80,2) | 26,3 (79,3) | 26,0 (78,8) | 25,8 (78,4) | 25,5 (77,9) | 25,3 (77,5) | 25,4 (77,7) | 25,2 (77,4) | 25,4 (77,7) | 25,8 (78,4) |
| Количина кише, mm (in) | 114,2 (4,496) | 38,1 (1,5) | 73,9 (2,909) | 122,5 (4,823) | 218,9 (8,618) | 167,3 (6,587) | 149,9 (5,902) | 175,5 (6,909) | 199,0 (7,835) | 194,2 (7,646) | 231,1 (9,098) | 216,8 (8,535) | 1.901,4 (74,858) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 6 | 3 | 5 | 9 | 15 | 13 | 12 | 13 | 15 | 15 | 13 | 12 | 131 |
| Релативна влажност, % | 78,0 | 77,0 | 76,9 | 78,1 | 80,8 | 80,7 | 79,1 | 80,5 | 81,0 | 81,7 | 82,2 | 80,9 | 79,7 |
| Сунчани сати — месечни просек | 248,4 | 257,8 | 279,6 | 246,8 | 223,2 | 202,3 | 226,6 | 211,5 | 200,4 | 234,8 | 226,1 | 220,7 | 2.778,2 |
| Извор #1: Светска метереолошка организација | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (релативна влажност и сунчаност 1961–1990) | |||||||||||||
Историја
Историја Малдива обухвата периоде колонијализације и исламизације од доласка будизма, ислама, арапских трговаца и индијских досељеника, па све до првих Европљана који су дошли ради туризма и лепих плажа.
Политика
Малдиви су парламентарна република, са председником на челу владе и шефом државе. Председник је на челу извршне власти и именује владу коју одобрава Народни Меџлис (парламент). Након увођења новог устава 2008. године, директни избори за председника државе одвијају се сваких пет година, са лимитом од два мандата за било ког појединца. Чланови једнодомног Меџлиса служе петогодишња мандата, са укупним бројем чланова утврђених на основу популације атола, ког представљају. Зграда парламента се налази у Малеу, а ту бораве и народни посланици из целе земље. Први устав ове Републике проглашен је 1968. године, да би касније више пута био мењан и допуњиван. Садашњи Устав је ступио на снагу 7. августа 2008. године.
Административна подела
Малдиви имају двадесет шест природних атола и неколико острвских група на изолованим гребенима. Сви они су подељени на двадесет једану административну јединицу - атоле и град Мале. Начелнике ових административних јединица именује председник државе. Све јединице су груписане у 7 региона, а град Мале је посебни престолни регион.
Називи и распоред региона и атола Малдивских острва:
- Крајњи северни: Ха Алиф, Ха Далу и Шавијани;
- Северни: Нуну, Раа, Баа и Лавијани;
- Престолни: Мале;
- Централно-северни: Кафу, Алиф Алиф, Алиф Дал и Ваву;
- Централни: Мему, Фафу и Далу;
- Централно-јужни: Гафу Алиф и Гафу Далу;
- Јужни: Гнавијани и Сину;
- Крајње јужни: Таа и Ламу.
Становништво
Етнички идентитет становника Малдива представља мешавину култура народа који су се населили на острвима, утопљену у једну веру и језик. Најранији досељеници су вероватно били из јужне Индије и Шри Ланке. Ти досељеници су имали језички и етнички карактер Индијског потконтинента и нама су данас познати као етнички Дивехи или једноставно Малдивци.
Почетком 20. века, Малдиви су имали око 100.000 становника, да би данас тај број износио око 400.000. Од тог броја, 77.000 су страни радници, док се процењује да још 33.000 има илегално усељених имиграната.
Већина Малдиваца су сунитски муслимани.
Привреда
Главне привредне гране ове земље су туризам и пољопривреда. Земља има прелепе плаже са белим песком и светлоплавим бистрим морем. Малдиви извозе кокос, банане, рибу, тропско воће итд.
Референце
Спољашње везе
- Official tourist information
- President's Office
- „Maldives”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency.
- Maldives from UCB Libraries GovPubs
- Малдиви на сајту Curlie
- Maldives from the BBC News
- Малдиви (Викиатлас)
- Key Development Forecasts for the Maldives from International Futures
- Constitution of the Republic of Maldives
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Малдиви, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.