1979: Godina

Ovo je članak o godini 1979.

• Međunarodna godina deteta (UN).

Januar/Siječanj

• 1. 1. - SAD prenose diplomatsko priznanje sa Republike Kine (Tajvan) na Narodnu Republiku Kinu.
• 1. 1. - Jura postaje najmlađi kanton Švajcarske, izdvajanjem iz Berna.
• 1. 1. - Francuski Peugeot preuzima kompanije Chrysler Europe i Simca.
• 3. 1. - Na Drugom programu TV Beograd emitovana prva "Beogradska hronika".
• 4. 1. - Shapour Bakhtiar, opoziciona figura, postavljen za predsednika iranske carske vlade, zbog čega je izbačen iz Nacionalnog fronta.
• 7. 1. - Vijetnamske snage i kambodžanski pobunjenici ulaze u glavni grad Kampučije Phnom Penh i formalno ruše režim Crvenih Kmera, koji se povlače prema tajlandskoj granici.
• 8. 1. -   Proglašena Narodna Republika Kampučija, pod vijetnamskim okriljem, bez međunarodnog priznanja (režim traje do 1993, od 1989. pod imenom Država Kambodža). Dezorganizacija u zemlji vodi do gladi.
• 8. 1. - Eksplozija francuskog tankera Betelgeuse na jugu Irske, 50 poginulih.
• 9. 1. - Osnovan Fond "Nikola Tesla" za podsticaj naučnom stvaralaštvu.
• 9. 1. - Koncert "Muzika za UNICEF" u Generalnoj skupštini UN, domaćini Bee Gees, ABBA predstavila novu pesmu "Chiquitita".
• 9. 1. - Predstavnici Čilea i Argentine potpisali Akt iz Montevidea kojim zahtevaju papino posredovanje u sporu oko Beaglovog prolaza.
• 13. 1. - Dvojica Hrvata u Čikagu ponovo osuđena za upad u zapadnonemački konzulat u tom gradu prošlog avgusta.
• januar - februar - "Zima nezadovoljstva" u Velikoj Britaniji - brojni štrajkovi protiv zamrzavanja plata u borbi protiv inflacije, a takođe i oštra zima.
• 16. 1. - Iranska revolucija: šah Mohammed Reza Pahlavi napustio zemlju sa porodicom.
• 16. 1. - BBC prikazao prvu od 13 epizoda prirodnjačke TV serije Life on Earth sa Davidom Attenboroughom. Čuven je njegov susret sa planinskom gorilom u 12. epizodi (3. 4.).
• 20. 1. - Osnovana firma Kosovouniverzum, zvanični početak poslovnih aktivnosti Braće Karić.
• 22 - 26. 1. - Američka TV serija "Holokaust" je prikazana u Zapadnoj Nemačkoj, izaziva veliku pažnju.
• 29. 1. - Brenda Ann Spencer pucala na školu u San Diegu, Kalifornija, ubila dvoje i ranila osmoro; objašnjenje: "Ne volim ponedeljke" (inspiracija za pesmu I Don't Like Mondays irskog benda The Boomtown Rats-a).
• 28. 1. - 5. 2. - Deng Xiaoping u poseti SAD, prva poseta lidera NR Kine toj zemlji.
• 30. 1. - Varig Flight 967: brazilski teretni avion sa šest članova posade nestao nad Pacifikom (kapetan je preživeo pad aviona 1973).

Februar/Veljača

 

• 1. 2. - Ajatolah Ruholah Homeini se vraća u Iran posle 14 godina progonstva, dočekuje ga ogromna oduševljena masa (→ Dekada Fadžra).
• 1 - 12. 2. - Tito na bliskoistočnoj turneji: Kuvajt, Irak, Sirija, Jordan.
• 2. 2. - Umro Sid Vicious (21).
• 4. 2. - Homeini imenuje Mehdija Bazargana za premijera, protivno Bahtijaru (do novembra).
• 5. 2. - Zbačen predsednik Narodne Republike Kongo Joachim Yhombi-Opango, sledi Denis Sassou Nguesso (1979-92. i 1997-...).
• 6. 2. - Advokat Jovan Barović, branitelj disidenata, poginuo u sudaru sa kamionom blizu Beograda.
• 9. 2. - U vazduhoplovnoj bazi kod Teherana dolazi do pobune pro-Homeinijevih tehničara, zatim dolazi i do uličnih borbi.
• 9. 2. - Pukovnik Chadli Bendjedid je novi predsednik Alžira (do 1992), podržava ekonomsku liberalizaciju.
• 9. 2. - U Lithgow blizu Sidneya uhapšena trojica Hrvata, u kući u kojoj je nađen i eksploziv.
• 10. 2. - Umro Edvard Kardelj, član predsedništava SFRJ i CK SKJ (u državnom predsedništvu ga zamenjuje Sergej Kraigher).
• 11. 2. (22. bahman 1357. po i.k.) - Iranska revolucija: nakon što se vojska povukla u baze, revolucionari zauzimaju sve punktove, premijer Bakhtiar beži iz zemlje - Homeini preuzima vlast.

 

• 12. 2. - Prvi građanski rat u Čadu: premijer Hissène Habré pokušao da zbaci predsednika Félixa Mallouma.
• 12 - 23. 2. - U Ženevi održana prva Svetska konferencija o klimi.
• 14. 2. - Islamski ekstremisti kidnapovali u Kabulu američkog ambasadora Adolpha Dubsa - poginuo u pucnjavi sa policijom.
• 15. 2. - Eksplozija gasa u jednoj varšavskoj banci, 49 mrtvih.
• 15. 2. - Kasno uveče, prvo streljanje na krovu škole Refah u Teheranu: bivši šef tajne službe SAVAK, šef gradske policije i jedan general.
• februar - Afganistan: iz Nuristana, koji je u plemenskoj pobuni od prošlog jula, izbačene su vladine snage. U borbi su učestvovali i neki islamski intelektualci, npr. Ahmad Shah Massoud.
• 17. 2. - Kinesko-vijetnamski rat počinje kineskim upadom na sever Vijetnama.
• 18. 2. - U Sahari, u južnom Alžiru, tokom pola sata pada sneg.
• 20. 2. - Presuda Cassis de Dijon: propisi kojima se praktično ograničava uvoz robe su nezakoniti, tj. protivni evropskim ugovorima (→ Pravo Evropske unije).
• 22. 2. -   Sveta Lucija nezavisna od Velike Britanije.
• 27. 2. - Knjiga-bomba upućena katoličkom svešteniku Timothyju Majiću iz hrvatskih novina "Danica" u Milwaukeeju, povređen detektiv.

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Kuvajtski tornjevi otvoreni za javnost (građevinske radove izveo beogradski Energoprojekt).
• 1. 3. - Izbori u Španiji, prvi nakon donošenja novog ustava: slični rezultati kao 1977, vladajuća Unija demokratskog centra ima relativnu većinu, socijalisti drugi.
• 1. 3. - Referendum o uvođenju škotske skupštine - većina je "za" ali ispod cenzusa od 40% ukupnog elektorata - ovo će biti povod za izglasavanje nepoverenja britanskoj vladi. Istovremeno, Vels glasa protiv zasebne skupštine (→ 1997).
• 5. 3. - Svemirska letjelica Voyager 1 u najbližem prolazu pored Jupitera, poslala je prve snimke Jupiterovih prstenova. Otkriveni su i sateliti Metida i Teba, u julu i Adrasteja.

 

• 5. 3. - Zabeležen najveći magnetarski događaj (meki gama repetitor).
• 8. 3. - Philips prikazao kompakt disk.
• 13. 3. - Evropski monetarni sistem stupa na snagu - sprečavanje velikih fluktuacija u valutnom kursu ("zmija u tunelu"), uvedena obračunska jedinica ECU.
• 13. 3. - Puč Morisa Bišopa na Grenadi, marksistička vlada traje do američke invazije 1983.
• 14. 3. - U sudaru grčkog autobusa i jugoslovenskog kamiona u Grčkoj blizu jugoslovenske granice, poginulo 30 ljudi.
• 14. 3. - Prikazan film "Kosa".
• 14. 3. - Ukradeni kineski avion Hawker Siddeley Trident pao na fabriku u Pekingu, 44 mrtvih.

 

• 15. 3. - General João Figueiredo novi predsednik Brazila (do 1985), poslednji iz vojnog režima.
• 15 - 20. 3. - Heratska pobuna naroda i dela vojske protiv vlasti DR Afganistana, ubijeno i nekoliko sovjetskih savetnika. Do jeseni, u pobuni su i centralni delovi zemlje.
• 16. 3. - Prikazan film The China Syndrome o TV reporterki koja otkriva zataškavanje problema sigurnosti u nuklearnoj elektrani.
• 16. 3. - Okončan Kinesko-vijetnamski rat, obe strane tvrde da su pobedile.
• 17. 3. - Izvršni savet Beograda zaključio da cene kvadrata stana budu 15.000 do 17.500 dinara.
• 22. 3. - Sednica Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ u Igalu.
• 25. 3. - Prihvaćen predlog Narodne banke Jugoslavije da se izda kovani novac od 25 para, jer se petoparac gubi iz opticaja.

 

• 26. 3. - Ispred Bele kuće potpisan Egipatsko-izraelski mirovni sporazum (Sadat i Begin).
• 27. 3. - Sovjetska plovila stigla u vijetnamsku bazu Cam Ranh (do 2002).
• 28. 3. - Laburistička britanska vlada Jima Callaghana izgubila poverenje u parlamentu sa 311 prema 310 glasova - prevremeni izbori 3. 5..
• 28. 3. - Incident na ostrvu Tri Milje: nesreća u nuklearnoj elektrani u Pensylvaniji dovela do opsežnog radijacijskog zračenja.
• 30. 3. - Britanski političar Airey Neave poginuo od bombe koju je Irska nacionalna oslobodilačka armija postavila pod njegov auto na parkingu Palate Westminster (teorije zavere tvrde drugačije).
• 31. 3. - Britanski razarač "London" isplovio iz luke u La Valeti, čime su okončane vojne veze Velike Britanije i Malte, uspostavljene 181. godinu ranije.
• 31. 3. - Pesma Evrovizije u Jerusalimu, ponovo pobedio Izrael; Jugoslavija nije učestvovala, niti je prenosila, iz političkih razloga.
• mart - Hrvatski nacionalisti se izjasnili krivim u vezi otmice aviona 1976 (v. TWA Flight 355).

April/Travanj

• mart/april - Kampanja protiv disidentske aktivnosti u SFRJ, Milovan Đilas upozoren 21. 3. da će biti preduzete "najenergičnije mere".
• april, početkom - CK SKJ doneo zaključke o sprovođenju Titove inicijative od prošlog novembra, o doslednijem ostvarivanju načela kolektivnog rada, odlučivanja i odgo­vornosti, u svim organima i organizacijama i na svim nivoima — od ko­mune do Federacije; slede sednice konferencija svih društveno-političkih orga­nizacija (Socijalistički savezi, Sindikat, Savezi socijalističke omladine i Savezi boraca), uveden jednogodišnji mandat za njihove predsednike; u skladu s tim već počinje rad na izmeni Ustava.
• 1. 4. - Proglašena Islamska Republika Iran, nakon dvodnevnog referenduma u kome je navodno 99% glasača bilo "za".
• 2. 4. - Propust antraksa iz vojnog objekta u Sverdlovsku, SSSR, broj mrtvih se procenjuje na stotinak.
• 2. 4. - Zatvaranjem britanske vojne baze, Malta stekla punu nezavisnost čime je okončano gotovo 80 godina dugo britansko prisustvo na tom ostrvu.
• 3. 4. - Zvonko Bušić i još troje, osuđeni prošle godine u SAD na doživotni zatvor zbog otmice aviona 1976, dobili pravo na pomilovanje posle 31. 12..
• 4. 4. - U Pakistanu pogubljen bivši predsjednik Vlade Zulfikar Ali Buto koji je svrgnut vojnim udarom 1977. godine.
• 5. 4. - KK Bosna postala prvak Evrope u Grenoblu.
• 7. 4. - Pogubljen/ubijen bivši iranski premijer Amir-Abbas Hoveyda.
• 9. 4. - 51. dodjela Oscara: najbolji film je "Lovac na jelene", ukupno pet nagrada od devet nominacija.
• 10. 4. - U SAD potpisan Zakon o odnosima sa Tajvanom.
• 10. 4. - Kraj Ugandsko-tanzanijskog rata: tanzanijske trupe okupirale glavni grad Ugande, diktator Idi Amin bježi u Libiju pa Saudijsku Arabiju.

 

• 15. 4. - Jak zemljotres na crnogorskom primorju - ljudske žrtve i razaranja, naročito u Budvi. U Crnoj Gori 101 poginuli, u Albaniji 35.
• april - Razne pobune u Iranu (Kuzestan, Kurdi...).
• 17 - 19. 4. - Hapšenja i ubistvo oko 100 đaka u Centralnoafričkom Carstvu koji su protestovali zbog obaveznog nošenja skupih uniformi.
• 18. 4. - Saad Haddad proglasio Slobodnu Libansku Državu na jugu Libana uz pomoć Izraela (nepriznata država nestaje zajedno s njim 1984).
• 19. 4. - Proslava 60. godišnjice SKJ u beogradskom centru "Sava".
• 19. 4. - Štampan prvi broj obnovljenog lista za decu "Neven".
• 19. 4. - Austrijanac Andreas Mihavecz preživeo 18 dana bez vode i hrane, nakon što su ga policajci zaboravili u ćeliji.
• 20. 4. - Američkog predsednika Cartera napao močvarni zec u rodnom gradu Plains, Georgia (objavljeno 29. 8.).
• 23. 4. - 23. 5. - Studentski protesti u Nepalu u kojima ima i mrtvih, kralj Birendra najavljuje referendum o uvođenju višepartijskog sistema (održan 1980).
• 29. 4. - Orson Vels na ručku kod predsednika Tita (snima se film "Tajna Nikole Tesle").

Maj/Svibanj

• 1. 5. - Danska daje samoupravu Grenlandu.

 

• 3. 5. - Generalni izbori u V. Britaniji: ubedljiva pobeda konzervativaca na čelu sa Margaret Thatcher, 339 prema 262 mandata za laburiste. Slogan konzervativaca je bio Labour Isn't Working. Partija ostaje na vlasti do 1997.
• 5. 5. - Osnovana Iranska revolucionarna garda (Pasdaran-e Enqelab).
• 6. 5. - Izbori u Austriji, socijaldemokrati kancelara Bruna Kreiskog pojačavaju većinu.
• 8. 5. - Požar u manchesterskoj robnoj kući Woolworths, deset mrtvih.
• 9. 5. - Finale kupa UEFA u Beogradu: FK Crvena Zvezda - Borusija Menhengladbah 1:1.
• 10. 5. - Samouprava za Federalne Države Mikronezije pod suverenitetom SAD (nezavisnost od 1986).
• 10. 5. - U Kanu prikazan film Apocalypse Now.
• 12. 5. - Još jedan jak potres u Crnoj Gori, zabeležena šteta u Kotoru.
• 15. 5. - Na sednici oba veća Skupštine SFRJ izabrano Predsjedništvo, zapravo potvrđen stari sastav: pored Tita tu su Lazar Koliševski (potpredsednik), Cvijetin Mijatović, Sergej Kraigher, Petar Stambolić, Vladimir Bakarić, Vidoje Žarković, Stevan Doronjski i Fadil Hoxha. Dušan Dragosavac generalni sekretar partijskog predsedništva umesto Staneta Dolanca.
• 16 - 21. 5. - Tito u poseti SSSR.
• 20. 5. - Generalni sekretar Španske socijalističke radničke partije Felipe González daje ostavku jer se partija ne želi odreći marksizma.
• 21. 5. - Dan White, ubica Georgea Mosconea i Harveyja Milka, osuđen na samo sedam godina (→ Twinkie obrana), što dovodi do nereda Whiteove noći od strane gej zajednice u San Franciscu.
• 21 - 28. 5. - Elton John nastupa u Lenjingradu i Moskvi - prva zapadna rok zvezda u SSSR.
• 23. 5. - U revanšu finala kupa UEFA, Borusija pobeđuje Crvenu Zvezdu sa 1:0 i uzima trofej (oproštaj Berti Vogtsa od igračke karijere).
• 23. 5. - U Los Angelesu dvojica nacionalističkih Hrvata poginula od bombe u kamionu, pretpostavlja se da je bila namenjena drugim Hrvatima, metama pretnji i iznude.
• 24. 5. - Pop Stojiljko Kajević, Nikola Kavaja i još dvojica Srba osuđeni u Čikagu za zaveru za ubistvo jugoslovenskih diplomata u tom gradu 1975 (Kavaja je na slobodi uz kauciju do izricanja presude).
• 24. 5. - Dnevnik TV Beograd ima novu špicu sa tačkastim globusom (do 1992, nove varijante 1998-2000, 2010-2022 i od 2022).
• 25. 5. - Let American Airlines 191: najgora avio-nesreća u istoriji SAD, 273 poginulih u padu aviona DC-10 neposredno po poletanju sa čikaškog aerodroma. Ova nesreća, i ona sledećeg novembra, ruše reputaciju DC-10, mada problem nije bio u avionu.
• 25. 5. - Šestogodišnji Etan Patz nestao na Menhetnu - iz ovoga će nastati pokret za nestalu decu (prvi lik na tetrapaku za mleko).
• 25. 5. - Prikazan prvi film Alien.
• 26. 5. - Izraelci vratili sinajski grad Ariš Egiptu (etapno povlačenje sa poluostrva traje do 1982).
• 28. 5. - Potpisan ugovor o pristupanju Grčke Evropskoj ekonomskoj zajednici (stupa na snagu 1. januara 1981).

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. -   Poslije devedeset godina ukinuta vladavina bijele manjine u Rodeziji - prvi crni premijer je Abel Muzorewa, država se privremeno zove Zimbabwe Rhodesia (do decembra).
• 2. 6. - Papa Ivan Pavao II. stigao u posjetu rodnoj Poljskoj, prvi posjet jednog pape nekoj komunističkoj zemlji ("devet dana koji su promijenili svijet").
• 2. 6. - U Los Angelesu donesen zakon o gay pravima (ili 8. 7.).
• 3. 6. - Izbori u Italiji, komunisti i dalje jaki drugi ali izgubili 33 mesta.
• 3. 6. - Izboj naftnog izvora Ixtoc I u Meksičkom zalivu, ističu stotine miliona galona nafte (najteži incident do 2010).
• 4. 6. - General i šef države Gane Fred Akuffo zbačen vojnim udarom - na vlast prvi put dolazi zrakoplovni satnik Jerry Rawlings (šef države odn. predsjednik 1979. i 1981-2001); kasnije tokom meseca streljana trojica ranijih vojnih šefova države: Acheampong, Afrifa i Akuffo.
• 7. 6. - Prvi direktni izbori za Evropski parlament u tada 9-članoj EZ.
• 8. 6. - Od 11 članova Saveta za narodnu odbranu SFRJ, šest su generali; u saveznom Savetu za zaštitu ustavnog poretka su dvojica generala od osam članova (ocenjeno kao porast uticaja vojske u Jugoslaviji).
• 11. 6. - Bryan Allen preleteo La Manche letelicom na ljudski pogon Gossamer Albatross (pribl. "paučinasti albatros").
• 15. 6. - Objavljeno da je gen. Ivan Mišković postavljen za predsednika Saveta za civilnu zaštitu (bio sklonjen 1973).
• jun - McDonald's uveo Happy Meal za decu.
• 16. 6. - Islamistička pobuna u Siriji — Masakr u alepskoj artiljerijskoj školi: pripadnici Muslimanskog bratstva ubili između 50 i 83 alavitska kadeta.
• 18. 6. - Bečki samit: SAD i SSSR (Karter i Brežnjev) potpisuju sporazum SALT II o ograničenju strateškog naoružanja (američka desnica kritikuje sporazum, Senat ga nije ratifikovao zbog invazije na Afganistan).
• 18/19. 6. - Teretni voz sa tri lokomotive i 30 vagona pao u provaliju kod Titograda, poginula trojica mašinovođa.
• 20. 6. - Srpski emigrant Nikola Kavaja oteo avion u SAD, tražio puštanje oca Stojiljka Kajevića, zamišljao da obruši avion na "CK" u Beogradu i ubije Tita.
• 20. 6. - Vojnik nikaragvanske nacionalne garde ubio američkog novinara ABC-a Billa Stewarta i njegovog prevodioca - revolt prema Somozinom režimu u SAD.
• 25. 6. - Komandant NATO-a Alexander Haig preživeo u Belgiji napad Frakcije Crvene Armije.

Jul/Juli/Srpanj

 

• 1. 7. - Sony-jev Walkman ušao u prodaju u Japanu.
• 1. 7. - U Švedskoj zabranjeno telesno kažnjavanje dece u kući.
• 3. 7. - Operacija Ciklon: američki predsednik Jimmy Carter odobrava finansiranje antikomunističke gerile, mudžahedina, u afganskom građanskom ratu (prvo se šalje komunikaciona oprema).
• 7. 7. - NR Kina dobija status najpovlašćenije nacije od SAD.
• 9. 7. - Referendumom odobren ustav Palaua - otočje, dio Starateljskog područja Pacifičkih Otoka, nisu se željela priključiti Federativnim Državama Mikronezije niti Maršalovim Otocima.
• 11. 7. - Američka svemirska stanica Skylab pala blizu Pertha, Australija (bila je prazna od 1974).
• 12. 7. -   Kiribati (/Kiribas/) stiču nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva (Gilbertovi, Linijski, Phoenix otoci i otok Banaba).
• 12. 7. - Požar u hotelu Corona de Aragón u Zaragozi, Španjolska, preko 80 mrtvih - zvanično nesreća, ali sumnja se na ETA-u.
• 12. 7. - Disco Demolition Night u Čikagu.
• 12. 7. - U Njujorku ubijen mafijaš Carmine Galante, glava familije Bonanno.

 

• 16. 7. - Predsednik Iraka Ahmed Hassan al-Bakr daje ostavku, nasleđuje ga potpredsednik Sadam Husein (do 2003); ubrzo vrši krvavu čistku na vrhu vlasti.
• 17. 7. - Prvo zasedanje Evropskog parlamenta, prvi govor drži privremena predsedavajuća Louise Weiss, stara aktivistkinja za ženska prava.

 

• 19. 7. - Nikaragvanska revolucija: Sandinisti preuzimaju vlast u Nikaragvi, dva dana nakon bekstva diktatora Anastasija Somose iz zemlje (porodica Somoza je vladala od 1936.); zemlja je u ruševinama od rata i zemljotresa iz 1972.
• 19. 7. - Dva grčka tankera, Atlantic Empress i Aegean Captain, se sudarila pored Tobaga u Karibima - 27 mrtvih u požaru i velika količina izlivene nafte.
• 19. 7. - Maritza Sayalero je prva Miss Universe iz Venecuele; kada su novinari i ostale takmičarke pohrlili njenom tronu bina se srušila.
• 21. 7. - Dominacija Disco muzike: sedam od deset najviših pozicija na Billboard Hot 100.
• 26. 7. - 2. 8. - 26. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena za film "Trofej".
• 27. 7. - AC/DC izdali šesti album, Highway to Hell, poslednji sa Bonom Scottom.

Avgust/August/Kolovoz

• 3. 8. - Teodoro Obiang Nguema Mbasogo zbacio u krvavom vojnom udaru svog brutalnog strica F. M. Nguemu i postao predsednik Ekvatorijalne Gvineje (F. M. Nguema pogubljen 29. 9., a Teodoro je 2016. još uvek na vlasti).
• 4. 8. - Zamrznute cene industrijskih proizvoda u SFRJ, kako bi se obuzdala inflacija, što će izazvati nestašice najesen (deo cena će biti liberalizovan novembra 1980).
• 5. 8. - Zapadnosaharski front Polisario sklopio mir sa Mauritanijom koja se povlači iz teritorije (→ Tiris al-Gharbiyya), ali Marokanci ubrzo ulaze.
• 8. 8. - Predsednik senata Wálter Guevara postaje predsednik Bolivije, nakon što na junskim izborima niko nije dobio apsolutnu većinu, a Kongres nije mogao doneti odluku.
• 8. 8. - Komitet Senata SAD iznosi da pet stranih zemalja ima špijunske mreže za nadzor svojih državljana u SAD: Čile, Filipini, Tajvan, Jugoslavija i (bivši) carski Iran.
• 10. 8. - Michael Jackson izdao album Off the Wall.
• 10. 8. - Povratak civilne vlasti u Ekvadoru, Jaime Roldós Aguilera je novi predsednik (do 1981), podržava ljudska prava.
• 11. 8. - Pukla brana Machchu-2 u indijskoj državi Gudžarat, procene broja mrtvih od 1.800 do 25.000.

 

• 13. 8. - Nemački brod Cap Anamur stiže u Južnokinesko more gde će u narednih sedam godina spasiti 11.300 vijetnamskih izbeglica (Boat people).
• 15. 8. - Autobus sleteo u provaliju kod Novog Sada nakon sudara sa kamionom, 14 poginulih.
• 17. 8. - Monty Python's Life of Brian prikazan u SAD, u novembru u UK.
• 20. 8. - Kurdska pobuna u Iranu: tri dana nakon što je Homeini objavio džihad protiv Kurda, Iranska armija započinje opsadu Mahabada, koji pada 3. septembra.
• 27. 8. - IRA ubila Lorda Mauntbatena i još četvoro na brodici; istog dana u zasedi ubijeno 18 britanskih vojnika.
• 28. 8. - U Brazilu amnestirani politički zatvorenici osuđeni 1961-78.
• avgust - Beogradski fantom: Vlada Vasiljević tokom deset noći juri ulicama ukradenim belim Porscheom 911, pred mnogobrojnom "publikom".
• avgust/septembar - Uragan David pogađa Karibe, naročito Dominiku (29. 8., 56 mrtvih) i Dominikansku Republiku (31. 8., 2.000 mrtvih).

Septembar/Rujan

 

• 30. 8. - 9. 9. - Titovo putovanje u Havanu na Konferenciju Nesvrstanih: insistira na nezavisnosti Pokreta od oba bloka.
• 1. 9. - Pioneer 11 postaje prva svemirska letjelica koja je stigla do Saturna.
• 2. 9. - Jubilejski pokret "Trinaest stoljeća kršćanstva u Hrvata" i Branimirova godina: oko 200.000 vjernika u Ninu, predstavljen Hrvatski zavjetni križ.
• 7. 9. - U SAD pokrenut kablovski sportski kanal ESPN (Entertainment and Sports Programming Network).
• 9. 9. - Svetsko prvenstvo u veslanju na Bledskom jezeru.
• 10. 9. - Umro predsednik NR Angole Agostinho Neto, sledi José Eduardo dos Santos (do 2017); u zemlji je građanski rat.
• 10. 9. - U Marysville, Ohio počela s radom Hondina fabrika motocikala, prvi pogon japanske automobilske industrije u SAD (zatvoren 2009).
• 13. 9. - Teretni voz se kod Stalaća zabio u ekspresni voz Beograd - Skoplje, poginulo 61.
• 13. 9. - U Južnoj Africi proglašena nezavisnost "bantustana" Venda - bez međunarodnog priznanja, ukinuta 1994.
• 14. 9. - Sukob na čelu DR Afganistana: nakon oružanog sukoba, Hafizullah Amin naredio ubistvo Nur Muhammad Tarakija.
• 15 - 19. 9. - VIII. Mediteranske igre se održavaju u Splitu. Borut Petrič osvojio tri zlatne i dve srebrne medalje. Za potrebe igara je napravljen Gradski stadion u Poljudu.
• septembar - Milovan Đilas, Mihajlo Mihajlov i dr. pokrenuli prvi jugoslovenski samizdat "Časovnik", koji je odmah zabranjen, a Đilas je sledećeg meseca osuđen na novčanu kaznu; urednik Dragoljub Ignjatović je dobio 30 dana zatvora.
• septembar - Španska socijalistička radnička partija se na vanrednom kongresu ipak odriče marksizma, Felipe González je ponovo generalni sekretar.

 

• 16. 9. - Dve porodice pobegle balonom iz Istočne Nemačke.
• 16. 9. - Objavljen singl Rapper's Delight za koji se misli da je predstavio hip hop masama.
• 21. 9. - Operacija Barracuda: Centralnoafrički car Bokassa zbačen uz pomoć francuskih padobranaca, David Dacko se vraća na vlast i proglašava obnovu republike.
• 22. 9. - Na beogradskom stadionu JNA održan veliki koncert "Rock spektakl '79.", svirali Bijelo dugme i još preko 20 izvođača (Prljavo kazalište, YU Grupa, Parni valjak, ...).
• 22. 9. - Primećen Južnoatlantski bljesak kod ostrva Buve, možda nuklearna proba.
• 23. 9. - Otkriven Spomen kompleks Kadinjača.
• 24. 9. - Hilla Limann novi šef države Gane (do 1981).

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Druga nigerijska republika ustanovljena povratkom vlasti iz vojnih u civilne ruke - nakon Oluseguna Obasanja, predsednik je Shehu Shagari (do 1983).
• 2 - 5. 10. - 34. godišnja Skupština Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Međunarodnog monetarnog fonda se održava u Beogradu.
• 4. 10. - Zemljotres u Sarajevu, materijalna šteta.
• 6. 10. - U Prokuplju rođeni blizanci sa dvadeset dana razmaka, 16. septembra i 6. oktobra.
• 12. 10. - Tajfun Tip je najjači zabeleženi na Pacifiku.
• 14. 10. - Lideri Angole, Zambije i Zaira potpisali sporazum o nenapadanju.
• 14. 10. - Nacionalni marš na Washington za gej i lezbijska prava, između 75 i 125 hiljada učesnika.
• 15. 10. - Vojni udar u El Salvadoru, oboren general Carlos Humberto Romero ali umerena vojno-civilna Revolucionarna vladina hunta ne može kontrolisati vojsku, tako da dolazi do Salvadorskog građanskog rata (do 1992).
• 15. 10. - Crni ponedeljak na Malti: nakon pokušaja atentata na premijera Doma Mintoffa, pristalice njegove laburističke partije demolirale prostorije Progress Pressa, izdavača novina The Time.
• 16. 10. - Klizište na aerodromu izazvalo cunami u francuskoj Nici, 23 poginulih.
• 16 - 18. 10. - Predsednik Tito u poseti Kosovu: Priština, Prizren, Đakovica, Peć.

 

• 22. 10. - Zbačenom iranskom šahu dozvoljen ulazak u SAD iz zdravstvenih razloga (napustiće zemlju već 15. 12.).
• 22. 10. - Osuđena šestorica čehoslovačkih disidenata, među kojima Václav Havel i Jiří Dienstbier; Havel je uhapšen prošlog maja, piše "Pisma Olgi".
• 23. 10. - Stevan Doronjski novi predsedavajući Predsedništva CK SKJ (do 1980).
• 25. 10. - Na referendumu podržani Statut o autonomiji Katalonije (novi donešen 2006), kao i Baskije - stupaju na snagu u decembru.
• 25. 10. - SSSR i Južni Jemen potpisali ugovor o prijateljstvu.
• 25. 10. - Nemačkoj vojsci je isporučen prvi serijski proizveden tenk Leopard 2 (ovi tenkovi će prvi put biti upotrebljeni u mirovnim misijama u Bosni i na Kosovu).
• 26. 10. - Autoritarni predsednik Južne Koreje Park Chung-hee ubijen od strane Kim Jae-gyua, šefa obaveštajne agencije KCIA.
• 27. 10. -   Sveti Vincent i Grenadini nezavisni od UK.

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Iranski ajatolah Homeini poziva na demonstracije i napade na američke i izraelske interese.
• 1. 11. - Bolivijski general Alberto Natusch zbacuje predsednika Guevaru krvavim pučem, ali suočen je s prevelikim otporom.
• 2. 12. - U Parizu ubijen gangster Jacques Mesrine.
• 2 - 4. 11. - Titova poseta Rumuniji, njegovo poslednje inostrano putovanje.
• 3. 11. - U Greensboro, North Carolina, tokom mitinga "Smrt Klanu" ubijena petorica komunista od strane Ku Klux Klana i neonacista.

 

• 4. 11. - Iranska talačka kriza počinje: 3.000 radikala zauzima američku ambasadu u Teheranu i zarobljava 90 ljudi, od kojih 53-oje Amerikanaca - traže izručenje Šaha iz SAD (kriza traje do januara 1981).
• 6. 11. - Usvojeno da će Tajvan učestvovati na sportskim takmičenjima pod nazivom Kineski Taipei.
• 9. 11. - Pogrešna nuklearna uzbuna u NORAD-u.
• 10. 11. - Voz od 106 vagona sa eksplozivom i otrovnim hemikalijama zglajzao u Mississauga (Ontario), zbog čega je evakuisano 200.000 ljudi.
• 13. 11. - Ronald Reagan objavljuje da će se dogodine kandidovati za predsednika SAD.
• 13. 11. - Londonski The Times ponovo izlazi nakon više od 11 meseci štrajka.
• 15. 11. - Premijerka Thatcher objavila da je Anthony Blunt bio "četvrti čovek" Kembričkog špijunskog kruga.
• novembar - Sirijske vlasti uhapsile alepskog šejha Zaina al-Din Khairallu, u gradu dolazi do talasa demonstracija, štrajkova i napada na kancelarije partije Baas.
• 16. 11. - Predsednica donjeg doma bolivijskog kongresa Lidia Gueiler Tejada postaje prelazna predsednica (do sledećeg jula).
• 16. 11. - Otvorena prva linija Bukureštanskog metroa.
• 19. 11. - Ajatolah Ruholah Homeini zapovijeda oslobođenje 13 talaca - žena i crnaca - zatočenih u američkoj ambasadi u Teheranu.
• 20. 11. - Zauzeće Velike džamije: prvog dana islamske 1400. godine, militanti na čelu sa Juhayman al-Otaibijem zauzeli Veliku džamiju u Meki.
• 20. 11. - Otvoren Islamski centar u Beču, sa prvom džamijom u Austriji.
• 21. 11. - Nakon što je Homeini rekao da su Amerikanci zauzeli Veliku džamiju, besna gomila zapalila američku ambasadu u Islamabadu, Pakistan.
• 26. 11. - PIA Flight 740: pakistanski avion pao nakon poletanja kod Džede u Saudi Arabiji, 156 mrtvih.
• 26. 11. - Qatifska pobuna šiita i levičara u Saudi Arabiji - razbijena 3. decembra.
• 28. 11. - Air New Zealand Flight 901: novozelandski avion "DC-10" udario u planinu Erebus na Antarktiku, što nije preživio niko od 257 putnika i članova posade.
• 29 - 30. 11. - Papa Ivan Pavao II. u poseti carigradskom patrijarhu Atenagori.
• 30. 11. - Izdat album The Wall grupe Pink Floyd.

Decembar/Prosinac

• decembar - Izložba Miće Popovića izaziva oštre reakcije državnih medija.
• 2. 12. - Izbori u Portugalu: apsolutna većina za Demokratsku alijansu, koaliciju desnog centra; premijer od januara je Francisco de Sá Carneiro.
• 3. 12. - Navodno 99,5% glasača u Iranu za novi islamski ustav.

 

• 3. 12. - U gužvi na koncertu The Who u Cincinnatiju stradalo 11 osoba.
• 4. 12. - Okončana opsada Velike džamije, poginulo 127 pripadnika snaga reda i 250 militanata (narednog meseca ih pogubljeno 68, uključujući vođu).
• 4. 12. - "Hrvatski borci za slobodu" izveli eksploziju ispred putničke agencije Rudenjak Overseas Travel u Queensu.
• 6. 12. - Premijera Star Trek: The Motion Picture u Smithsonianu.
• 6. 12. - "Pekinško proleće": uklonjen "Zid demokratije".
• 8. 12. - Mate Parlov i Marvin Camel boksali neriješeno u Splitu za titulu (smatra se nepravednim prema Camelu).
• 9. 12. - Potvrđeno iskorenjivanje boginja na planeti.
• 12. 12. - Otkriven spomenik Karađorđu na beogradskom Vračaru.
• 12. 12. - NATO-ova odluka dvostrukog koloseka: sa Varšavskim paktom će se pregovarati o ograničenju naoružanja srednjeg i prelaznog dometa, u protivnom će u Zapadnoj Evropi biti postavljeno još takvog oružja.

 

• 12. 12. - Vojni udar u Južnoj Koreji, "Puč 12. decembra": samo šest dana nakon što je Choi Kyu-hah potvrđen kao predsednik, dolazi do sukoba među generalima, Chun Doo-hwan preuzima kontrolu nad vojskom i zemljom (predsednik 1980-88).
• 12. 12. - Nepriznata država Zimbabve Rodezija se privremeno vraća pod britansku kontrolu pod imenom Južna Rodezija da bi sledećeg aprila nastala nezavisna Republika Zimbabve (Sporazum iz Lancaster Housea potpisan 21. 12. - kraj Rodezijskog građanskog rata).
• 12. 12. - Jak zemljotres na granici Kolumbije i Ekvadora, 300-600 mrtvih.
• 14. 12. - Osnovana Vojvođanska akademija nauka i umetnosti.
• 14. 12. - Još jedan potres u Crnoj Gori.
• 18. 12. - Generalna skupština UN usvojila Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (stupa na snagu 1981).
• 21. 12. - Predsednik Tito primio u Karađorđevu delegaciju JNA povodom Dana armije - poslednji sastanak predsednika Tita sa vrhom JNA.
• 23. 12. - Klein Matterhorn (3883 m) najviše je mesto u Evropi do kog se stiže žičarom.

 

• 24. 12. - Početak Afgansko-sovjetskog rata. Sovjetske trupe ušle u Afganistan, u prvoj vojnoj intervenciji SSSR-a van Varšavskog pakta. Ovo je kraj detanta dve supersile.
• 24. 12. - Lansirana prva europska raketa Ariane.
• 25. 12. - Pisac Oskar Davičo kažnjen novčano jer je za pokojnog Velibora Gligorića rekao da je "polupismen" i da ima "dve leve noge".
• 27. 12. - Operacija Štorm-333: sovjetski specijalci ubili afganskog šefa države Hafizullah Amina, postavljen Babrak Karmal.
• 28. 12. - Počinje primirje u Južnoj Rodeziji.
• krajem godine - Mere štednje nafte u SFRJ zbog Nafnog šoka - vožnja par-nepar.

Kroz godinu

• Početak vidnijeg opadanja jugoslovenske ekonomije (ove godine trgovinski deficit 6,4 mlrd. dolara i deficit platnog bilansa 3,4 milijarde, inflacija 30%) - od stranih faktora: Naftni šok 1979 (račun za naftu 3,5 mlrd. dolara, pet puta više nego 1975) i svetska recesija; domaći uzroci: Srednjoročni plan ekonomskog razvoja 1976-80 s velikom investicionom potrošnjom, što sa deficitom platnog bilansa izaziva skok zaduženosti sa 5,8 na 15 mlrd. dolara.
• U SFRJ 2,4 miliona zahteva za pasoš, odbijeno 26.000, od čega 2.350 zbog "javne bezbednosti" (Jugosloveni ostvarili 24 miliona prelazaka granice).
• Davorin Savnik dizajnirao "Iskrin" telefon ETA 80.
• Opširan članak o Zagrebu u NYT.
• Prvi singl grupe Azra (Balkan / A šta da radim).
• Nastala grupa Haustor.
• Gari Kasparov pobedio na svom prvom međunarodnom turniru, u Banjoj Luci.
• Slučaj "Big Ben" u Zagrebu - uprava tog kluba odlučila udaljiti "hašomane" - časopis "Polet" indirektno pozvao na demonstracije protiv kluba (bez presedana) [1] Arhivirano 2010-05-27 na Wayback Machine-u.
• Završen rad na izdavanju sabranih dela Marksa, Engelsa i Lenjina (priredio Institut za međunarodni radnički pokret, izdala beogradska Prosveta).
• U Kini uvedena Politika jednog deteta (od 2016. dva deteta).
• VisiCalc je prvi komercijalni program za spreadsheet (tabelarna izračunavanja), od ove godine se prodaje i tekstualni procesor WordStar.
• Prvi put dodeljena Pritzkerova nagrada za arhitekturu.
• Vrhunac proizvodnje nafte po glavi stanovnika: 5,5 barela godišnje, kasnije oko 4,5.

• Televizija. TV serije: "Vaga za tačno merenje" (TV Beograd, 1975-79), "Dobročinitelji", "Osma ofanziva" (TV Beograd i Sarajevo), "Poletarac", "Sećam se", "Slom", "Srećna porodica" (TV Beograd); "Anno domini 1573", "Đavolje sjeme", "Prizori iz obiteljskog života", "Svjetionik" (TV Zagreb); "Tale" (snim. 1977), "Djetinjstvo mladosti" (TV Sarajevo).
• Neki domaći filmovi: "Nacionalna klasa", "Jovana Lukina", "Radio Vihor zove Anđeliju", "Partizanska eskadrila", "Čovjek koga treba ubiti" (→ Kategorija:Filmovi 1979.).
• Neki domaći muzički/glazbeni albumi:
  • Pop/rock: Bijelo dugme: "Bitanga i princeza"; Riblja čorba: "Kost u grlu"; Prljavo kazalište: "Prljavo kazalište"; Parni valjak: "Gradske priče"; Divlje jagode: "Divlje jagode"; Aerodrom: "Kad misli mi vrludaju"; Andrej Šifrer: "Od šanka do šanka"; Leb i sol: "Ručni rad"; Slađana: "Gorim od želje da ubijem noć"; Mirzino jato: "Šećer i med";
  • Zabavni: Rani mraz: "Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu"; Arsen Dedić: "Rimska ploča"; Oliver Dragojević: "Vjeruj u ljubav"; Vajta: "Zlatna ribica"; Srebrna krila: "Srebrna krila"
  • Folk: Miroslav Ilić: "Sreli smo se, bilo je to davno"; Gordana Stojićević: "Iskušenja/Dobro jutro Šumadijo";
  • Debitantski albumi: Rani mraz, Riblja čorba, Prljavo kazalište, Galija, Divlje jagode, Meri Cetinić, Seid Memić Vajta, Nada Obrić, Slađana Milošević, Srebrna krila, Kolibri, Makadam, Igra staklenih perli (→ Kategorija:Albumi 1979.)
• Neka vozila uvedena 1979

•  
  Lancia Delta (Evropski auto godine '80)
•  
  Mercedes-Benz W126
•  
  Peugeot 505
•  
  Opel Kadett D
•  
  Volkswagen Jetta Mk1
•  
  Mercedes-Benz G-klasa (Puch G)
•  
  Volkswagen T3

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1979.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

• 8. 1. - Stipe Pletikosa, hrvatski nogometaš
• 8. 1. - Adrian Mutu, rumunski fudbaler
• 15. 1. - Ivan Bosiljčić, srpski glumac
• 16. 1. - Aaliyah, američka pjevačica i glumica († 2001.)
• 20. 1. - Hamza Alić, bacač kugle
• 27. 1. - Rosamund Pike, glumica
• 9. 2. - Irina Sluckaja, klizačica
• 13. 2. - Anders Behring Breivik, masovni ubica
• 13. 2. - Mena Suvari, glumica, modni kreator
• 16. 2. - Bruno Šimleša, književnik
• 16. 2. - Valentino Rossi, motociklista
• 21. 2. - Jennifer Love Hewitt, glumica, pevačica
• 28. 2. - Ivo Karlović, hrvatski tenisač

Mart/Ožujak – April/Travanj

• 2. 3. - Vladimir Đukanović, srpski političar
• 12. 3. - Pete Doherty, kantautor, muzičar
• 14. 3. - Nicolas Anelka, fudbaler
• 17. 3. - Coco Austin, glumica, model,
• 18. 3. - Adam Levine, frontmen Maroon 5
• 19. 3. - Ivan Ljubičić, hrvatski tenisač
• 19. 3. - Hidayet Türkoğlu, košarkaš
• 22. 3. - Ida Prester, pjevačica, voditeljka
• 25. 3. - Nenad Borovčanin, bokser
• 29. 3. - Katarina Radivojević, glumica
• 30. 3. - Norah Jones, kantautorka, muzičarka
• 1. 4. - Ivano Balić, rukometaš
• 4. 4. - Heath Ledger, australijski glumac († 2008)
• 9. 4. - Katsuni, glumica
• 10. 4. - Sophie Ellis-Bextor, kantautorka, model
• 12. 4. - Mateja Kežman, srpski fudbaler
• 12. 4. - Claire Danes, glumica
• 12. 4. - Jennifer Morrison, glumica
• 18. 4. - Kourtney Kardashian, zvezda reality TV
• 19. 4. - Kate Hudson, glumica
• 21. 4. - James McAvoy, glumac

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

• 6. 5. - Ratko Varda, košarkaš
• 14. 5. - Kristian Novak, književnik, germanist
• 18. 5. - Mariusz Lewandowski, fudbaler
• 19. 5. - Diego Forlán, urugvajski fudbaler
• 19. 5. - Andrea Pirlo, italijanski fudbaler
• 24. 5. - Peđa Grbin, hrvatski političar
• 25. 5. - Jonny Wilkinson, igrač ragbija
• 5. 6. - Antonija Šola, hrvatska pjevačica i glumica
• 12. 6. - Robyn, švedska kantautorka
• 21. 6. - Chris Pratt, glumac
• 24. 6. - Petra Němcová, model
• 26. 6. - Ryan Tedder, pevač OneRepublic
• 30. 6. - Sylvain Chavanel, biciklista

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

• 5. 7. - Amelie Mauresmo, francuska teniserka
• 5. 7. - Miloš Simović, kriminalac
• 6. 7. - Goran Šprem, rukometaš
• 18. 7. - Zrinka Cvitešić, glumica
• 3. 8. - Petar Ćiritović, hrvatski glumac
• 11. 8. - Nemanja Vučićević, fudbaler
• 12. 8. - Zlatan Bajramović, bosanskohercegovački nogometaš
• 27. 8. - Ana Begić, glumica

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

• 8. 9. - Pink, američka kantautorka
• 13. 9. - Ivan Miljković, srpski odbojkaš
• 14. 9. - Ivica Olić, hrvatski nogometaš
• 16. 9. - Flo Rida, reper
• 22. 9. - Maja Šuput, hrvatska pjevačica
• 22. 9. - Vuk Kostić, glumac
• 17. 10. - Kimi Räikkönen, finski vozač Formule 1
• 19. 10. - Branimir Bajić, bosanskohercegovački nogometaš
• 25. 10. - Mirela Priselac Remi, pjevačica Elementala
• 29. 10. - Igor Duljaj, srpski fudbaler

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

• 7. 11. - Helena Pajović, klizačica
• 10. 11. - Nina Mercedez, glumica
• 12. 11. - Muntazar al Zejdi, irački novinar
• 14. 11. - Olga Kurylenko, glumica, model
• 22. 11. - Arpad Šterbik, rukometni golman
• 23. 11. - Ivica Kostelić, hrvatski skijaš
• 23. 11. - Kelly Brook, model, glumica
• 8. 12. - Anita Jovanović, slikarka
• 14. 12. - Michael Owen, fudbaler

Kroz godinu

• Aleksandra Zec, žrtva ratnog zločina († 1991)
• Dejan Ćirjaković, glumac, komičar, muzičar
• Stribor Kusturica, muzičar, glumac
• Marko Nastić, di-džej

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1979.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 3. 1. - Conrad Hilton, osnivač hotelskog lanca, pradeda Paris Hilton (* 1887)
• 11. 1. - Radoš Novaković, filmski reditelj (* 1915)
• 13. 1. - Rudolf Primorac, general-pukovnik JNA, narodni heroj (* 1904)
• 16. 1. - Ted Cassidy, glumac (* 1932)
• 17. 1. - Lazo M. Kostić, statističar, pisac u emigraciji (* 1897)
• 26. 1. - Nelson Rockefeller, bivši potpredsednik SAD (* 1908)
• 2. 2. - Sid Vicious, član Sex Pistols (* 1957)
• 7. 2. - Josef Mengele, nacistički lekar, ratni zločinac (* 1911)
• 10. 2. - Edvard Kardelj, političar i ideolog u SFRJ (* 1910)
• 12. 2. - Jean Renoir, filmski režiser (* 1894)
• 14. 2. - Reginald Maudling, britanski konzervativni političar (* 1917)
• 25. 2. - Srećko Manola, učesnik Španskog rata i NOB, general-pukovnik JNA, narodni heroj (* 1914)
• 1. 3. - Mustafa Barzani, kurdski nacionalistički lider (* 1903)
• 1. 3. - Dolores Costello, glumica, baka Drew Barrymore (* 1903)
• 2. 3. - Dragoljub Dragović, avijatičar, padobranac (* 1943)
• 15. 3. - Léonide Massine, ruski koreograf i plesač (* 1896)
• 15. 3. - Ljudevit Jonke, jezikoslovac i prevoditelj (* 1907)
• 16. 3. - Jean Monnet, francuski diplomat, začetnik evropske integracije (* 1888)
• 19. 3. - Jovan Vuković, filolog i akademik (* 1905)
• 19. 3. - Richard Beckinsale, glumac (* 1947)
• 30. 3. - Airey Neave, britanski političar (* 1916)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 4. 4. - Zulfikar Ali Bhutto, bivši predsednik Pakistana (* 1928)
• 7. 4. - Justin Popović, pravoslavni teolog i duhovnik (* 1894)
• 7. 4. - Amir Abbas Hoveyda, bivši premijer Irana (* 1919)
• 12. 4. - Đuro Pucar Stari, učesnik NOB, društveno-politički radnik FNRJ i NR BiH, narodni heroj (* 1899)
• 18. 4. - Marko Alaupović, umirovljeni nadbiskup vrhbosanski (* 1885)
• 20. 4. - Lujo Bezeredi, skulptor, slikar (* 1898)
• 24. 4. - Zaharije Brkić, astronom (* 1910)
• 25. 4. - Slavko Batušić, hrvatski književnik, publicist, povjesničar umjetnosti i redatelj (* 1902.)
• 10. 5. - Ita Rina, jugoslovenska glumica (* 1907)
• 10. 5. - Antun Augustinčić, hrvatski kipar (* 1900.)
• 11. 5. - Barbara Hutton, "sirota mala bogatašica" (* 1912)
• 15. 5. - Dionisije Milivojević, osnivač Slobodne SPC u emigraciji (* 1898)
• 16. 5. - Nicholas Ray, američki reditelj
• 17. 5. - Zvonimir Cimermančić, hrvatski nogometaš (* 1917.)
• 29. 5. - Mary Pickford, američka filmska glumica (* 1892)
• 2. 6. - Jim Hutton, glumac (* 1934)
• 3. 6. - Karlo Afan de Rivera, hrvatski slikar (* 1885)
• 3. 6. - Arno Schmidt, njemački književnik (* 1914)
• 8. 6. - Reinhard Gehlen, prvi šef zapadnonemačke obaveštajne službe (* 1902)
• 11. 6. - John Wayne, američki filmski glumac (* 1907.)
• 14. 6. - Blagoje Jastrebić, književnik, urednik "Prosvete" (* 1941)
• 16. 6. - Nicholas Ray, američki reditelj
• 21. 6. - Angus MacLise, bubnjar Velvet Underground, okultista (* 1938)
• 25. 6. - Dave Fleischer, animator (* 1894)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 11. 7. - Mitar Kovačević, narodni heroj, Savin nećak (* 1916)
• 12. 7. - Carmine Galante, gangster (* 1910)
• 12. 7. - Minnie Riperton, pjevačica (* 1947)
• 13. 7. - Juraj Neidhardt, hrvatski arhitekt (* 1901.)
• 19. 7. - Radivoje Marković, novinar Radio Beograda (* 1909)
• 29. 7. - Herbert Marcuse, filozof, politički teoretičar (* 1898)
• 31. 7. - Milenko Šerban, slikar i scenograf (* 1907)
• 3. 8. - Janko Matko, književnik (* 1898)
• 21. 8. - Giuseppe Meazza, fudbaler, trener (* 1910)
• 24. 8. - Hanna Reitsch, nemačka avijatičarka (* 1912)
• 26. 8. - Stjepan Funarić, narodni heroj (* 1921)
• 27. 8. - Louis Mountbatten, britanski vojnik, član kraljevske porodice (* 1900)
• 30. 8. - Jean Seberg, glumica (* 1938)
• 2. 9. - Ivo Režek, slikar, karikaturist (* 1898)
• 9. 9. - Emil Kutijaro, hrvatski glumac (* 1906)
• 10. 9. - Jelka Asić, hrvatska operna pjevačica (* 1922.)
• 10. 9. - Agostinho Neto, prvi predsednik Angole (* 1922)
• 14. 9. - Nur Muhammad Taraki, predsednik Afganistana (* 1917)
• 16. 9. - Gio Ponti, arhitekta, dizajner (* 1891)
• 18. 9. - Jovan Gligorijević, operski pevač (* 1914)
• 20. 9. - Ludvík Svoboda, bivši predsednik Čehoslovačke (* 1895)
• 22. 9. - Otto Robert Frisch, austrijski nuklearni fizičar
• 29. 9. - Francisco Macías Nguema, prvi predsednik Ekvatorijalne Gvineje (* 1924)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 3. 10. - Nikos Pulancas, politički sociolog (* 1936)
• 21. 10. - Dušan Milačić, istoričar književnosti (* 1892)
• 24. 10. - Carlo Abarth, projektant automobila (* 1908)
• 26. 10. - Park Chung-hee, general, predsednik Južne Koreje (* 1917)
• 27. 10. - Charles Coughlin, američki sveštenik, profašistički radio-voditelj (* 1891)
• 30. 10. - Rachele Mussolini, Benitova udovica (* 1890)
• 1. 11. - Mamie Eisenhower, bivša Prva dama SAD (* 1896)
• 3. 11. - Kasim ef. Dobrača, bibliotekar Gazi Husrev-begova biblioteke (* 1910)
• 9. 11. - Živorad Pavlović, lekar-pedijatar, tvorac "Pavlovićeve masti" (* 1905)
• 11. 11. - Dimitri Tiomkin, filmski kompozitor (* 1894)
• 17. 11. - Imanuel Velikovski, psihijatar, katastrofičar (* 1895)
• 23. 11. - Merle Oberon, glumica (* 1911)
• 30. 11. - Zeppo Marx, najmlađi od braće (* 1901)
• 1. 12. - Visarion Kostić, episkop banatski (* 1910)
• 3. 12. - Ante Fiamengo, sociolog (* 1912)
• 5. 12. - Sonia Delaunay, umetnica orfizma (* 1885)
• 22. 12. - Darryl F. Zanuck, filmski producent, direktor studija (* 1902)
• 23. 12. - Peggy Guggenheim, kolekcionarka umetnosti (* 1898)
• 24. 12. - Rudi Dutschke, bivši studentski lider u Nemačkoj (* 1940)
• 27. 12. - Hafizullah Amin, predsednik Afganistana (* 1929)
• 29. 12. - Branimir Sakač, skladatelj (* 1918)

Kroz godinu

• Pero Popivoda, general sovjetske avijacije (* 1916)
• Gordana Todorović, pesnikinja (* 1933)
• Milenko Šerban, slikar (* 1907)

• Fizika: Sheldon Glashow, Abdus Salam i Steven Weinberg (doprinos teoriji ujedinjene slabe i elektromagnetske interakcije između elementarnih čestica, uključujući, između ostalog, predikciju slabe neutralne struje)
• Kemija: Herbert C. Brown i Georg Wittig (razvoj bornih ond. fosfornih jedinjenja u važne reagense u organskoj sintezi)
• Fiziologija i medicina: Allan M. Cormack i Godfrey N. Hounsfield (razvoj kompjuterizirane tomografije)
• Književnost: Odysseas Elytis (poezija koja, naspram pozadine grčke tradicije, sa senzualnom snagom i intelektualnom jasnovidošću prikazuje borbu modernog čoveka za slobodu i kreativnost)
• Mir: Majka Tereza (humanitarni rad u Kalkuti i drugde)
• Ekonomija: Theodore Schultz i William Arthur Lewis (pionirsko proučavanje istraživanja ekonomskog razvoja s naročitim obzirom za probleme zemalja u razvoju)

Literatura

• Collier's Year Book za 1979. (Microsoft Encarta 2004)
• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

• Yugoslav Communists Against "Khomeini's Ideology of Pan-Islamism Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Two Yugoslav Generals Against Aggression by Socialist Countries Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Initial Yugoslav Reactions to Soviet Invasion of Afghanistan Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, OSA-RFE
• Kosovo -- a Yugoslav Trouble-Spot Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, OSA-RFE
• Motorization in Yugoslavia Expanding Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Zdenko Antić, Open Society Archives - Radio Free Europe
• Yugoslavia's First Multinational Company Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• Yugoslav Authors Discuss Their Position in Society Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• North Korean Foreign Minister in Yugoslavia Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Belgrade Daily Accuses "Rude Pravo" of "Fraud" Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Youth want Socialist System with Capitalist Living Standards Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Nationality Problem Under Communism: Yugoslavs Attack Stalin's Concept Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Kardelj's Death and The Consequences Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Romania's 35th Anniversary of 23 August 1944 Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u (ima malo i o Jugoslaviji), George Cioranescu and Patrick Moore, OSA-RFE

 

1979 na Wikimedijinoj ostavi