Hiperkinetički Poremećaj

ADHD je uobičajeno stanje koje je uzrokovano razlikama u mozgu. Kod ljudi sa ovim poremećajem postoji potreba za stalnim kretanjem i fizičkim aktivnostima, a čest je pratilac stanja frustracije i nespretnosti. Ono može izazvati međusobne probleme i uopšte probleme u socijalnom funkcionisanju.

Hiperaktivni poremećaj
PET sken: upoređenje neurotipičnog i ADHD mozga
Specijalnost	Psihijatrija, child and adolescent psychiatry
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	F90
ICD-9	314.00, 314.01
OMIM	143465
DiseasesDB	6158
MedlinePlus	001551
eMedicine	med/3103 ped/177
MeSH	D001289
[uredi na Vikipodacima]

Poremećaj pažnje s hiperaktivnošću je povezan sa drugim neurorazvojnim i mentalnim poremećajima, kao i nekim nepsihijatrijskim poremećajima, koji mogu izazvati dodatne probleme, posebno u savremenom društvu. Iako se ljudi sa ovim poremećajem bore da se usredsrede na zadatke za koje nisu posebno zainteresovani da završe, često su u stanju da održe neuobičajeno produžen i intenzivan nivo pažnje za zadatke koje smatraju zanimljivim; ovo se često naziva hiperfokus.

Simptomi

Poremećaj pažnje s hiperaktivnošću se deli na tri tipa u zavisnosti od simptoma:

1. Pretežno nepažljivi tip uključuje simptome:

- poteškoće u održavanju pažnje na zadacima koji ne pružaju visok nivo stimulacije ili zahtevaju trajni mentalni napor;

- nedostatak pažnje na detalje;

- pravljenje nepažljivih grešaka u školskim ili radnim zadacima;

- teškoće u planiranju i organizovanju vremena i aktivnosti;

- često se čini da ne sluša kada se sa njim/njom direktno razgovara i da sanjari ili je u mislima negde drugde;

- gubljenje stvari;

- zaboravnost u svakodnevnim aktivnostima;

- ima poteškoća da se seti da završi predstojeće dnevne zadatke.

2. Pretežno hiperaktivni/impulsivni tip, uključuje simptome:

- prekomerna motorna aktivnost koja ne odgovara uzrastu;

- često trči okolo, ima poteškoća da mirno sedi, a da se ne pomera (deca);

- osećaj fizičkog nemira, osećaj nelagodnosti zbog tišine ili mirnog sedenja (odrasli);

- vrpoljenje ili tapkanje rukama ili nogama;

- tendencija da se reaguje bez promišljanja ili razmatranja rizika i posledica (impulsivne odluke);

- preterano pričanje; poteškoće sa čekanjem na red u razgovoru i upadanje u reč sagovornicima.

3. Kombinovani tip uključuje simptome oba prethodna tipa s tim da ni jedan od njih jasno ne preovladava. Ovaj tip hiperkinetičkog poremećaja se smatra najčešćim.

Simptomi se mogu na menjati tokom vremena pa se tako i tipovi mogu menjati. Kada odrastu većina ljudi pokazuje manje simptoma ili nauče da se nose s njima, ali su kod većine ljudi još uvijek prisutni bar neki od simptoma.

Dijagnoza i terapija

Dijagnozu poremećaja pažnje može postaviti psiholog, psihijatar ili pedijatar. Za ADHD nema leka jer nije bolest, ali se osobi može pružiti medicinska i psihološka pomoć pri regulisanju simptoma. Najčešće se starijoj deci i odraslima propisuji stimulantski lekovi (npr concerta, adderall, ritalin i dr.), ali postoje i nestimulantske opcije koje su ređe propisuju.

 

Hiperkinetički poremećaj na Wikimedijinoj ostavi

• ADHD Arhivirano 2008-08-29 na Wayback Machine-u