1914: година

Јануар

Фебруар

• 2. фебруар — Чарли Чаплинов филмски деби у филму Making a Living

Март

• 6. март — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина
• 7. март — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину.

Април

Јун

• 28. јун — Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију.
• 29. јун — неуспешни атентат на Распућина

Јул

• 4. јул — сахрана надвојводе Франца Фердинанда
• 23. јул — Аустроугарска је упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву.
• 28. јул — Аустроугарска објавила рат Србији, пошто је Србија одбила Јулски ултиматум после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву.

Август

• 1. август — Немачка објављује рат царској Русији, Француска наређује мобилизацију, затвара се њујоршка берза
• 2. август — у складу са Шлифеновим планом, Немачка окупира Луксембург
• 2. август — Османско-немачки споразум
• 3. август — Немачка објављује рат Француској, Белгија одбија немачки ултиматум
• 4. август — Немачке трупе извршиле инвазију на Белгију; Уједињено Краљевство објавило рат Немачкој, чиме су практично целокупна Британска империја и Немачко царство ступиле у рат; Ганди допутовао у Лондон; САД проглашавају неутралност
• 5. август — Краљевина Црна Гора објављује рат Аустроугарској; бомбардовањем из цепелина, почела опсада Лијежа
• 6. август — Аустроугарска објавила рат Русији
• 15. август — почела Церска битка; пролазак првог брода кроз Панамски канал
• 20. август — немачка војска окупирала Брисел
• 23. август — Јапан је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.
• 24. август — Завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату.
• 28. август — поморска битка у Хелголандском заливу, између британске и немачке морнарице
• 30. август — Немци су у бици код Таненберга у Првом светском рату нанели тежак пораз Русији.

Септембар

• 1. септембар — Санкт Петербург променио назив у Петроград
• 3. септембар — Папа Бенедикт XV постао 258. папа; принц Вилхелм од Вида напустио Албанију после свега 6 месеци владавине
• 5. септембар — почела прва битка на Марни између енглеских и француских против немачких трупа
• 13. септембар — почела прва битка на Ени, наставак савезничке офанзиве у француској
• 22. септембар — Немачка подморница У-9 је потопила три застареле крстарице Краљевске морнарице, усмртивши око 1450 особа.

Октобар

• 3. октобар — 25 000 канадских војника кренуло ка Европи
• 5. октобар — Аустроугарска жестоко напала Београд
• 9. октобар — окончана опсада Антверпена, Белгија потпала под немачку окупацију

Новембар

• 2. новембар — Русија, Велика Британија и Француска су објавиле рат Турској.
• 5. новембар — Британија и Француска објавиле рат Турској и окупирале Кипар, где су остале до 1960. године.
• 5. новембар — Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату почела је нова аустроугарска офанзива на Србију, а српске снаге су присиљене да се повуку.
• 16. новембар — Отпочела Колубарска битка

Децембар

• 2. децембар — аустроугарска војска окупирала Београд
• 3. децембар — Српска војска победом окончала Колубарску битку, наношењем жестоког пораза Аустроугарској. Војвода Живојин Мишић, који је командовао Првом армијом, унапређен у чин војводе.
• 7. децембар — Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу.
• 8. децембар — Британска флота је поразила немачку флоту у бици код Фолкландских острва.
• 12. децембар — након неколико месеци, поново отворена њујоршка берза
• 15. децембар — ослобођен Београд
• 18. децембар — Египат постаје британски протекторат
• 29. децембар — Почела битка код Сарикамиша у Првом светском рату, у којој је много слабија руска војска нанела тежак пораз турској армији.

Фебруар

• 14. фебруар — Борис Крајгер, словеначки и југословенски политичар и народни херој († 1967)

Март

• 17. март — Жикица Јовановић Шпанац, учесник шпанског грађанског рата, учесник НОР-а и народни херој. († 1942)

Април

• 2. април — Алек Гинис, енглески глумац. († 2000)

Мај

• 3. мај — Љубиша Р. Ђенић, српски хроничар и историчар († 1977)
• 25. мај — Слободан Принцип Сељо, синовац Гаврила Принципа, учесник НОР-а и народни херој. († 1942)

Јун

• 19. јун — Антоније Блум, митрополит Руске православне цркве и припадник француског покрета отпора. († 2003)
• 28. јун — Душан Петровић Шане, српски и југословенски политичар и народни херој († 1977).

Јул

• 7. јул — Милутин Морача, генерал-пуковник ЈНА и народни херој (†2003)
• 18. јул — Ђино Бартали, италијански бициклиста. (†2000).
• 31. јул — Луј де Финес, француски глумац познат по улози Жандар из Сан Тропеа († 1983)

Септембар

• 5. септембар — Никанор Пара, чилеански књижевник. († 2018)
• 11. септембар — Патријарх српски Павле, поглавар Српске православне цркве († 2009).

Октобар

• 11. октобар — Рубен Фајн, доктор психологије и велики шахиста († 1993)
• 11. октобар — Мохамед Захир, авганистански краљ. († 2007)
• 15. октобар — Илона Ковач, српска стогодишњакиња, ( најстарија жива особа у Србији) († 2022)
• 27. октобар — Дилан Томас, енглески песник, пореклом Велшанин. († 1953)
• 28. октобар — Џонас Солк, амерички физичар. († 1995)

Новембар

• 9. новембар — Хеди Ламар, аустријска глумица. († 2000)

Април

• 19. април — Чарлс Сандерс Перс, амерички филозоф, оснивач прагматизма

Мај

• 15. мај — Јован Скерлић, српски књижевник и књижевни критичар
• 28. мај — Паул Маузер, немачки конструктор ватреног оружја

Јун

• 21. јун — Берта фон Сутнер, аустријска књижевница и пацифист, добитник Нобелове награде за мир 1905. године.
• 28. јун — Франц Фердинанд, аустроугарски престолонаследник; Софија Хотек, непризната супруга аустријског надвојводе Франца Фердинанда

Јул

• 31. јул — Жан Жорес, француски политичар

Август

• 5. август — Станислав Сондермајер, најмлађи борац који је погинуо у Церској бици
• 20. август — Папа Пије X

Септембар

• 1. септембар — Владислав Ф. Рибникар, српски новинар, основао дневни лист „Политика"
• 24. септембар — Димитрије Т. Леко, српски архитекта и урбаниста
• 28. септембар — Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор

Новембар

• 20. новембар — Димитрије Туцовић, теоретичар социјалистичког покрета у Србији

• Физика — Макс фон Лауе
• Хемија — Теодор Вилијам Ричардс
• Медицина — Роберт Барањ
• Књижевност — Награда није додељена
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума