Стеван Стојановић Мокрањац: српски композитор

јануар">9. јануар 1856 — Скопље, 28. септембар 1914) био је српски композитор, мелограф, професор, музички педагог и академик. Мокрањац данас важи за класика српске музике и њена је најистакнутија личност на прелазу из XIX у 20. век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.

Стеван Стојановић Мокрањац
Мокрањчев портрет (аутор: Урош Предић)
Лични подаци
Датум рођења	(1856-01-09)9. јануар 1856.
Место рођења	Неготин, Кнежевина Србија
Датум смрти	28. септембар 1914.(1914-09-28) (58 год.)
Место смрти	Скопље, Краљевина Србија

 

Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Преци Стевана Стојановића воде порекло из околине Прилепа у Македонији, одатле су досељени у село Мокрање по кojем је добио надимак Мокрањац.

Завршио је гимназију у Јагодини; уписао се на природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Првог београдског певачког друштва.

Године 1879, уз помоћ Певачког друштва, одлази на музичке студије у Конзерваторијуму, у Минхену, код Јозефа Рајнбергера. Због несугласица са директором Конзерваторијума, Мокрањац у трећој години студија (1883) губи државну стипендију, прекида студије и враћа се у Београд. Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић. Његови успеси, као хоровође и композитора Прве руковети и Опела у ге-молу, омогућују му да добије стипендију и настави школовање 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу.

Године 1887. постаје диригент „Првог београдског певачког друштва”. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ а од 1901. као предавач појања у Богословији. Био је у то време слободни зидар, један од чланова београдске масонске ложе Побратим.

Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данас Музичка школа „Мокрањац“), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији.

Године 1906, изабран је за дописног члана Српске краљевске академије.

Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма, најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави...

Вредно је радио и као мелограф: познати су његови записи Народних песама и игара са мелодијама из Левча, као и две значајне збирке записа са српским црквеним напевима: Осмогласник и Страно пјеније.

Мокрањчева породична кућа у Неготину је 1964. године рестаурирана и претворена у музеј и музички центар.

Београд је напустио 1914. године и преселио се у Скопље како би избегао Први светски рат, а убрзо потом и умро, 28. септембра исте године од компликација јетре након 3 године боловања. Његово последње дело је „Неотпевана песма“.

Посмртни остаци Стевана Стојановића Мокрањца су пренети из Скопља у Београд пред крај септембра 1923. године. Његов гроб се налази у Новом гробљу у Београду.

Био је ожењен 1898. Иваном (умрла 1946), братаницом Уроша Предића. Имали су сина Момчила Мокрањца, професора Фармацеутског факултета.

Био је пријатељ са композитором Даворином Јенком.

У сећање на Стевана Стојановића Мокрањца, у његовом родном граду, Неготину, од 1965. године, сваког септембра се традиционално одржавају хорске музичке свечаности „Мокрањчеви дани”.

По њему су назване: Музичка школа „Мокрањац“ (Београд), Музичка школа „Стеван Стојановић Мокрањац” (Бијељина), Музичка школа „Стеван Мокрањац“ Краљево и Музичка школа „Стеван Мокрањац” Врање и Музичка школа „Стеван Мокрањац“ Краљево.

Стогодишњица Мокрањчеве смрти обележена је 2014. године.

•  
  Мокрањац као студент 1877.
•  
  Мокрањац у свечаном оделу
•  
  Стеван Мокрањац и Марија Мица Предић као вереници
•  
  Стеван са сином Момчилом 1910.
•  
  Породица Мокрањац 1905.
•  
  Ноте „Херувимскаја пјесан”
•  
  Спомен биста Мокрањцу подигнута је у Неготину 1939. године
•  
  Мокрањчево вече, које се одржало у Задужбини Илије М. Коларца 1949. године.

• Кућа Стевана Мокрањца у Неготину
• Кућа Стевана Мокрањца у Београду