Гај Светониј Транквил (латински: Gaius Suetonius Tranquillus), најчесто само Светониј; ~ 69 – по 122 н.е.) — римски историчар од витешкиот (коњанички) сталеж кој работел во раниот период на Римското Царство.
Светониј | |
---|---|
Светониј претставен на илустрација од Нирнбершкиот летопис | |
Роден/а | Гај Светониј Транквил ~ 69 н.е. Италија, Римско Царство |
Починат/а | по 122 н.е. |
Занимање | секретар, историчар |
Жанр | биографија |
Предмет | историја, биографија, говорништво |
Книжевно движење | сребрено доба на латинската книжевност |
Негово најважно дело е „Дванаесетте римски цареви“ (De Vita Caesarum) — збирка биографии на дванаесет последователни римски цареви, од Јулиј Цезар до Домицијан, каде, меѓу другото, Светониј дава прво писмено сведоштво за епилептичните напади на Јулиј Цезар. Во другите дела се занимавал со секојдневниот живот во Рим, политика, говорништво, животот на познатите писатели и др. Некои од нив се делумно зачувани, а највеќето се целосно изгубени.
Светониј е роден некаде во Италија, околу 69 г. н.е., што е изведено неговиот исказ дека бил младич“ дваесет години по смртта на Нерон. Сигурно е дека е роден во семејство со умерен општествен углед, дека татко му бил трибун од витешки сталеж (tribunus angusticlavius) во XIII Легија и дека Светониј се образувал во училиштата во Рим каде цветала реториката.
Бил близок пријател со сенаторот и писмописец Плиниј Помладиот. Плиниј го опишува како „тивок и посветен на умствената работа и пишувањето.“ Му помогнал на Светониј да набави мал имот и ургирал кај царот Трајан да му додели имунитет, кој инаку им припаѓал на татковци со барем три деца (а Светониј немал ниедно). Со помошта на Плиниј, Светониј се стекнал со симпатиите на царевите Трајан и Адријан. Можно е Светониј да служел во стручниот кадар на Плиниј додека овој бил пронокзул на Витинија и Понт (северна Мала Азија) од 110 до 112 г. Трајан го назначил за „секретар за образование и научна дејност“ и управник на Царските архиви. За време на Адријан, станал личен секретар на царот. Меѓутоа, во 119 г. го разрешил поради тоа што Светониј бил во љубовна врска со царицата Вибија Сабина.
Светониј е најзапаметен по делото „Дванаесетте римски цареви“ (De Vita Caesarum), кое е единственото зачувано негово дело, со исклучок на долуспоменатите делови од некои други книги. Книгата е веројатно напишана во времето на Адријан, и претставува збирка биографии на првите дванаесет владетели на Римското Царство: Јулиј Цезар (недостасуваат првите неколку глави), Октавијан Август, Тибериј, Калигула, Клавдиј, Нерон, Галба, Отон, Вителиј, Веспазијан, Тит и Домицијан. Посветена е на неговиот пријател Гај Септициј Клар, кој бил на функцијата префект на Преториканската гарда во 119 г. Во делото се обработуваат животите на царевите според утврдена формула: опис на изгледот, предзнаци, семејната историја, мисли, и потоа историја на владеењето на секој цар.
„Светониј“ на Ризницата ? |
This article uses material from the Wikipedia Македонски article Светониј, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Содржината е достапна под CC BY-SA 4.0 освен ако не е поинаку наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Македонски (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.