Романски језици (или латински језици, неолатински језици, новолатински језици), су подскуп италских језика, а спадају у индоевропске језике.
Ова подскупина обухвата језике који потичу од латинског језика. Већина њих се развило из наречја латинског језика, односно „вулгарног латинског“, којим су, по распаду Римског царства, говорили „обични“ људи на просторима које данас заузимају Италија, Португал, Румунија, Француска и Шпанија.
Романски језици | |
---|---|
Латински језици | |
Етницитет | Романски народи |
Географска распрострањеност | Настао у средоземном приморју и западној Европи; сад се говори широм Америка, у већем делу Африке и у делу југоисточне Азије и Океаније |
Језичка класификација | Индоевропски
|
Прајезик | Вулгарни латински |
Подподела |
|
ISO 639-5 | roa |
Лингвасфера | 51- (phylozone) |
Глотолог | roma1334 |
Мапа распрострањености романских језика у свету и регија у којима су романски језици примарни или службени језици: | |
Европски романски језици |
Шест најшире заступљених романских језика по броју изворних говорника су шпански (489 милиона), португалски (250 милиона), француски (77 милиона), италијански (67 милиона), румунски (24 милиона) и каталонски (4,1 милион). Италијански је национални језик најближи латинском, а следе га шпански, румунски, португалски, а најразличитији је француски. Узимајући у обзир све романске језике, укључујући националне и регионалне, сардински, италијански и шпански језик заједно су три која се најмање разликују од латинског, а окцитански је ближи латинском него француском. Међутим, сви романски језици су ближи једни другима него класичном латинском.
Више од 900 милиона изворних говорника романских језика живи широм света, углавном у Америци, Европи и деловима Африке. Главни романски језици такође имају много страних говорника и у широкој су употреби као лингва франка. Ово се посебно односи на француски језик, који је широко распрострањен у целој Централној и Западној Африци, Мадагаскару, Маурицијусу, Сејшелима, Коморима, Џибутију, Либану и Северној Африци (изузимајући Египат, где је то мањински језик). Будући да је тешко доделити круте категорије појавама попут језика, који постоје на континууму, процене броја модерних романских језика варирају. На пример, Далби наводи 23, на основу критеријума узајамне разумљивости.
Израз романтика потиче од вулгарног латинског прилога romanice, „на римском“, изведеног из romanicus: на пример, у изразу romanice loqui, „говорити на римском“ (то јест, латинском народном језику), насупрот latine loqui, „да говори на латинском” (средњовековни латински, конзервативна верзија језика који се користи у писању и формалном контексту или као lingua franca), и са barbarice loqui, „ да говори на варварском“ (нелатински језици народа који живе изван Римског царства). Од овог прилога настала је именица romance, која се у почетку односила на било шта написано у romanice, или „на римском народном језику“.
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Класификација романских језика на прецизно дефинисане подскупове је, због прелазних облика и наречја који представљају прелаз из једног скупа у други и показују обележја више подскупова, мало тежа.
Романски језици се деле на (листа је непотпуна):
Подаци из Етнолога:
% | сардински | италијански | француски | шпански | португалски | каталански | Романшки | румунски |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Сардински | — | 85(a) | 80 | 76 | 76 | 75 | 74 | 74 |
Италијански | 85 | — | 89 | 82 | 80 | 87 | 78 | 77 |
Француски | 80 | 89 | — | 75 | 75 | 85 | 78 | 75 |
Шпански | 76 | 82 | 75 | — | 89 | 85 | 74 | 71 |
Португалски | 76 | 80 | 75 | 89 | — | 85 | 74 | 72 |
Каталански | 75 | 87 | 85 | 85 | 85 | — | 76 | 73 |
Романшки | 74 | 78 | 78 | 74 | 74 | 76 | — | 72 |
Румунски | 74 | 77 | 75 | 71 | 72 | 73 | 72 | — |
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Романски језици, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.