Март

Март је трећи месец у години и има 31 дан.

март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
 

Почетак пролећа се обележава 20. дана, који се назива равнодневицом, јер су тада обданица и ноћ једнаки, равни. Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара. По Црквеном рачунању циклуса времена је седми месец.

Персонификација месеца је Баба Марта. Због променљивог времена, у коме се у једном дану могу изређати годишња доба, месец може бити назван "варљиви март".

Порекло речи или етимологија

Март је добио име по римском божанству рата - Марсу (Martius), први месец најранијег римског календара. Име је добио по Марсу, римском богу рата и претку римског народа преко његових синова Ромула и Рема. Његов месец Martius је био почетак сезоне ратовања, а фестивали који су се одржавали у његову част током месеца су били по узору на оне у октобру, када се сезона ових активности приближила крају. Martius је остао први месец римске календарске године можда све до 153. п. н. е., и неколико верских обреда у првој половини месеца су првобитно биле прославе нове године. Чак и у касној антици, римски мозаици који су приказивали месеце понекад су и даље постављали прво март.

Март се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и БЛАГОВЕШТЕЊСКИ МЕСЕЦ, МАРТА, СУХИ, БРЕЗЕН и ЛЕТНИК, а у старосрпском и ДЕРИКОЖА; био је познат и као "Ветрени". Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а њихови гласовни ликови показују да су прошли кроз грчко посредство. Хрвати га називају ОЖУЈАК, Бугари и ЧИТЕМ, Словенци и СУШЕЦ слично старословенском и српском СУХИ, Чеси и Срби БРЕЗЕН, слично Украјинцима БЕРЕЗЕН. Белоруси га зову САКАВІК, а староруси ПРОТАЉЊИК.

Дан 1. март је у Русији започињао бројну годину до краја 15. века. Велика Британија и њене колоније наставили су да користе 25. март до 1752. године, када су коначно усвојили грегоријански календар (фискална година у УК наставља да почиње 6. априла, у почетку идентично 25. марту у бившем јулијанском календару). Многе друге културе, на пример у Ирану или Етиопији, још увек славе почетак Нове године у марту.

Старе римске славе које се славе у марту укључују Agonium Martiale, који се слави 1. марта, 14. марта и 17. марта, Матроналија, која се слави 1. марта, Јуноналија, која се слави 7. марта, Еквирија, која се слави 14. марта, Мамуралија, која се слави 14. марта или 15. марта, Хиларија 15. марта и затим до 22–28. марта, Аргеј, празнује се 16–17. марта, Либералија и Баханалија, слави се 17. марта, Квинкватрија, прославља се 19–23. марта, и Тубилустриум, празнује се 23. марта. Ови датуми не одговарају савременом грегоријанском календару.

Друга имена

На финском, месец се зове maaliskuu, за који се верује да потиче од maallinen kuu. Ово последње значи земљани месец и може се односити на прву појаву „земље“ испод зимског снега. На украјинском се месец зове березень/berezenʹ, што значи бреза, а на чешком březen. Историјски називи за март укључују sаксонски Lentmonat, назван по мартовској равнодневици и постепеном продужавању дана, и евентуални имењак Великог поста. Саси су март такође звали Rhed-monat или Hreth-monath (долази од њихове богиње Редам/Рет), а Англи су га звали Hyld-monath.

На словеначком је традиционални назив sušec, што значи месец када се земља довољно осуши да је могуће обрађивати је. То име је први пут уписано 1466. године у шкофјелошки рукопис. Коришћени су и други називи, на пример brezen и breznik, „месец бреза“. Турска реч Mart је дата по имену бога Марса.

Мартовски симболи

Март 
Нарцис, цветни амблем марта
Март 
Аквамарин драго камење
Март 
Углачано крвно камење

Верски календари

Хришћански празници

Исламски празници

Јеврејски празници

Историјски догађаји

Референце

Литература

Спољашње везе

Tags:

Март Порекло речи или етимологијаМарт Друга именаМарт овски симболиМарт Верски календариМарт Историјски догађајиМарт РеференцеМарт ЛитератураМарт Спољашње везеМартЈулијански календарГрегоријански календарНоћРавнодневица

🔥 Trending searches on Wiki Српски / Srpski:

Совјетски СавезРегистарске ознаке у СрбијиСеверна ИрскаКалкански кругови (3. сезона)Ајфелова кулаКК Црвена звездаОФК БеоградСолунСветлана БојковићВелике сеобе СрбаАзербејџанДраган НиколићIftarЕма РадујкоИгуман Рафаило (Бољевић)Берлински конгресАфера ДокторатиБелорусијаНишБарбара БобакGoogle преводилацЗоран ЂинђићРадован ВујовићРтањСена ЂоровићДесанка МаксимовићЛамин ЈамалПротестантизамОбарање F-117 код БуђановацаPlaninski vrhovi u Srbiji preko 2.000 metaraАлександар ОбреновићLobotomijaВукДобрица ЋосићАвангардаЗак ЛедејНикола ПејаковићХалоа — празник курвиОдбојкаПодгорицаКвалификације за Светско првенство у фудбалу 2026 — УЕФАНеретваСвета ПеткаЕмпатијаФК Црвена звездаАлгоритамПрадевојчицаМанастир МилешеваБосна и ХерцеговинаНАТО бомбардовање ЈугославијеХоландијаМанастир Жича48 сати и један минутХронологија НАТО бомбардовања СРЈМиливоје Анђелковић КајафаBiološka raznovrsnostАлександар I КарађорђевићПиЕлизабета IIРенесансаСвети Николај Охридски и ЖичкиЗвонко БогданСвракаУкрајинаЗлатиборКајафаСредњи векOrgazamБранко ЋопићПољопривредаКраљевоЛионел МесиУЕФА Лига шампионаМлади мутанти нинџа корњачеЈелисавета ТеодосићМартовски пучЈорговани (филм)Водолија (астролошки знак)🡆 More