Непал: држава у јужној Азији

नेपाल), званично Савезна Демократска Република Непал (неп. संघीय लोकतान्त्रिक गणतन्त्र नेपाल), планинска је континентална држава у Хималајима на северу јужне Азије. Граничи се на југу, истоку и западу са Индијом и на северу са Кином (Аутономним регионом Тибет).

Савезна Демократска Република Непал संघीय लोकतान्त्रिक गणतन्त्र नेपाल (непалски)
Застава Грб
Крилатица: Мајка и домовина су важније од небеса (неп. जननी जन्मभूमिश्च स्वर्गादपि गरीयसी)
Химна: Ми смо стотине цвећа (неп. सयौं थुँगा फूलका)
Главни град	Катманду
Службени језик	непалски
Владавина
Облик државе	Савезна република
— Председник	Бидја Деви Бхандари
— Потпредседник	Нанда Кишор Пун
— Председник Владе	Пушпа Камал Дагал
Историја
Независност	25. септембар 1768.
— Проглашење републике	28. мај 2008.
Географија
Површина	‍
— укупно	147.181 km2 (93)
— вода (%)	1,8
Становништво	‍
— 2012.	26.494.504 (45)
— густина	180,01 ст./km2
Економија
Валута	Непалска рупија
— стоти део валуте	‍NPR‍
Остале информације
Временска зона	UTC +5:45
Интернет домен	‍.np‍
Позивни број	++997

Површина Непала је 147.181 km², где је 2005. живело 27.133.000 становника. Политичка и верска престоница земље је његов убедљиво највећи град Катманду. По уређењу Непал је савезна демократска република.

 

Кроз већи део своје историје Непал је био монархија. Њиме је од 1768. владала династија Шах која је ујединила мала краљевства. У време британске колонијалне власти у Индији Непал је остао независан, али изолован од спољног света, плативши цену кроз привредну неразвијеност и феудалну заосталост. Привредне реформе и делимично отварање према суседној Индији последњих деценија довеле су до промена набоље. Сметња развоју је било избијање грађанског рата 1996. у којем се марксистичка герила борила против централних власти. Године 2006. окончан је грађански рат договором о одржавању избора за уставотворну скупштину.

Непалски парламент је 28. маја 2008. године изгласао укидање монархије и успостављање Савезне Демократске Републике Непал.

Положај

Државе са којима се Непал граничи су Кина и Индија. Површина државе износи 147.181 km². Непал је држава трапезоидног облика на јужним падинама Хималаја, дуга око 800 и широка око 200 km.

Геологија и рељеф

 

Иако мала држава, Непал поседује велику разноврсност предела, од тропско влажне климе на југу, до највиших врхова света на северу. Обично се дели у три физичко-географске регије: планине, брда и регион Тераи (влажна регија). Ове еколошке зоне се простиру у правцу исток-запад, а вертикално их пресецају речни системи. Са повећањем надморске висине долази до смањивања температуре.

Осам од десет највиших светских врхова је у Непалу, од којих се највиши врх на Земљи Монт Еверест (8.848 m, непалски: Сагармата) налази на граници са Кином.

Воде

Флора и фауна

Клима

Главна привредна делатност и даље је пољопривреда, али расте удео услужних делатности (туризам). Држава велику помоћ прима од страних донатора: Немачке, Кине, Јапана и САД. Пољопривредне културе су: кукуруз, пшеница, пиринач, памук, дуван, кромпир, чај као и ароматично биље. Сточарство је развијено; оваца (2,4 мил) говеда (7 мил) свиња, коза. Индустрија је у зачетку: текстилна, прехрамбена, дуванска, коже, обућа. Руде: злато, бакар, гвожђе, манган и никл.

У Непалу живи више од 60 различитих етничких заједница и каста. Најбројније четири групе су: кшатрије (око 16%), брамани (око 13%), Магар (7%) и Тару (6,75%). Етнички Шерпе, познати као водичи алпинистичких експедиција, чине свега 0,68% становништва. Хиндуизам је најбројнија религија (80%), следи будизам (11%). Оснивач будизма Сидарта Гаутама (Буда) је рођен у Непалу. Непалским говори око половине становника, а служи и као lingua franca за говорнике других језика.

Око половина становништва живи испод границе сиромаштва (1,25 $ дневно).

Непалска застава једина је државна застава која нема правоугаони облик.

• Непал
•  
  Kathmandu
•  
  Swayambhunath
•  
  Познати Шива хинду храм
•  
  Bhaktapur
•  
  Himalaya
•  
  Himalaya
•  
  Куће у руралним деловима Непала су грађене од глине и камена
•  
  Mustang
•  
  Mustang