Цвети

Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава Христов улазак у Јерусалим.

Увек пада у недељу, дан након Лазареве суботе, и недељу дана пре Ускрса. Установљен је у Јерусалиму крајем IV века, за успомену на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим, и на последњу недељу његовог живота.

Цвети
Христов улазак у Јерусалим
Цвети
Фреска у цркви свете Богородице, Битољ
Цвети
Гравира А.Коларта из 1598.

Обележава се у свим хришћанским земљама, са незнатном разликом у обичајима. Јеванђелисти бележе да је Исус на капијама града дочекан са цвећем и листовима палме, које су му људи бацали пред ноге. Будући да је због хладног климата у многим европским земљама раст палми немогућ, народ на овај дан у цркву носи шимшир, тису, гранчице врбе и маслине. Међу православцима Цвети важе за један од најрадоснијих празника.

Исусов улазак у Јерусалим

Овај догађај се збио тачно недељу дана пре Христовог ускрснућа. Помиње се још у пророчанству Захаријином:

Радуј се много, кћери сионска, подвикуј кћери јерусалимска;
ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава,
кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричином.
— Зах. 9:9

Ово је протумачено као да Исус, представљајући се као цар Јудеје, жели да опструише власт римског цара, те је изведен пред суд Синедриона и осуђен на смрт.

Према Јеванђељу, Исус је у град ујахао на магарцу, дочекан масом људи који су му простирали своје одежде пред ноге, пут му посипали цвећем и палминим листовима, и певали у његову славу:

О Господе, помози! О Господе, дај да буде напредак!
Благословен који иде у име Господње!
Благосиљамо вас из дома Господњег.
— Пс. 118 25-26

Дочекан је попут истинског владара, попут цара.

Симболика

Цвети 
Цветна недеља у катедрали Зенкова. Алмата, Казахстан.
Цвети 
Христов улазак у Јерусалим,
Пјетро Лоренцети (1320), катедрала у Асизију

Симболика магарца је мир, за разлику од коња, који симболише рат. Стога улазак Христов у Јерусалим представља долазак Принца мира, не долазак Краља – ратног завојевача. Бацање хаљина и палмовог лишћа пред нечије ноге, представљало је исказ дубоког поштовања и високе почасти. Сва четири Јеванђеља сведоче да је Исусу била указана ова част. Међутим, док су Матеј, Марко и Лука тврдили да је народ простирао хаљине и зукву, Јован је инсистирао на листовима палме. У јеврејској традицији, палма је једна од четири свете биљке (поред лимуна, мирте и врбе) која се носи на Сукот („Празник колиба“; петнаести дан месеца Тишри по јеврејском календару):

У први дан узмите воћа с лепих дрвета, и грана палмових
и грана с густих дрвета и врбе с потока, и веселите се
пред Господом Богом својим седам дана.
— 3 Мој. 23:40

Међутим, палмова гранчица је у грчкој и римској култури симболисала победу и богињу Нику, односну Викторију. Када римски тријумфатор положи оружје, он облачи тогу, цивилну одећу мира, а она је украшена палмовом гранчицом. Иако апостол Павле у својим Посланицама Христов улазак описује као тријумфални, овакво тумачење није могло да постоји све до 13. века. У старом Египту палмове гране су пратиле покојника на посмртним церемонијама, и симболисале су вечни живот. У средњовековној хришћанској традицији оне су красиле мученике, страдалнике за хришћанство, а представљале су њихову моралну победу, тријумф духа над смрћу. Палмино лишће се помиње још и у Јовановом Откровењу (Апокалипса):

Потом видех, и гле, народ многи, ког не може нико избројати,
од сваког језика и колена и народа и племена,
стајаше пред престолом и пред Јагњетом,
обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим.
— Отк. 7:9

У шеснаестом и седамнаестом веку, у западној Европи су на Цвети спаљиване мале људске фигурине, које су се звале Jack-'o'-Lent. Прављене су од сламе, да би потом биле каменоване или искидане на делове. Симболика овог обичаја је освета Јуди Искариотском, који је римским војницима проказао Исуса. Неки историчари сматрају да је ово ритуални прогон зиме, и поздрав пролећу.

Референце

Литература

  • Fotopoulos, John (2006). New Testament and Early Christian Literature in Greco-Roman Context: Studies in Honor of David E. Aune (Supplements to Novum Testamentum, V. 122). Leiden: Brill. 
  • J. J. Zoltowski; Guillermo Galan Vioque (2001). Martial, Book VII: A Commentary (Mnemosyne, Bibliotheca Classica Batava Supplementum). Boston: Brill Academic Publishers. 
  • Brown, John M. (1996). Israel and Hellas (Beihefte Zur Zeitschrift Fur Die Alttestamentliche Wissenschaft ; 231). Berlin: Walter de Gruyter. 
  • Gioia Lanzi; Fernando Lanzi (2004). Saints and their symbols: recognizing saints in art and in popular images. Collegeville, MN: Liturgical Press. 

Спољашње везе

Tags:

Цвети Исусов улазак у ЈерусалимЦвети РеференцеЦвети ЛитератураЦвети Спољашње везеЦветиЈерусалимВрбица (празник)ИсусПокретни празници код православацаУскрс

🔥 Trending searches on Wiki Српски / Srpski:

Вујадин БошковЛидија ВукићевићГробариМилунка СавићМилорад МандићСтеван Стојановић МокрањацВреме смрти (ТВ серија)Драгољуб МихаиловићОкеанНаполеон I БонапартаPodkastДрагана МићаловићЛанац исхранеРак (астролошки знак)Списак ликова серије Бољи животТамара ДрагичевићМилош ЈовановићЦрна ГораТемишварСунђер Боб КоцкалонеШериф НдиајеАлександар КатаиRamonda nathaliaeТомислав КараџићСтеван Марковић (телохранитељ)Књижевни родови и врстеАнеуризмаАргентинаSourСтеван СремацЂорђе Петровић (фудбалер)СнусLinkedInВенецијаВратиће се родеДејан СтанковићРибља чорбаЊутнови закониНикола РакочевићМанастир ХиландарДан планете ЗемљеДесет Божјих заповестиМилена РадуловићРуско-украјински ратЖивојин МишићЈеванђељеАлберт НађНишУједињено КраљевствоСок од шљиваТамара ВучићКубаПрви српски устанакСрђан ТодоровићНикола ТеслаСвети Нектарије ЕгинскиIsusovo raspećeШумадијаЗа данас толикоМирко ИванићНикола РоквићМасакр у КрагујевцуБалкански шпијунОмри ГлазерИран2024V ефекатЕмпатијаЈована ЈоксимовићБранко БабићШпарглаРимско царствоМанастир МилешеваУбице мог оцаГосподар прстеноваКошаркаБибрас Натхо🡆 More