Словачки јазик (slovenčina, slovenský jazyk) — службен јазик во Словачка и еден од службените јазици во Европската Унија.
Словачкиот јазик е еден од западнословенските јазици и се зборува воглавно во Словачка, но истиот се зборува од малцинските заедници во Чешка, Унгарија, Полска, Романија, Канада, САД, Србија и Хрватска. Словачкиот јазик е доста сличен со чешкиот во писмена форма, но се разликува до одреден степен во поглед на граматиката и фонетиката. Покрај тоа, јазикот е сличен и со полскиот јазик и меѓусебното разбирање со чешкиот и полскиот јазик е помалку или повеќе остварливо.
Словачки јазик | ||
---|---|---|
slovenčina, slovenský jazyk | ||
Изговор | [ˈsɫɔvɛnt͡ʃina] | |
Застапен во | Словачка и како малцинство во САД, Чешка, Србија, Ирска, Обединето Кралство, Романија, Полска, Канада, Унгарија, Хрватска, Австралија, Австрија и Украина | |
Подрачје | Средна Европа | |
Говорници | ~ 7 милиони | |
Јазично семејство | индоевропско
| |
Писмо | словачка азбука | |
Статус | ||
Службен во | Словачка Србија (Војводина) Европска Унија | |
Признаен како малцински во | Чешка Украина | |
Регулативен орган | Министерство за култура на Словачката Република | |
Јазични кодови | ||
ISO 639-1 | sk | |
ISO 639-2 | slo (B) slk (T) | |
ISO 639-3 | slk | |
Linguasphere | 53-AAA-db < 53-AAA-b...-d (варијанти: 53-AAA-dba до 53-AAA-dbs) | |
Распространетост на словачкиот јазик: региони каде словачкиот јазик го зборуваат мнозинството од населението региони каде словачкиот јазик го зборуваат значителен дел од малцинството од населението | ||
|
Матична земја на словачкиот јазик е Словачката Република. Во Словачка јазикот го зборуваат околу 85.8 % од населението, според пописот од 2001 година. Според тоа, словачкиот е прв службен и доминантен јазик во земјата. Покрај Словачка, словачкиот јазик се зборува во околните соседни држави, како на пример во Чешка (350,000), Полска (20,000), Украина, Австрија и Унгарија (11,800). Значајна словачка заедница има во САД каде има околу 1,200,000 Словаци. Понатака, словачкиот се зборува од околу 60,000 жители во Србија, 30,000 жители во Ирска, 22,000 жители во Романија, 20,000 во Канада и 5,000 во Хрватска. Во Украина словачкиот е признат за малцински јазик, додека во Војводина во Србија е службен јазик.
Словачкиот јазик е составен од поголем број дијалекти и говори. Словачките дијалекти се класифицирани во четири големи дијалектни групи:
Правописот на словачкиот јазик е фонетски, исто како македонскиот, и во тој јазик важи правилото „пишувај како што слушаш“. Сепак, јазиците во светот не се доследи на еден чист правопис, па така и во словачкиот можат да се пронајдат принципи на останати видови правописи. Така, како второстепен правопис во словачкиот се сретнува морфолошкиот, според кој зборовите од кои се добиваат нови зборови се пишуваат исто иако се изговараат поразлично. Како пример за морфолошкиот правопис е правилото за асимилација. Како трет сет правописни правила се сретнува етимолошкиот правопис. Како пример на етимолошкиот правопис е употребата на буквите i и y. Имено, двете букви се изговараат исти, но поради етимолошки причини, i се користи после еден вид согласки, додека y се користи после друг вид согласки. На крај, во јазикот можат да се сретнат и правила од граматичкиот правопис, според кој има разлика при пишаната форма на една придавка во еднина и множина, како на пример придавките pekný (добар) и pekní (добри), каде различна е пишаната форма, но изговорот е ист.
Што се однесува за позајмени странски зборови, словачкиот јазик ги приспособува позајмените зборови спред словачкиот правопис. Така на пример зборот „викенд“, кој е добиен од англискиот weekend, се пишува víkend. Покрај овој пример може да се сретнат и зборовите softvér, gej, kvalita итн. Личните имиња и географските поими се пишуваат во оригинал според јазикот од кој потекнуваат, иако за секој топоним има словачки еквивалент. Пример за ова е градот Лондон, кој се пишува според англискиот правопис (London), иако има и словачка форма (Londýn).
Кога се зборува за правописот, важно е да се напомене и употребата на надредни знаци. Така, во јазикот се користат:
При пишана форма, квачката може да се сретне во два вида, како што веќе беше напоменато. Првата форма е знакот во буквите č, dž, š, ž и ň, додека втората форма е апострофот кој иако не е по форма ист, тој ја врши истата функција - палатизација на буквите l, d и t. Кога станува збор за палатизацијата, во словачкиот има два вида палатизации. Така, гласовите ľ, ň, ď и ť се палатизирани, додека гласовите č, dž, š и ž се посталвеоларни фрикати и африкати, исто како во македонскиот.
За да се забрза пишувањето на јазикот и да се скрати на време, правописно правло било воведено за чести комбинации на согласка и самогласка. Како резултат на тоа, старите комбинации ňe, ďe, ťe, ľe, ňi, ďi, ťi, ľi, ňí, ďí, ťí, ľí според новото правило се пишуваат какоne, de, te, le, ni, di, ti, li, ní, dí, tí, lí, без квачка, но со ист изговор. Сепак од ова правило има исклучоци:
Денес, особени во западните говори, букават ľ се изговара како обична л. Во стандардниот јазик, li и le не се палатизирани бидејќи ако има таква палатизација таа се бележи. Палатизацијата на li и le е официјално препорачана. Една од најзначајните промени во правописот на словачкиот јазик во 20 век е замената на s со z во случаи каде буквата s се читала како z. Оваа промена била направена во 1953 година, правилото е во согласност со фонетскиот правопис и примери за ова се зборовите smluva во zmluva, sväz во zväz итн.
Покрај веќе напоменатите правописни принципи, во словачкиот важат и следните правила:
Словачкиот јазик користи словачка азбука заснована на латиница. Азбуката ги користи скоро сите стандардни букви од латиницата но додатно на тоа се користат и дијакритички знаци за означување на изговор. Такво знаци се ˇ, ´, ¨, ^
Азбуката на словачкиот јазик е следната: a á ä b c č d ď dz dž e é f g h ch i í j k l ľ ĺ m n ň o ó ô p q r ŕ s š t ť u ú v w x y ý z ž. Буквите q, w и x се користат само во странски зборови.
Големи букви | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
A | Á | Ä | B | C | Č | D | Ď | Dz | Dž | E | É | F | G | H | Ch | I | Í | J | K | L | Ĺ | Ľ | |||||||||||||||||||||||
Мали букви | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
a | á | ä | b | c | č | d | ď | dz | dž | e | é | f | g | h | ch | i | í | j | k | l | ĺ | ľ | |||||||||||||||||||||||
Големи букви | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
M | N | Ň | O | Ó | Ô | P | Q | R | Ŕ | S | Š | T | Ť | U | Ú | V | W | X | Y | Ý | Z | Ž | |||||||||||||||||||||||
Мали букви | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
m | n | ň | o | ó | ô | p | q | r | ŕ | s | š | t | ť | u | ú | v | w | x | y | ý | z | ž |
Во прилог следува некои изменети изговори, во зависност од зборот, на некои од словачките букви:
усни | алвеоларни | посталвеоларни | непчани | меконепчани | глотални | |
---|---|---|---|---|---|---|
носни | m | n | ɲ | |||
експлозивни | p b | t d | c ɟ | k ɡ | ||
африкативни | t͡s d͡z | t͡ʃ d͡ʒ | ||||
фрикативни | f v | s z | ʃ ʒ | x | ɦ | |
вевни | r rː | |||||
апроксимантни | l lː | j ʎ |
Покрај чистите самогласки, во словачкиот се присутни и следните дифтонзи: ô, ie, ia и iu, кои се изговараат како уо, ие, ја и ју.
Акцентот во стандардниот словачки секогаш паѓа на првиот слог од зборот. Сепак, ова акцентско правило не е во употреба кај дијалектите. Така на пример, источнословачките дијалекти акцентот паѓа на претпоследниот слог од зборот и често ова претставува проблем за разбирање на говорот од страна на говорниците на стандардниот јазик. Понатаму, во северните дијалекти имаат слаб акцент на првиот слог, кој се зајакнува на претпоследниот слог од истиот збор. Едносложните зборови во словачкиот се најчесто неакцентирани.
Именките во словачкиот јазик имаат број, род и падеж.
Словачките именки се поделени на три главни рода. Карактеристично за родот е тоа што за машки род се разликуваа живите од неживите именки:
Словачките именки имаат два броја. Сепак, во одредени инстанци се сретнува и трет број наречен двоина, кој е наследен од старословенскиот јазик. Така, во словачкиот се присутни:
Падежите се посебна одлика на словачките именки, но по падежи може да се менуваат и придавки и заменки. Првично словачкиот имал седум падежи, но со губењето на вокативот, јазикот добил само шест падежи. Падежите во словачкиот јазик се:
1 падеж | номинатив | kto? čo? (кој? што?) |
2 падеж | генитив | z (od) koho? z (od) čoho? (од кого? од што?) |
3 падеж | датив | komu? čomu? (кому?) |
4 падеж | акузатив | koho? čo?(кому? што?) |
5 падеж | локатив | o kom? o čom? (за кому? за што?) |
6 падеж | инструментал | s kým? s čím? (со кому? со што?) |
|
|
žena жена | ulica улица | dlaň дланка | kosť коска | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
падеж | ед. | мн. | ед. | мн. | ед. | мн. | ед. | мн. | |
Ном. | žena | ženy | ulica | ulice | dlaň | dlane | kosť | kosti | улица - жена - дланка - коска |
Ген. | ženy | žien | ulice | ulíc | dlane | dlaní | kosti | kostí | од жената - од улицата - од дланката - од коската |
Дат. | žene | ženám | ulici | uliciam | dlani | dlaniam | kosti | kostiam | на жената - на улицата - на дланката - на коската |
Аку. | ženu | ženy | ulicu | ulice | dlaň | dlane | kosť | kosti | (на) жената - (на) улицата - (на) дланката - (на) коската |
Лок. | žene | ženách | ulici | uliciach | dlani | dlaniach | kosti | kostiach | за жената - за улицата - за дланката - за коската |
Инс. | ženou | ženami | ulicou | ulicami | dlaňou | dlaňami | kosťou | kosťami | со жената - со улицата - со дланката - со коската |
mesto град | srdce срце | vysvedčenie уверение | dievča девојче | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
падеж | ед. | мн. | ед. | мн. | ед. | мн. | ед. | мн. | |
Ном. | mesto | mestá | srdce | srdcia | vysvedčenie | vysvedčenia | dievča | dievčatá /-ence | град - срце - уверение - девојче |
Ген. | mesta | miest | srdca | sŕdc | vysvedčenia | vysvedčení | dievčaťa | dievčat /-eniec | од градот - од срцето - од уверението - од девојчето |
Дат. | mestu | mestám | srdcu | srdciam | vysvedčeniu | vysvedčeniam | dievčaťu | dievčatám /-encom | на градот - на срцето - на уверението - на девојчето |
Аку. | mesto | mestá | srdce | srdcia | vysvedčenie | vysvedčenia | dievča | dievčatá /-ence | (на) градот - (на) срцето - (на) уверението - (на) девојчето |
Лок. | meste | mestách | srdci | srdciach | vysvedčení | vysvedčeniach | dievčati | dievčatách /-encoch | за градот - за срцето - за уверението - за девојчето |
Инс. | mestom | mestami | srdcom | srdcami | vysvedčením | vysvedčeniami | dievčaťom | dievčatami /-encami | со градот - со срцето - со уверението - со девојчето |
Говорниците на словачкиот јазик можат лесно да разберат пишан и зборуван чешки и обратно. Сепак, постојат некои дијалекти кои не можат да се разберат така лесно, па така некои источни словачки дијалекти се потешки за разбирање за Чесите. Како лингвистичка споредба, во прилог следува извадок од Декларацијата за човекови права на двата јазика:
Броевите во словачкиот јазик се:
| Месеци:
Денови:
|
|
„Словачки јазик“ на Ризницата ? |
This article uses material from the Wikipedia Македонски article Словачки јазик, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Содржината е достапна под CC BY-SA 4.0 освен ако не е поинаку наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Македонски (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.