Цивилизација Долине Инда

и 1750. п. н. е. Њена средишта су била градови Мохенџо-даро, Харапа и Лотал, са по 40.000 становника. Велике јавне грађевине, грађене од опека од блата , показују да је ова цивилизација била веома напредна. Врло мало знамо о свакодневном животу становника долине Инда, осим да су трговали са Сумерима и практиковали један од првих облика хиндуизма. Њихова је цивилизација необјашњиво пропала након 1750. п. н. е. Узрок може бити нека инвазија Аријеваца или промена тока реке Инда.

Историја Јужне Азије Историја Индије
Камено доба	70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар	7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда	3.300.–1700. п. н. е.
Касна Харапа култура	1700.–1300. п. н. е..
Ведска цивилизација	1500.–500. п. н. е.
· Краљевства античке Индије	· 1200.–700. п. н. е.
Махаџанапади	700.–300. п. н. е.
Царство Магада	684.–26. п. н. е.
· Мауријско царство	· 321.–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије	230. п. н. е.–1279. нове ере
· Сатавахана царство	· 230. п. н. е.–199. нове ере
· Кушанско царство	· 60.–240. нове ере
· Гупта царство	· 240.–550.
· Чола царство	· 848.–1279.
Исламски султанати у Индији	1210.–1596.
· Делхијски султанат	· 1206.–1526.
· Декански султанати	· 1490.–1596.
Хојсала царство	1040.–1346.
Виџајанагарско царство	1336.–1565.
Могулско царство	1526.–1707.
Марата царство	1674.–1818.
Колонијална Индија	1757.–1947.
Подела Индије	1947.–
Историје држава Република Индија · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне историје Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет

 

Градови у долини Инда били су плански грађени по узорку мреже. Имали су широке главне путеве и уске уличице. Кућни отпад одводио се одводним каналима. Све су куће биле изграђене око средишњег дворишта. Људи су током дана у том дворишту живели и радили.

Велика житница

Неки историчари сматрају да су становници у долини Инда житницу користили као банку јер је била сигурносно складиште блага трговаца и владара овог града.

• Житница- је имала дрвени зид дуг 46 м и кровове дуж целе грађевине.
• Купалиште - је било једна од највећих и најважнијих грађевина у Мохенџо-дару.
• Малена купалишта - смештена у грађевинама недалеко од главног купалишта.
• Средишња купалишта - су се користила за верске намене, примери су обредно прање пре светковине.
• Цитадела - је високо подручје на којем су биле смештене важне јавне грађевине. Високо подручје лакше се брани.
• Ступа или будистичко светиште - саграђена је много касније након постојања града Мохенџо-даро. Изворни главни храм становника долине Инда може бити скривен испод хумка ступе.

Попут већине древних цивилизација, становници долине Инда имали су свој састав за мерење масе и дуљине. То је олакшавало трговину, а могло се одређивати и вредност робе ради плаћања пореза. Ти древни становници били су и вешти лончари и металски радници. Израђивали су фине осликане посуде, фигуре од теракоте и леп златни накит. Научили су мешати бакар и калај и призводити бронзу.

Печати

 

Индски народ је користио печате за показивање имовине. У сваки печат је урезана слика животиње, на пример пример једнорога, и запис. Археолози су пронашли камене печате са записима који не наликују ниједном другом старом писму. Кад би се пронашли дуги текстови, историчари би их могли дешифровати - међутим, записи у долини Инда су кратки па њихово значење остаје тајна.

О религији у долини Инда се мало зна. Због важности воде, што доказује постојање купалишта, неки историчари су је повезали с каснијим хиндуизмом. Различите пронађене статуе могле би представљати богове и богиње. Већина кипова пронађених у индским градовима имају маске на глави и накит па се претпоставља да представљају фигуре богиња.

Спољашње везе

 

Цивилизација долине Инда на Викимедијиној остави.

• Indus
• Art of the First Cities: Mohenjo Daro - Izložba u Metropolitan Museum of Art
• Fotografije iz Mohendžo Daroa
• An invitation to the Indus Civilization (Tokyo Metropolitan Museum)
• Cache of Seal Impressions Discovered in Western India
• Parpola, Asko (19. 5. 2005). „Study of the Indus Script” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 3. 2006. г.