Пост је вољно уздржавање од јела (хране), или, од јела и пића за одређен временски период.
Може да буде потпуни (потпуно уздржавање од јела) или делимични (уздржавање само од неке врсте хране). Пост може бити даноноћан током периода поста, као у православљу, или се може упражњавати само у одређено доба дана, као код муслимана током светог месеца Рамазана. У зависности од традиције, пост може укључивати и забрану полног општења. Медицински пост се може упражњавати ради детоксикације организма.
Пошћење се увек практикује пре операција или других процедура ради којих се користи општа анестезија због могуће плућне аспирације гастричног садржаја након индукције анестезије (тј. повраћање и удисање исповраћаног садржаја, што може да узрокује по живот опасну аспирацијску пнеумонију). Додатно, поједини медицински тестови, као што је тестирање холестерола (липидног панела) и поједина мерења нивоа крвне глукозе захтевају пошћење током неколико сати, тако дасе може успоставити основна линија. У случају липидног панела, одсуство поста током пуних 12 сати (укључујући витамине) узрокује повишена мерења триглицерида.
Пошћење или повремена калоријска рестрикција се може користи за побољшање третмана канцера. Хронично пошћење се не препоручује за људе са ризиком од канцера ради губитка тежине или супресије имунског система.
Пост се, у будистичком значењу, обично односи на праксу уздржавања од хране између поднева и следећег јутра, као што је прописано монашким правилима. Ово је редован, свакодневни обичај будистичких монаха; у време поста је једино допуштено пити воду. Овакву праксу следе и поједини световњаци у смислу подвига који доноси нарочите заслуге; посту се обично приступа у свете будистичке дане (о младом и пуном Месецу). Ипак, будистички став је далеко наклоњенији умереном уздржавању од хране, него дугим периодима потпуног поста (види: Средњи пут).
Од тринаест пракси које се сматрају подстицајним у светом животу, тј. „средствима прочишћења“ (дхутанга), и којих се треба придржавати током краћих или дужих периода, три праксе се односе на храну, односно конзумирање једног оброка дневно, при чему се једе искључиво из зделе за милодаре и одбија помоћ са стране. Важност исправне моралне намере која прати ову праксу наглашена је у вези са таквим навикама уздржавања; пуко спољашње испољавање је само по себи безвредно; ове навике су корисне само „ако се упражњавају ради умерености, задовољства, чистоће, итд.“
Једна од десет тачака недисциплине за коју су вађијански монаси оптужени на Другом будистичком сабору у Весалију било је узимање хране након што је Сунце прошло зенит.
Пост у православном хришћанству представља уздржавање од одређене врсте хране ("мрсне"), као и од сваког облика грешних дела, помисли и жеља. Поред молитве, и свега што служи духовном животу, црквени оци приписују и посту нарочиту важност. Они су посматрали тело и душу као једну целину и тако их и третирају у свим њиховим манифестацијама. Душа делује на тело како живоносно, тако и смртоносно, што у обратном случају исто и за тело значи. Нема остварења ни испуњења човекове личности ако све силе душе: разум, воља и осећање, као и тело узајамно не суделују. Али, то није могуће постићи без прихватања поста, и душевног и телесног. У православљу постоје 4 вишедневна поста: божићни, ускршњи (велики, часни, света четрдесетница), петровски и великогоспојински пост. Петровски пост (летњи) може трајати најкраће једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица. Почиње од првог понедељка након тродневног празновања Духова (Педесетнице), и почетак је покретан у смислу датума, а последњи дан поста је дан пред Петровдан, и тај дан није покретан - увек је тога дана. Помиње се од 4. века. Једнодневни постови су средом и петком и на два празника Крстовдана (јануар и септембар), као и на празник Усековање главе Светог Јована крститеља. Поред ових обавезних постова, у Српској православној цркви су постојали и заветни, необавезни и седмодневни, који су се држали пред неке празнике, као Савица, Покровски пост, Аранђеловица... Владике могу да уведу и ванредне постове, ако се деси нека невоља у народу као рат, епидемија...
Утемељитељем хришћанскога подвига, се сматра Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога, укрепио је себе дуготрајним потпуним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост.
У Библији је пост редовно потпуни пост.
Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ у првој линији то је одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство за успешну борбу против страсти, нарочито против гордости која се сматра кореном сваког даљег зла. Тело које у греху има заједничко учешће са душом, треба са њом и у врлинама да има учешћа. Стваран пост је у првој линији уздржавање од сваке похоте. Без духовног поста, кажу оци, сам телесни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у Богу, у његовој милости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, свети оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања онога што је корисно, и онога што је штетно - тамо где је истина, и тамо где је лаж.
Пост се не састоји толико у томе да се једе ретко, колико да се једе мало. Неразуман је онај посник који ишчекује одређени час, а онда се за трпезом сав предаје ненаситој наслади. Храну уопште треба узимати свакога дана толико да се тело окрепи и буде пријатељ и помоћник у вршењу добродетељи (врлине). Иначе, може да се деси да од изнурења тела и душа онемоћа. Не може свако да прими на себе строго правило уздржања.
Неки су постови строжи од других. Најстрожи су Васкршњи и Госпојински пост. За време тих постова, уље је дозвољено само суботом и недељом, као и на извесне празнике. Тако на пример, пост је на дан Четрдесет мученика у Севастији разрешен на уље и вино. Употреба рибе, уља и вина дозвољена је на празник Цвети као и на Благовести, уколико не падају за време Страсне седмице. За време Богородичиног поста, риба је дозвољена само на празник Преображења Господњег, док се осталим даним пости на води (осим суботом и недељом, када је разрешено на уљу).
Петровски и Божићни постови су мање строги. Средом и петком се пости на води, а другим данима је дозвољено јести на уљу. 3а петровски пост је дозвољено јести рибу свакога дана, осим среде и петка, а божићни пост дозвољава да се риба једе само суботом и недељом, као и на празник Ваведења Пресвете Богородице (без обзира у који дан падне). Уколико славите славу за време поста (Свети Никола) тога дана, дозвољена је и риба. Такође, уколико ваша слава пада ван поста, али у среду или петак, треба да је посна.
Има дана који се посте посебно строго на води, или једемо само једном дневно (увече) хлеб и воду – обично на Велики Петак - до 3 сата послеподне (изношења плаштанице), после чега се узима лаган оброк „на води“. Прва три дана Васкршњег поста се такође посте посебно строго, као и последња недеља поста. Такође, у току васкршњег поста на води, среда и петак се увек посте посебно строго.
Ово су најосновнија правила поста. Сваки хришћанин би пре почетка поста требало да поразговара са својим свештеником или духовником и утврди која врста поста одговара највише његовим духовним и физичким снагама. Не може свако да прими на себе строго правило уздржавања или да се лиши свега што му је потребно за олакшање немоћи. Овде спадају нарочито деца, стари, болесни, труднице и дојиље, као и они који обављају тешке физичке послове. Пост може бити олакшан под назором духовника, али никако укинут.
Једнодневни постови:
Велики годишњи постови:
Неке недеље су разрешене поста ("трапаве седмице"). Нпр. недеља после Васкрса је разрешена на пост у среду и петак као и недеља после Божића.
„ | Постите да бисте били здрави. | ” |
— Мухамед |
Пост је једна од пет темељних дужности ислама, поред сведочења да нема другог Бога осим Алаха и да је Мухамед његов посланик, клањању намаза, давању зеката и обављању хаџа. У Исламу је пост начин изражавања вере у Бога (арапски: Алах) преко уздржавања од јела, пића, телесних ужитака и пушења, све од зоре па до заласка сунца. Пост деветог месеца муслиманске године, рамазана је строга обавеза (фарз) које се сви одрасли здрави муслимани, мушкарци и жене, треба да придржавају.
Куран каже: „О, ви који вјерујете, пост вам је прописан као што је био прописан и онима прије вас да бисте били богобојазни." (2:183)
Почетак рамазана мора бити оглашен народу на начин који је према месним обичајима утврђен. У месецу Рамазану је почела објава Курана, и добијена битка код Бадра. Када наступи следећи месец, а месец поста прође, слави се празник назван Ид ал фитр- Бајрам.
За време поста забрањено је:
Пост може бити обавезан према пет правних категорија:
Закон (шеријат) такође предвиђа и неке од олакшица у следећим околностима:
Ал-Газали истиче велико значење које у очима Господа има пост; као разлог наводи то да је пост пасивно дело, и да нико не види када неко пости осим Бога; стога је пост „капија која води у службу Богу“.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Пост, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.