Крушевац: град у Србији

Административни је центар Расинског управног округа. Према попису из 2022. било је 68.119 становника. Налази се у долини Западног Поморавља, на реци Расини.

Крушевац
Колаж слика Крушевца (Панорама града, Градска скупштина, Меморијални комплекс „Слободиште", Лазарев град, Споменик косовским јунацима, Црква Лазарица, Хотел Рубин, Споменик Кнезу Лазару)
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински округ
Регион	Шумадија и западна Србија
Град	Крушевац
Становништво
Становништво	‍
— 2022.	68.119
— густина	79,76 ст./km2
Агломерација (2022.)	113.582
Географске карактеристике
Координате	43° 34′ 57″ С; 21° 19′ 36″ И / 43.582533° С; 21.326667° И / 43.582533; 21.326667
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	137 m
Површина	854 km2
Крушевац Крушевац на карти Србије
Остали подаци
Градоначелник	Иван Манојловић (СНС)
Поштански број	37000
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ/КШ
Веб-сајт
www.krusevac.rs

Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Град Крушевац обухвата 101 насеље и захвата површину од 854 km². Крушевац је био средњовековна престоница кнеза Лазара.

Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Крушевац се налази на 137 метара надморске висине, и то на координатама 43° 34′ 60" северно и 21° 19′ 36" источно. Крушевац припада средишњој и јужној Србији у Расинском округу.

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Српске државе Лазаревића којом испрва управља кнегиња Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају тек 1426, пред смрт деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама деспота Ђурђа Бранковића, а Османлије га коначно поробљавају 1454. године. Те године је турски султан, путујући за Средец (данас Софија) из Крушевца одвео 50.000 Срба, од којих је 4000 упутио у Истанбул. У то време носи османско име Алаџа Хисар (Шарени град) и седиште је истоименог санџака.

Време мира под Турцима било је од 1480. до 1670. У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737—1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791, Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих обласних средишта књажевине Србије.

Прву апотеку у Крушевцу, а трећу у Србији, отворио је 1868. године Драгослав Кедровић (1839—1907).

Зграда Берзе рада је подигнута 1940.

Током Другог светског рата, припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине. После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом „Слободиште“.

У Крушевцу је током 2013. године реконструисано пет средњовековних чесама.

Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хајнкел-Мерима“, „Trayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. До 2002. године у спомен парку Слободиште одржавала се манифестација под називом Свечаности слободе коју је креирао Добрица Ћосић У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на „Малу Госпојину“, 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона-заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва „Добра нарав“, или „Баксузи, угурсузи и намћори“, специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Нахија Крушевац 1516. имала је 216 села са популацијом око 320.000 становника, која се је пред крај века свела на 160000. Сам град је имао 204 муслиманске и 84 хришћанске куће.

Према најновијем попису из 2022 године, Град Крушевац имао је 113.582 становника, док је градско насеље Крушевац имало 68.119 становника (према попису из 2011. године било је 73.316 становника, а према оном из 2002. године - 75.256 становника).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија Година Становника 1948. 13.862 1953. 16.638 1961. 21.957 1971. 29.509 1981. 53.071 1991. 58.808 57.971 2002. 57.347 59.036 2011. 58.745 2022. 53.746

Телевизијске станице:

Национална телевизија (медијски јавни сервис):

• Дописништво РТС-а.

Регионална телевизија:

• РТК.

Градске телевизије:

• ТВ Плус,
• ТВ Јефимија

Радио-станице:

Регионални радио:

• РТК

Градске радио-станице:

• Радио ФИМС,
• Радио ОК студио,
• Радио Плус,
• Радио Невен,
• Радио Чигра,
• Радио Антена,
• Радио Јефимија.

Градске новине:

• Град.

 

• ФК Напредак Крушевац
• ФК Трајал
• ФК Јединство 1936
• ЖФК Напредак Крушевац
• КК Напредак Крушевац
• ОРК Напредак Крушевац
• ЖОРК Напредак Крушевац
• Пливачки клуб Напредак Крушевац
• Стадион Младост
• ФК Борац Бивоље
• ОК Кнез Лазар Крушевац
• Рагби клуб Крушевац
• Атлетско рекреативни клуб Маратонац
• Атлетски клуб Крушевац
• Рагби 13 клуб Цар Лазар
• БК 14. октобар Крушевац
• 14. октобар БК КШ 037
• ВК Расина

•  
  Црква Лазарица
•  
  Звоник
•  
  Остаци града цара Лазара
•  
  Споменик Кнезу Лазару
•  
  Филип Вишњић - детаљ са споменика Косовским јунацима
•  
  Багдала копија Цркве лазарице
•  
  Багдала копија Његошеве капеле 2019.г.
•  
  Споменик деспоту Стефану Лазаревићу

• Општа болница Крушевац