Гвинеја: држава у западној Африци

Главни град Гвинеје је Конакри. Док је раније је била позната као Француска Гвинеја (франц. Guinée française), модерна држава се понекад назива Гвинеја-Конакри да би се нагласила разлика од других земаља са речју „Гвинеја” у њиховом имену и од истоименог региона, као што су Гвинеја Бисао и Екваторијална Гвинеја. Гвинеја има популацију од 0 милиона и површину од 245.860 km².

Република Гвинеја République de Guinée  (француски)
Застава Грб
Крилатица: Рад, правда, солидарност (франц. Travail, Justice, Solidarité)
Химна: Слобода (франц. Liberté)
Главни град	Конакри
Службени језик	француски
Владавина
Председник	Мамади Думбуја
Председник Владе	Бернар Гому
Историја
Независност	Од Француске 2. октобар 1958.
Географија
Површина	‍
— укупно	245.857 km2 (75)
— вода (%)	0
Становништво	‍
— 2010.	10.824.200 (78)
— густина	44,03 ст./km2
Економија
Валута	гвинејски франак
— стоти део валуте	‍100 сентима‍
Остале информације
Временска зона	UTC 0
Интернет домен	‍.gn‍
Позивни број	+224

Гвинеја се налази уз обалу Атлантског океана, одакле се у луку спушта на југоисток. Граничи се са Гвинејом-Бисао, Сенегалом, Малијем, Обалом Слоноваче, Либеријом и Сијера Леонеом.

Суверена држава Гвинеја је република са председником којег директно бира народ; та позиција је истовремено шеф државе и шеф владе. Једнодомна Гвинејска народна скупштина је законодавна власт земље, и њене чланове народ исто тако директно бира. Судску грану предводи Врховни суд Гвинеје, највиши и коначни суд у земљи.

О настанку имена земље постоји легенда. По легенди, француски дошљаци су упитали групу жена које су прале рубље на обали реке за име земље. Оне су у страху одговориле: „Гине наи мора“, што на локалном језику значи: „Ми смо жене“.

Зна се да је Гвинеја око 900. припадала царству Гана. Од 13. до 16. века на територији данашње Гвинеје су владала царства Мали, па затим Сонгаи. Португалски истраживачи су стигли до обала Гвинеје између 1460. и 1470. Европљани су користили Гвинеју као извор робова и слоноваче. Француска је колонизовала Гвинеју 1890. и укључила је у Француску западну Африку. Гвинеја је била једина француска колонија која је 1958. гласала за независност на референдуму којим је Француска својим колонијама понудила аутономију у Француској уз финансијску помоћ, или независност. Формалан дан проглашења независности је 2. октобар 1958. Први председник, Ахмед Секу Туре (председавао 1957-1984), земљом је управљао као диктатор близак идејама панафричког социјализма. Оваква политика није допринела развоју земље на дужи рок, тако да је Гвинеја и данас једна од сиромашнијих земаља Африке. Од 1984, до смрти 2008, на власти је био Лансана Конте. На председничку функцију је дошао пучем, али ју је легализовао на изборима 1993. Последњих деценија у Гвинеју је стигао велики број избеглица из грађанским ратом захваћених суседних земаља, Либерије и Сијера Леонеа.

Положај

Државе са којима се Гвинеја граничи су: Обала Слоноваче, Гвинеја Бисао, Либерија, Мали, Сенегал и Сијера Леоне. Површина државе износи 245.857 km².

Геологија и рељеф

Воде

Флора и фауна

Клима

У Гвинеји се налазе највеће светске резерве боксита (25 милијарди метричких тона), а поред њих руде гвожђа, урана, налазишта злата и дијаманата. Трговина бокситом и алуминијумом чини 80% спољне трговине. Око 80% становништва ради у пољопривреди (банане, ананас, кафа, кикирики).

У држави живи око 9,5 милиона становника од којих су око 40% припадника племена Фулани, 25% племена Малинке и око 10% племена Сусу. Становништво Гвинеје је претежно исламске вероисповести (око 85%), али има и хришћана (око 8%).

 

Стопа писмености Гвинеје једна је од најнижих на свету: у 2010. години процењено је да је само 41% одраслих било писмено (52% мушкараца и 30% жена). Основно образовање је обавезно током 6 година, али већина деце не похађа школу тако дуго, а многа уопште не иду у школу. У 1999. години похађање основне школе износило је 40 посто. Деца, посебно девојчице, држе се ван школе како би помогли родитељима у домаћем послу или пољопривреди, или бивају удате: Гвинеја има једну од највиших стопа дечијег брака у свету.

Ебола

У 2014. години дошло је до епидемије вируса еболе у Гвинеји. У одговору на насталу ситуацију, Министарство здравља забранило је продају и конзумирање слепих мишева, за које се сматрало да су преносиоци болести. Упркос ове мере, вирус се на крају проширио из руралних подручја у Конакри, и крајем јуна 2014. године досегао је и до суседних земаља Сијере Леоне и Либерије. Почетком августа 2014. Гвинеја је затворила своје границе према Сијера Леону и Либерији како би помогла у сузбијању ширења вируса, јер је у тим земљама пријављено више нових случајева болести него у Гвинеји.

Епидемија је почела почетком децембра, у селу званом Мелијандоу, у југоисточној Гвинеји, недалеко од граница са Либеријом и Сијера Леоном. Први познати случај било је двогодишње дете које је умрло, након врућице, повраћања и испољавања црне столице 6. децембра. Мајка детета умрла је недељу дана касније, затим сестра и бака. Њихови симптоми су укључивали температуру, повраћање и пролив. Затим је, путем неговатеља или оних који су присуствовали погребима, болест проширена и на друга села.

Небезбедне сахране остају су један од главних извора преношења болести. Светска здравствена организација (СЗО) је известила да немогућност интеракције са локалним заједницама онемогућава здравственим радницима да прате порекло и сојеве вируса.

Мада је СЗО укинуо статус Јавног хитног стања од међународног значаја (енгл. Public Health Emergency of International Concern - PHEIC) 29. марта 2016, извештај о стању еболе објављен 30. марта потврдио је још 5 случајева у претходне две недеље, при чему је вирусним секвенцирањем повезан један од случајева са епидемијом из новембра 2014.

Здравствена заштита мајки и деце

Стопа смртности мајки на 100.000 рођених у Гвинеји је била 680 током 2010. године. То је упоредиво са 859,9 у 2008. и 964,7 у 1990. години. Стопа смртности деце млађе од 5 година на 1000 порођаја је 146, а смртност новорођенчади унутар старосне групе до 5 година је 29. У Гвинеји је број бабица на 1.000 живорођених 1, а ризик од смрти за труднице је 1 на 26. Гвинеја је друга у погледу висине заступљености преваленције осакаћивања женских гениталија у свету.

HIV/AIDS

Процењује се да је било заражено 170.000 одраслих и деце крајем 2004. године. Надзорне анкете спроведене 2001. и 2002. године показују већу стопу ХИВ-а у урбаним срединама него у руралним. Распрострањеност је била највећа у Конакрију (5%) и градовима региона Шумске Гвинеје (7%) који се граниче са Обалом Слоноваче, Либеријом и Сијером Леоне.