Паприка је род биљака из фамилије помоћница (Solanaceae).
Природни ареал распрострањења паприке су Централна и Јужна Америка (биогеографско царство Неотропис), али се услед економског значаја и употребе у исхрани људи паприка данас узгаја у читавом свету. На простору Балкана је најпознатија и најзначајнија врста Capsicum annuum, која је у Европу стигла преко Шпаније у 16. веку.
Паприка | |
---|---|
Паприка — стабло, цвет, плод, семе | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Asterids |
Ред: | Solanales |
Породица: | Solanaceae |
Племе: | Capsiceae |
Род: | Capsicum L. |
Паприка се користи као поврће, зачин и лек. Користи се свежа, конзервирана (туршија), сува или сува млевена (или „туцана“).
Род паприка обухвата једногодишње биљке, висине до 1 m. Листови паприке су јајасти са зашиљеним врхом. Цвета у мају, а цветови су бели, црвени, светложути или љубичасти. Плод је купаст или лоптаст. Мирис и укус плода (благ, сладак до папрено љут) зависи од сорте и зрелости. Дуж нерава постоје жлезде које синтетишу алкалоид капсаицин („одговоран“ за љутину и лековитост паприке). Основни број хромозома је x=12.
Постоји мноштво имена за плод појединих сорти паприке. Најпознатија су паприка, пфеферони, чили. Чили је назив за неколико врста и сорти паприке које се на територији Мексика узгајају још од 3000. године п. н. е.
Род Capsicum обухвата око 25 врста. Постоји претпоставка да је број врста још већи и да ће се детаљнијим истраживањима Неотрописа описати и нове врсте. Један од проблема класификовања врста унутар рода је питање сродности три од укупно четири гајене врсте (Capsicum annuum, Capsicum frutescens и Capsicum chinense). Поједини аутори их сматрају одвојеним сестринским врстама, док Pickersgill сматра да је статус посебних врста нелегитиман.
Научно име врсте | Распрострањење |
---|---|
C. annuum L., 1753 | Северна Колумбија и јужни део САД |
C. baccatum L., 1767 | Аргентина, Боливија, Бразил, Парагвај, Перу |
C. buforum Hunz., 1969 | Бразил |
C. campylopodium Sendt., 1846 | југ Бразила |
C. cardenasii Heiser & Smith, 1958 | Боливија |
C. chacoense Hunz., 1950 | Аргентина, Боливија, Парагвај |
C. chinense Jacq., 1777 | цео Неотропис |
C. coccineum (Rusby) Hunz., 1956 | Боливија, Перу |
C. cornutum (Hiern) Hunz., 1956 | југ Бразила |
C. dimorphum (Miers) O.K., 1891 | Колумбија |
C. dusenii Bitter, 1920 | југоисток Бразила |
C. eximium Hunz., 1950 | Аргентина, Боливија |
C. friburgense Barboza & Bianchetti, 2005 | Бразил |
C. galapagoensis Hunz., 1956 | Еквадор |
C. geminifolium (Dammer) Hunz., 1956 | Колумбија, Еквадор |
C. hookerianum (Miers) O.K., 1891 | Еквадор |
C. hunzikerianum Barboza & Bianchetti, 2005 | Бразил |
C. lanceolatum (Greenm.) Morton & Standley, 1940 | Мексико, Гватемала |
C. leptopodum (Dunal) O.K., 1891 | Бразил |
C. minutiflorum (Rusby) Hunz., 1956 | Аргентина, Боливија, Парагвај |
C. mirabile Mart ex. Sendt, 1846 | југ Бразила |
C. parvifolium Sendt., 1846 | Колумбија, североисток Бразила, Венецуела |
C. pereirae Barboza & Bianchetti, 2005 | Бразил |
C. praetermissum Heiser & Smith, 1956 | југ Бразила |
C. pubescens Ruiz & Pav., 1794 | цео Неотропис |
C. scolnikianum Hunz., 1961 | Перу |
C. schottianum Sendt., 1846 | Аргентина, југ Бразила, југоисток Парагваја |
C. tovarii Eshbaugh, Smith & Nickrent, 1983 | Перу |
C. villosum Sendt., 1846 | југ Бразила ., Север Аргентине |
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Паприка (род), which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.