Évariste Galois

oktobar">25. oktobar 1811 — Pariz, 31. maj 1832) je bio francuski matematičar. Uveo je u matematiku pojam grupe.

Evarist Galoa
Rođenje	25. oktobar 1811. Bur la Ren
Smrt	31. maj 1832. Pariz
Polje	matematika
Poznat po	teoriji Galoa

Uvod

Galoa je imao isuviše tužan život za tako velikog matematičara. Bio je genije i nije se mirio sa tupošću svoga okruženja. Od strane svojih predavača ocenjen je kao „lenj“ učenik i „slabo inteligentan“, što ne mora da čudi u atmosferi sukoba profesora monarhista i buntovnog mladića republikanca. Radovi koje je napisao u svojoj petnaestoj godini, čitav naredni vek okupirali su pažnju svetskih matematičara. Umro je u svojoj dvadesetprvoj godini razočaran u ljude, političku vlast, ljubav... Malo nade sačuvao je za matematiku, jer biti matematičar bio je njegov životni ideal.

Evarist Galoa rođen je 25. oktobra 1811. godine u Burž La Renu, malom kraju nadomak Pariza, u kući Nikaolasa-Gabrijela Galoa, uglednog obrazovanog intelektualca, zaljubljenika u filozofiju i okorelog borca protiv kraljevske vlasti. Njegova majka bila je skromna žena, pravičnog rasuđivanja, iz loze istaknutih pravnika toga vremena.

Rane godine

Svoje prvo obrazovanje stekao je u porodici. Majka ga je uporno podučavala u tzv. klasičnim naukama. Od oca je nasledio sklonost ka retorici. 1823. godine Galoa upisuje školu u Parizu. Ubrzo postaje razočaran u školski sistem i njegovo interesovanje za predviđenu literaturu vremenom opada. Zbog takvog ponašanja, profesori su insistirali da ga vrate u niži razred, što su i uspeli. Njega zanima samo matematika. U svojoj dvanaestoj godini čita Ležandrovu geometriju. Pričalo se da su dve godine bile uobičajeno vreme potrebno mladim studentima za savlađivanje ove literature. On ju je pročitao u jednom dahu i sve mu je bilo kristalno jasno. Od tada se zanimao samo sa nove matematičke teorije. Čitajući Abela, i sam dolazai na ideju rešavanja jednačina preko koeficijenata. 1828. godine sreo je Emila Ričarda, profesora matematike koji je odmah spoznao njegov talenat, videći u njemu „francuskog Abela“. Uz njegovu podršku šalje svoj rad Košiju, prvoj ličnosti Akademije. Na nesreću, Koši je njegov rad zagubio, što je samo povećalo Galovo ogorčenje postojećim prilikama.

Galoa je želeo da upiše Veliku politehničku školu (fr. École Polytechnique). Dva puta pada na prijemnom ispitu i to samo zato što je znao više i od svojih ispitivača, pa ga ovi nisu baš najbolje razumeli. Nisu prepoznali potencijal niti videli dar u tom mladiću. Po drugi put šalje svoj rad na Akademiju. Ovoga puta on uspešno stiže u ruke jednog od poverenika koji je trebalo da ga dublje prouči. Bio je to Galoov rad za prestižnu Veliku nagradu iz matematike. Stručnjaci su se složili da je takav rad vredeo više nego i sama nagrada. Nažalost, poverenik je umro pre nego što je i stigao da pročita rad. Među njegovim papirima nije pronađen ovaj rad.

Politika i smrt

Po drugi put poražen, Galoa se vraća u svoj rodni kraj. Pokušava da organizuje kurs matematike koja je obuhvatala teoriju o imaginarnim brojevima, metode rešavanja jednačina i eliptične funkcije koje obrađuje čista algebra - bili su sve ovo njegovi radovi. Nažalost nema ni jednog đaka. U potpunosti se okreće politici.

U udruženju je koje je protiv kralja i vlasti, pa je tako sebi doneo dodatne neprilike i dane u tamnici. Uz to doživljava i svoju prvu ljubav koja ga opet dovodi do razočarenja. Uskoro biva pozvan na dvoboj od strane verenika pomenute devojke koji je bio i njegov politički protivnik. U svojoj poslednjoj noći piše pismo svom jedinom vernom prijatelju koje sadrži njegove najdragocenije matematičke ideje i teorije i reči opraštanja kojim govori da umire za otadžbinu. Poslednje reči glasile su: "Zadržite me u sećanju, budući da mi sudbina nije podarila dovoljno života da bi moja domovina saznala za moje ime..."

U rano jutro tog 31. maja 1832. godine, pogođen je u grudi i ostavljen na pustom polju. Pronašao ga je seljak koji ga je odveo u bolnicu. Za njega je već bilo kasno. Umro je u prisustvu svog brata, u svojoj 21. godini. Sahranili su ga u zajedničkoj grobnici Južnog groblja, tako da danas nema ni traga grobu Everista Galoa. Njegov večni spomenik su njegova sabrana dela. Ona broje 60 stranica.

 

Évariste Galois na Wikimedijinoj ostavi

• The Galois Archive (biography, letters and texts in various languages)
• Genius and Biographers: The Fictionalization of Evariste Galois Arhivirano 2008-12-01 na Wayback Machine-u by Tony Rothman
• La vie d'Évariste Galois by Paul Dupuy The first and still one of the most extensive biographies, referred to by every other serious biographer of Galois
• Œuvres Mathématiques Arhivirano 2007-12-02 na Wayback Machine-u published in 1846 in the Journal de Liouville, converted to Djvu format by Prof. Antoine Chambert-Loir at the University of Rennes.
• A short biography on Holistic Numerical Methods Institute
• A brief biography on MathsBank.co.uk Arhivirano 2012-04-28 na Wayback Machine-u
• Alexandre Dumas, Mes Mémoires, the relevant chapter of Alexandre Dumas's memoires where he mentions Galois and the banquet.
• Évariste Galois na sajtu Mathematics Genealogy Project (en)

• Theatrical trailer of University College Utrecht's "Évariste – En Garde"
• A piece of music dedicated to Evariste Galois na YouTube