Сребреница је градско насеље и сједиште општине Сребреница у источном дијелу Републике Српске, БиХ.
Према коначним подацима пописа становништва у БиХ 2013. године, насеље Сребреница има 2.241 становника.
Сребреница | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Сребреница |
Становништво | |
— 2013. | 2.241 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 06′ 19″ С; 19° 17′ 48″ И / 44.1053328° С; 19.2967283° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 75430 |
Позивни број | 056 |
Веб-сајт | www |
Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику (1818) писао је назив Сребрница.
Сребреница, заједно са подручјем Осат, захвата средишње рубно подручје источног дијела Републике Српске. Једним дијелом источни и цијели јужни дио општине лежи у завоју Дрине и представља састави дио ширег, веома живописног географског мозаика Подриња. Географски, територија општине, укупне површине 527 км², омеђена је сусједним општинама: са југа Рогатицом, са запада Власеницом и Милићима, а са сјевера Братунцем. Њен источни дио силази на Дрину, која је, истовремено, и граница са Републиком Србијом. Урбано подручје града Сребренице простире се на сјеверним падинама површи Зелени Јадар, око уске долинске равни Црвене ријеке и Ћићевачког потока, саставница Крижевице. Сребреница лежи на 360 м надморске висине. Град се развија према сјеверној оси отворене долинске равни, на пресјеку координата 43º 59′ СГШ и 19º 26′ ИГД.
По геоморфолошком изгледу рељефа овдје се може издвојити пет цјелина:
У непосредној близини Сребренице налази се римски локалитет Домавија.
На територији Сребренице откривена је значајна ранохришћанска црква из шестог столећа.
Сребреница се помиње од друге половине 14. вијека као важно рударско мјесто, које је добило име по рудницима сребра.
Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је након рата против Босне из њеног састава издвојио Сребреницу и поклонио је српском деспоту Стефану Лазаревићу 1411. године. Стефан Лазаревић је своју владавину у тој области започео једним тешким чином. Кад су се у руднику Сребреници побунили рудари, наредио је да се коловође казне стављањем усијаних бјелутака под колена, и тако заувијек остану осакаћени. У старом ћирилском српском документу који описује како је Сребреница освојена од Босне, за њене становнике се каже: „Се же вси јереси богомилские сут.”
У средњем вијеку је промијенила више господара док у 16. веку није потпала под Турке.
Војска Краљевине Србије је ослободила Сребреницу од Аустроугарске 18. септембра 1914. године. Нови период развоја бање Сребрница почиње 1930. када су у главном извору "Црни губер" пронађене "радијумове еманације"; врело је тада преуређено и дограђено тако да је поред флаширања омогућено и купање.
За вријеме Другог свјетског рата у Сребреници је масовно пострадало српско становништво. Од Срба који су живјели у Сребреници, остала је жива само једна дјевојчица На други дан православног празника Тројица 14. јуна 1943, усташе су побиле 250 српских цивила. Тог дана усташе су у Сребреници побиле преко 150 Срба, једну петочлану јеврејску породицу и једног муслимана који је био ожењен Српкињом са његовом породицом. Истог дана усташе су побиле 97 Срба у сребреничком селу Залазје.
У периоду од 1992. до 1995. године контролу над градом су имале бошњачке наоружане формације које су игнорисале резолуцију 824 Савета безбједности Уједињених нација од 6. маја 1993, у којој се Сребреница проглашава демилитаризованом зоном под заштитом Уједињених нација. Велика количина оружја, међусобно неповерење и нетрпељивост, доводили су до сталних одмазда над цивилним становништвом, које је било изложено убиствима и прогонима, углавном по етничкој основи. Муслиманско становништво је предало оружје 19. априла 1992. године, а град је стављен под контролу Републике Српске.
У мају исте године је поново преузимају снаге Армије Републике БиХ и контролишу до 1995. године, константно изводећи диверзантска дејства ка положајима Војске Републике Српске и цивилном становништву околних села. Постоје изјаве да је за 3 године ратовања страдало више од 3.500 жртава српске националности. Док је Армија РБиХ под командом Насера Орића вршила злочине у околним сребреничким селима насељеним углавном српским становништвом, Војска Републике Српске је планирала заузимање града. У периоду од 1992. до 1995. године на подручју Сребренице и околине је убијено 3.287 Срба.
Јула 1995. године, за само 7 дана снаге ВРС под командом генерала Ратка Младића, у оквиру контраофанзиве под кодним именом Криваја 95, успоставиле су контролу над Сребреницом. Према Бошњацима и већем делу западне штампе, као и по Међународном суду правде у Хагу, овај злочин је квалификован као геноцид над бошњачким становништвом за који је одговорна Војска Републике Српске и српске паравојне формације који су у току акције убили 7.000—8.000 Бошњака. Постоје тврдње да је то највећи масовни злочин на простору Европе после Другог свјетског рата, што српска страна — иако је у Меморијалном центру Поточари до сада већ укопано више од 6.500 пронађених жртава — оштро негира и сматра да је број од 7.000—8.000 знатно преувеличан и да је дјело западне пропаганде и медијског рата против Републике Српске и српског народа.[тражи се извор] Српска страна тврди да су у попису сребреничких жртава били искључиво мушкарци (војни заробљеници), а не цивили (жене, деца, старци и немоћни) и да је већина изгинула током пробоја према Тузли приликом тешких борби са ВРС, те да је велики део жртава прекопаван и довожен са других локација и да је на Сребреничким надгробним плочама пописано неколико стотина живих људи; тадашњи предсједник „Општинске организације породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Сребреница”, а касније и сам градоначелник Младен Грујичић, изразио је сумњу да су у Меморијалном центру у Поточарима код Сребренице покопане и српске жртве и приказане као бошњачке. Народна скупштина Републике Србије је усвојила посебну Декларацију о Сребреници којом осуђује злочин.
У знак сјећања на жртве, у Сребреници је подигнут Меморијални центар. Сваке године 11. јула се одаје пошта жртвама масакра.
Састав становништва – насељено мјесто Сребреница | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013. | 1991. | 1981. | 1971. | ||||
Укупно | 2 410 (100,0%) | 5 746 (100,0%) | 4 512 (100,0%) | 3 088 (100,0%) | |||
Срби | 1 369 (56,80%) | 1 632 (28,40%) | 1 406 (31,16%) | 921 (29,83%) | |||
Бошњаци | 998 (41,41%) | 3 673 (63,92%)1 | 2 473 (54,81%)1 | 1 858 (60,17%)1 | |||
Неизјашњени | 13 (0,539%) | – | – | – | |||
Хрвати | 8 (0,332%) | 34 (0,592%) | 56 (1,241%) | 78 (2,526%) | |||
Муслимани | 4 (0,166%) | – | – | – | |||
Босанци | 4 (0,166%) | – | – | – | |||
Југословени | 3 (0,124%) | 328 (5,708%) | 496 (10,99%) | 89 (2,882%) | |||
Роми | 3 (0,124%) | – | 6 (0,133%) | – | |||
Православци | 3 (0,124%) | – | – | – | |||
Остали | 3 (0,124%) | 79 (1,375%) | 15 (0,332%) | 64 (2,073%) | |||
Црногорци | 1 (0,041%) | – | 27 (0,598%) | 46 (1,490%) | |||
Босанци и Херцеговци | 1 (0,041%) | – | – | – | |||
Албанци | – | – | 22 (0,488%) | 17 (0,551%) | |||
Словенци | – | – | 6 (0,133%) | 6 (0,194%) | |||
Македонци | – | – | 5 (0,111%) | 4 (0,130%) | |||
Мађари | – | – | – | 5 (0,162%) |
|
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Сребреница, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.