Во физиката, протонот (Грчки proton = прв) е субатомска честичка со електронски полнеж од една позитивна основна единица (1.602 × 10−19 кулони) и маса од 938.3 MeV/c2 (1 E-27 кг|1.6726 × 10−27 кг, или околу 1836 пати поголема од масата на електронот).
Класификација | Барион |
---|---|
Состав | 2 горни кварка (u), 1 долен кварк (d) |
Статистика | Фермионски |
Заемодејства | гравитациско, слабо, силно, електромагнетско |
Симбол | p , p+ , N+ , 1 1H+ |
Античестичка | Антипротон |
Предвиденна | Вилијам Праут (1815) |
Откриена | Забележан како H+ од Еуген Голдштајн (1886). Идентификуван во други јадра (и именуван) од Ернест Радерфорд (1917–1920). |
Маса | (1,672621898 ± (21))⋅10-27 kg |
Среден живот | > 3,6⋅1029 години (стабилен) |
Ел. полнеж | 1 |
Полупречник на полнежот | 0,8414 ± (19) fm |
Диполенnbsp;момент | < 2,1⋅10-25 e⋅cm |
Електрична поларизабилност | 0,00112 ± (4) fm3 |
Матнетен момент | μB μN |
Магнетна поларизабилност | (1,9 ± (5))⋅10-4 fm3 |
Спин | 12 |
Изоспин | 12 |
Парност | +1 |
Збиено | I(JP) = 12(12+) |
Јадрото на најчестиот изотоп на водородниот аром е еден протон. Јадрата на другите атоми се составени од протони и неутрони кои ги држи заедно јака меѓујадрена сила. Бројот на протоните во јадрото ги определува хемиските својства на атомот и за кој хемиски елемент се работи.
Во хемијата и биохемијата, поимот протон може да се однесува на водородниот јон, H+. Во оваа смисла, дарител на протони се киселините, а акцептор на протони се базите.
This article uses material from the Wikipedia Македонски article Протон, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Содржината е достапна под CC BY-SA 4.0 освен ако не е поинаку наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Македонски (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.