3. 6.

3. lipanj/jun (3. 6.) je 154. dan godine po gregorijanskom kalendaru (155. u prijestupnoj godini). Do kraja godine ima još 211 dana.

• 1098. — Posle petomesečne opsade, krstaši su u Prvom krstaškom ratu zauzeli grad Antiohiju.
• 1818. — Završen je poslednji britanski rat protiv Marata, čime je Britanija stekla prevlast u Indiji.
• 1889. — Kraljevina Srbija preuzela je od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.
• 1896. — U Moskvi je potpisan ugovor Rusije i Kine o nenapadanju u narednih 15 godina, a Kina je odobrila Rusiji da koristi železnicu u severnoj Mandžuriji.
• 1940. — Drugi svetski rat: okončana je Operacija Dynamo -evakuacija savezničkih snaga iz Denkerka.
• 1959. — Singapur je proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, u kojoj su Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova.
• 1959. — Singapur je proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, u kojoj su Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova. -->.
• 1965. — Američki astronaut Edvard Vajt izašao je iz svemirskog broda "Džemini 4" i tako postao prvi Amerikanac koji je "šetao" kosmosom.
• 1968. — U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji.
• 1973. — Sovjetski supersonični avion "Tupoljev 144" srušio se u blizini Pariza tokom vazduhoplovne izložbe. Poginulo je svih šest članova posade i sedam francuskih seljaka.
• 1989. — U eksploziji gasovoda na Transibirskoj železnici dignuta su u vazduh dva putnička voza. Poginulo je 575 ljudi, a oko 600 je ranjeno.
• 1995. — Rat u BiH: Ministri odbrane NATO-a i EU doneli su odluku o stvaranju Snaga za brzo reagovanje u Bosni, koje će štiti mirovne trupe UN od napada bosanskih Srba.
• 1999. — Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin, čime je odobren dolazak međunarodnih snaga na Kosovo i prekinuti vazdušni napada NATO-a na Jugoslaviju.
• 1999. — Sazvano je zasedanje novog parlamenta Nigerije, čime je posle više od 15 godina okončana vladavina vojnim dekretima u najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji.

.

• 2004. — U Specijalnom sudu u Sijera Leoneu počelo je suđenje odgovornima za zločine tokom građanskog rata u toj zemlji.
• 2006. — Crna Gora se odvojila od Srbije i Crne Gore.

.

.

• 1423. — Louis XI, francuski kralj.
• 1808. — Jefferson Davis, američki političar, vođa Konfederacije u Američkom građanskom ratu.
• 1843. — Fridrih VIII, danski kralj.
• 1865. — George V, engleski kralj.
• 1886. — Kosta Novaković, srpski socijaldemokratski političar i publicista.
• 1906. — Žozefina Beker, francuska pevačica i igračica američkog porekla.
• 1925. — Derviš Sušić, bosanskohercegovački književnik.
• 1926. — Alen Ginzberg, američki pisac.
• 1932. — Sandro Gamba, bivši talijanski košarkaš i trener.
• 1960. — Jasenko Houra, hrvatski pjevač.
• 1963. — Anica Dobra, srpska glumica.
• 1974. — Stefan Leko, hrvatsko-njemački kickboksač u teškoj kategoriji.
• 1977. — Cris, brazilski nogometaš.
• 1979. — Mato Neretljak, bivši hrvatski nogometaš i trener.
• 1980. — Lazaros Papadopoulos, grčki košarkaš.
• 1986. — Rafael Nadal, španski tenisač.
• 1986. — Filip Ude, hrvatski gimnastičarski reprezentativac.
• 1989. — Martina Zubčić, hrvatska tekvandoašica.
• 1990. — Jaka Blažič, slovenski košarkaš.
• 1992. — Mario Götze, njemački nogometaš.

. .

• 1657. — Vilijam Harvi, engleski lekar.
• 1822. — Rene Žist Aij, francuski mineralog (* 1743).
• 1878. — Georges Bizet, francuski skladatelj (* 1838).
• 1899. — Johan Štraus Mlađi, austrijski dirigent i kompozitor opereta i valcera.
• 1918. — Mehmed V, osmanlijski sultan.
• 1924. — Franz Kafka, njemački književnik (* 1883).
• 1963. — Ivan XXIII., papa (* 1881).
• 1970. — Adrian Conan Doyle, engleski književnik.
• 1979. — Arno Schmidt, njemački književnik (* 1914).
• 1989. — Ajatollah Homeini, iranski revolucionar i vjerski vođa.
• 1989. — Radivoj Kašanin, srpski matematičar (* 1891).
• 1993. — Vilim Svečnjak, hrvatski akademski slikar i grafičar (* 1906.).
• 1995. — Dušan Bulajić, srpski glumac (* 1932.).
• 2001. — Anthony Quinn, američki filmski glumac.
• 2016. — Muhammad Ali, američki bokser (* 1942).

.

 

3. 6. na Wikimedijinoj ostavi

• Srpska pravoslavna crkva slavi:.
  • Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu.
  • Prepodobnog mučenika Pahomija.
  • Prepodobnu Jelenu Dečansku

.

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar