Војин Ћетковић: српски глумац

август">22. август 1971) српски је филмски и позоришни глумац.

Војин Ћетковић
Војин Ћетковић
Лични подаци
Датум рођења	(1971-08-22)22. август 1971. (52 год.)
Место рођења	Крушевац, СФР Југославија
Религија	православно хришћанство
Образовање	Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду
Занимање	глумац
Породица
Супружник	Наташа Миловановић (2001—2005) Слобода Мићаловић Ћетковић (в. 2008)
Деца	2
Родитељи	Чедомир Ћетковић Слободанка Ћетковић
Рад
Активни период	1991—данас
Битне улоге	Породично благо — Горан Гагић Брандо Зона Замфирова — Мане кујунџија Монтевидео, Бог те видео! — Михаило Андрејевић Монтевидео, Бог те видео! — Михаило Андрејевић
Веза до IMDb-а
Награде Остале награде Награда Милош Жутић (2009) Награда за лепоту говора Бранивој Ђорђевић (2013) Награда Раша Плаовић (2013) Награда „Бранка и Млађа Веселиновић” (2014) Награда Миливоје Живановић (2016) Награда Цар Константин (2017)

Глумачку каријеру започео је у Крушевачком позоришту, професионалну у Народном позоришту у Београду, а након уписивања Факултета драмских уметности у Београду, 1996. постао је члан Југословенског драмског позоришта, које га је стипендирало. Прву ТВ улогу остварио је у филму Рај, Петра Зеца 1993. као Томин друг, а прву главну улогу у филму Зона Замфирова 2002. године као Мане. Прославио се улогама Горана Бранда Гагића у ТВ серији Породично благо, као и по улогама Миломира Вранића у серији Мој рођак са села и по улози Михаило Андрејевић у филму и серији Монтевидео, Бог те видео!, Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) и у његова два наставка. Након тога је добио улоге у филмовима Танго је тужна мисао која се плеше, Стршљен, Пљачка Трећег рајха, Клопка, Хадерсфилд, Читуља за Ескобара.

Позоришна публика широм Србије имала је прилике да га гледа у реномираним представама Крушевачког позоришта „Златно руно” Борислава Пекића, „Проклета Авлија” Иве Андрића и „Дервиш и смрт” Меше Селимовића, све три у режији Небојше Брадића. Поред ових, играо је у представама „Буре барута”, „Аудијенција”, „Љубавна писма”, „Сузе су О. К”, „Емигранти” и многим другим.

Вишеструко је награђиван за улоге у позоришту и на филму, а издвајају се две Годишње награде ЈДП, награда „Бранка и Млађа Веселиновић”, Награда Раша Плаовић и Награда Милош Жутић.

Живи и ради у Београду, а од 2008. године у браку је са глумицом Слободом Мићаловић са којом има ћерке близнакиње Милу и Веру.

Рођен је 22. августа 1971. године у Крушевцу, где је завршио основну школу и Крушевачку гимназију, на смеру за културу и информисање. Први пут је на сцену крочио са свега осам година у „Театру За” у Крушевцу. Био је члан Крушевачког позоришта и драмске секције у родном граду, где је као глумац аматер провео десет година, а имао је и своју радио емисију.

Страствени је пецарош, играо је фудбал, а пре глуме рукомет у „Обилићеву” и „Напретку” из Крушевца. Глуму је учио и у Позоришном студију „Бата Миладиновић” у Крушевцу, који је водио Раде Савић. Био је заинтересован за књижевност, али се одлучио да студира глуму. У Београд се из Крушевца преселио 1990. године, како би уписао Факултет драмских уметности Универзитета уметности. Током друге године студирања доживео је повреду и решио да напусти студије, али се вратио на наговор рођака Милована који је режисер. Студирао је на класи професора Владимира Јевтовића, заједно са Наташом Нинковић, Небојшом Глоговцем, Сергејом Трифуновићем, Нелом Михајловић и Борисом Пинговићем. Године 1995. појавио се у музичком споту Ајмо у живот, музичке групе К2.

Учествовао је у великом броју хуманитарних акција. Приватно се дружи са Вањом Грбићем, Николом Ђуричком и Вуком Костићем.

Члан је Удружења драмских уметника Србије. Пре него што је 1996. године прешао у Југословенско драмско позориште, био је члан ансамбла Народног позоришта у Београду.

Одрастао је у патријархалној породици, Слободанке из Крушевца и Чедомира Ћетковића из Колашина, а име је добио по деди. Има млађег брата Бојана који живи у Крушевцу. По народности се изјашњава као Србин, а по завичајном пореклу као Црногорац.

Године 2001. оженио се новинарком Наташом Миловановић, са којом је био у браку до 2005. године. Своју садашњу супругу, глумицу Слободу Мићаловић, упознао је на снимању филма Зона Замфирова 2001. године, међутим пар је тек након неколико година ступио у везу, а венчали су се у мају 2008. године. У јануару 2010. године добили су ћерке Милу и Веру.

Венчани и кумови деце Слободи Мићаловић и Ћетковићу су Никола Ђуричко и Наташа Нинковић. Ћетковић је кумовао првом браку Небојше Глоговца, кум је и његове деце из првог брака, као и кум сина Наташе Нинковић.

 

1993—1999

Ћетковић је глумачку каријеру започео током ране младости у Крушевачком позоришту, чији је био члан. Током студирања на Факултету драмских уметности у Београду имао је улоге у неколико позоришних представа. Прву телевизијску улогу имао је 1993. године у филму Рај, Петра Зеца, а 1995. године је играо у улози Димитрија у ТВ филму Симпатија и антипатија Здравка Шотре. Године 1996. добио је награду „Бора Михајловић” и постао члан Југословенског драмског позоришта, где је добио улоге у представама Буре барута као Геле, У потпалубљу као Дејан и Аудијенција као Сладек у оквиру Атељеа 212. У споредној улози Рокија нашао се на филму Танго је тужна мисао која се плеше из 1997. године, а 1998. је глумио у филму Стршљен као таксиста, ТВ филму Досије 128 као сликар Мирослав Бојић и у филму Раскршће (сегмент Важно је да си ту).

У серији Породично благо, Ћетковић је 1998. године добио улогу Горана Бранда Гагића, након које је постао познат широј јавности и за коју је са партнерком Мином Лазаревић два пута добио Награду ТВ Новости Глумачки пар године, 1999. и 2002. године. Године 1999. имао је мању улогу Никшићанина Љубе у филму Нож, а исте године добио је и награду „Стојан Дечермић — млади првак” од стране Југословенског драмског позоришта.

2000—2009

 

Године 2000. глумио је у улози Бранда у ТВ филму А сад адио, који је базиран на ТВ серији Породично благо. Као Згодни се 2001. појавио у филму Бумеранг, а исте године и у ТВ филму Трећи канал од Сунца. Прву главну улогу на филму остварио је 2002. године као Мане кујунџија у филму Зона Замфирова, редитеља Здравка Шотре и за ту улогу са партнерком Катарином Радивојевић добио је још једну Награду ТВ Новости Глумачки пар године, 2003. године, а снимио је и песму Побегуља за потребе филма. На 38. Филмским сусретима у Нишу 2003. године, заједно са Небојшом Глоговцем био је у саставу жирија фестивала. На глумачким свечаностима Миливоје Живановић у априлу 2004. године додељена му је награда од стране жирија публике за улогу Хасана у позоришној представи Дервиш и смрт.

Улогу Немца Франца Бемеа одиграо је у филму Пљачка Трећег рајха, као и улогу Ђорђа Вучинића 2005. године у ТВ серији Вила Марија. Исте, 2005. године, Ћетковић се појавио у улози Физикуса у филму Ивкова слава и улози Срећка у филму Звезде љубави, за коју је добио Награду за најбољег глумца треће фестивалске вечери, на 40. Филмским сусретима у Нишу.

У Зеници му је 2006. године на Петом фестивалу босанскохерцеговачке драме додељена награда за најбољег глумца. Године 2007. глумио је у филмовима Клопка као Влада, у једној епизоди ТВ серије Позориште у кући као др. инг. Лазар Шурић, у десет епизода ТВ серије Вратиће се роде као Вразалић и у филму Хадерсфилд у улози Дулета, за коју је добио Награду за најбољу епизодну мушку улогу у филму на 42. Филмским сусретима у Нишу, исте године. Остварио је 2008. године улоге у Шотриним документарним ТВ филмовима Кнежевина Србија као београдски везир и Краљевина Србија као Милан Обреновић.

Током 2008. појавио се и у улози Гандија у филму Читуља за Ескобара, у осам епизода ТВ серије Рањени орао у улози Томе Ђуровића, у двадесет и осам епизода серије Мој рођак са села, у улози Миломира Вранића, и у седамнаест епизода серије Улица липа као Иван. У марту 2009. године освојио је Оскара популарности за најбољег глумца, као и Награду Милош Жутић од стране Удружења драмских уметника Србије за насловну улогу у представи Дон Крсто. Појавио се током 2009. године и у девет епизода ТВ серије Грех њене мајке, у улози Јована и у француском филму Људски зверињак као Алекс.

2010—данас

 

Године 2010. Ћетковић се појавио у дванаест епизода ТВ серије Сва та равница у улози Светозара, а исте године и у филмовима — Као рани мраз у улози др. Сефера; Жена са сломљеним носем као Горан и филму Монтевидео, Бог те видео! као Михаило Андрејевић Андрејка. У периоду 2011—2012. године глумио је у улози Душана Антића у осам епизода серије Цват липе на Балкану, а након тога и у серијама Непобедиво срце, као лекар у санаторијуму; Јагодићи, као Светозар и ТВ серији Монтевидео, Бог те видео!, као Михаило Андрејевић.

Исте, 2012. године глумио је у улози директора Козарца у филму и ТВ серији Шешир професора Косте Вујића. У децембру 2012. године појавио се у улози Отела истоимене представе Вилијама Шекспира, у режији Милоша Лолића. Премијера представе била је на сцени Југословенског драмског позоришта, а Ћетковић је за ову улогу награђен Годишњом наградом ЈДП-а (2013), Наградом Раша Плаовић (2013), наградом за лепоту сценског говора Др Бранивој Ђорђевић (2013) и наградом Миливоје Живановић (2016).

Године 2013. појавио се у документарном филму Марко Николић, Змај и Дунав, посвећеном глумцу Марку Николићу, као и у кратком филму Врата Србије: Мојсинска Света гора као војвода Пријезда. Улогу у серији Монтевидео, видимо се! као Михаило Андрејевић и у кратким филмовима Маријина епизода као Стеван и The Cursed Days као Дуан имао је 2014. године, када је уједно добио Награду „Бранка и Млађа Веселиновић” за најбоље глумачко остварење у сезони 2012/2013 у представама ЈДП-а и награду за најбоље глумачко остварење за улогу доктора Арсића у представи Провиденца у 2014. години, на Фестивалу медитеранског филма Пургаторије у Тивту.

Плакету „Милош Шами” добио је 2015. године за одигране улоге у Херцегновском позоришту. Споредну улогу Неше играо је у филму Стадо, Николе Која 2016. године, а исте године глумио је у филму Santa Maria della Salute у улози Лазе Костића. Ћетковић је истакао да је Лаза Костић био најкомплекснији и најизазовнији филмски лик којег је играо, а за улогу је добио Награду Цар Константин на 52. Филмским сусретима у Нишу 2017. године. Године 2017. појавио се у осам епизода црногорске ТВ серије Божићни устанак, која је доживела велики број негативних критика у Србији, а због улоге Ђуре Драшковића, Ћетковић је наишао је на осуду српских медија и публике.

Исте, 2017. године глумио је у једанаест епизода мини—тв серије Santa Maria della Salute као Лаза Костић и у ТВ серији Мамурлуци као Неша бизнисмен. Ћетковић се 2018. године појавио у улози Стефана Првовенчаног, главној улози у ТВ серији Немањићи — рађање краљевине. Исте године, у мини ТВ серији Груди појавио се у улози Фукија, као и у шест епизода серије Жигосани у рекету у улози професора Нојмана. Тренутно ради на снимању филма Апсурдни експеримент. У плану је наставак снимања филма Кнез Лазар, где ће Ћетковић имати улогу старијег кнеза Лазара. У ТВ серији Група, појавио се у улози полицајца.

Ћетковић је позајмљивао глас за неколико улога у цртаним филмовима који су синхронизовани на српски језик.

Након ангажмана у Крушевачком позоришту, где је глумио пре уписивања факултета, био је члан ансамбла Народног позоришта у Београду, а након тога члан Југословенског драмског позоришта, где је одиграо велики број улога. Истакао се у великом броју позоришних улога укључујући улоге Дон Жуана у истоименој представи, Торвалда Хелмера у представи Нора! Шта се догодило након што је Нора напустила мужа или стубови друштва, Отела у Дневнику о Чарнојевићу, Љубомира Несторовића у представи Тако је морало бити, доктора Арсића у Провиденци за коју је добио награду за најбоље глумачко остварење, Хасана у представи Дервиш и смрт, Отела у истоименој представи за коју је добио велики број награда, психијатра Мартина Дајсарта у Еквусу и многим другим.
Сарађивао је са неким од најзначајнијих позоришних редитеља на Балкану, међу којима су Дејан Мијач, Небојша Дугалић, Егон Савин, Горан Марковић, Небојша Брадић, Угљеша Шајтинац и многи други.

• Награда „Бора Михајловић” (1996)
• Награда „Стојан Дечермић — млади првак” (1999)
• Награда ТВ Новости за глумачки пар године са Мином Лазаревић у ТВ серији Породично благо (1999. и 2002)
• Награда ТВ Новости за глумачки пар године са Катарином Радивојевић у филму Зона Замфирова (2003)
• Награда жирија публике за улогу Хасана у позоришној представи Дервиш и смрт, глумачке свечаности Миливоје Живановић, Пожаревац (2004)
• Награда за најбољег глумца 3. фестивалске вечери, за улогу Срећка у филму Звезде љубави, 40. Филмски сусрети у Нишу (2005)
• Награда за најбољег глумца 5. Фестивала босанскохерцеговачке драме, Зеница (2006)
• Награда за најбољу епизодну мушку улогу у филму Хадерсфилд, 42. Филмски сусрети у Нишу (2007)
• Оскар популарности за најбољег глумца (2009)
• Награда "Милош Жутић" за насловну улогу у представи Дон Крсто, Удружење драмски уметника Србије (2009)
• Награда за лепоту говора Бранивој Ђорђевић за улогу Отела у истоименој представи (2013)
• Годишња награда ЈДП-а за улогу Отела у представи Отела (2013).
• Награда Раша Плаовић за улогу Отела у истоименој представи Вилијама Шекспира у режији Милоша Лолића и продукцији Југословенског драмског позоришта (2013)
• Награда „Бранка и Млађа Веселиновић” за најбоље глумачко остварење у сезони 2012/2013 у представама ЈДП-а (2014)
• Награда за најбоље глумачко остварење за улогу доктора Арсића у представи Провиденца у 2014. години, Фестивал медитеранског филма Пургаторије (2014)
• Награда породица животног стила са Слободом Мићаловић, Личности животног стила Србије (2015)
• Плакета „Милош Шами” за одигране улоге у Херцегновском позоришту (2015)
• Награда Миливоје Живановић за улогу Отела у истоименој представи (2016)
• Признање Видовдански витез (2017)
• Награда Цар Константин за улогу Лазе Костића у филму Santa Maria della Salute, 52. Филмски сусрети у Нишу (2017)
• Златни индекс Бањалучког студентског позоришта (2022)

• Награда Браћа Карић (2022)