Šogun

do 1867. godine. U ovom periodu šoguni su de fakto vladali zemljom, iako su ih postavljali carevi.

Savremeni ekvivalent pojmu šogun je generalisimus. Iako je izvorno značanje pojma šogun „general“, ono je u stvari kraća verzija pune titule sei-i taishōgun (jap. 征夷大将軍), vladajućeg pojedinca u različitom periodu istorije Japana. Posljednji šogun je bio Tokugava Jošinobu koji se odrekao svoje fukcije za vrijeme Meidži obnove 1867. godine.

Šogunova kancelarija ili uprava se nazivala šogunat, u Japanu poznata kao bakufu (jap. 幕府), čije je izvorno značenje kuća generala, a kasnije lična vlada pod šogunom. Šator je simbolizovao komandanta na terenu, ali je i davalo značanje da ta vlada treba da bude privremena. Zvaničnici šoguna su kolektivno nazivani bakufu i bili su oni koji sprovode stvarne dužnosti administracije dok carski sud zadržao samo nominalnu vlast. U tom konteksu, kacelarija šoguna je bila ekvivalent vicekralju ili general-guverneru, iako su šogunu imali mnogo veću vlast nego što su obično imali general-guverneri.