Мађарска: држава у средњој Европи

Мађарска се на северу граничи са Словачком, на североистоку са Украјином, на истоку и југоистоку са Румунијом, на југу са Србијом, на југозападу са Хрватском и Словенијом, а на западу са Аустријом. Мађарска има скоро 10 милиона становника, углавном етничких Мађара и значајну ромску мањину. Мађарски, службени језик, најраспрострањенији је уралски језик на свету и међу неколико неиндоевропских језика који се нашироко говоре у Европи. Главни и највећи град је Будимпешта; друге велике урбане области чине Дебрецин, Сегедин, Мишколц, Печуј и Ђер.

Мађарска Magyarország  (мађарски)
Застава Грб
Химна: Himnusz (мађарски) (срп. Химна)
Главни град и највећи	Будимпешта 47° 26′ N 19° 15′ E / 47.433° С; 19.250° И / 47.433; 19.250
Службени језик	мађарски
Владавина
Облик државе	унитарна парламентарна уставна република
— Председник	Тамаш Шуљок
— Председник Владе	Виктор Орбан
— Председник Народне скупштине	Ласло Ковер
Законодавна власт	Народна скупштина
Историја
Стварање	‍
— Кнежевина Угарска	895.
— Краљевина Угарска	25. децембар 1000.
— Златна була	24. април 1222.
— Мохачка битка	29. август 1526.
— Будимска битка	2. септембар 1686.
— Мађарска револуција 1848.	15. март 1848.
— Аустроугарска	30. март 1867.
— Тријанонски споразум	4. јун 1920.
— Трећа Република	23. октобар 1989.
— Приступ у НАТО	12. март 1999.
— Приступ у ЕУ	1. мај 2004.
— Нови Устав	1. јануар 2012.
Географија
Површина	‍
— укупно	93.030 km2 (108)
— вода (%)	3,7
Становништво	‍
— 2023.	9.597.085 (95)
— густина	105 ст./km2 (78)
Економија
БДП / ПКМ	≈ 2023.
— укупно	421,683 млрд. $ (53)
— по становнику	43.601 $ (43)
ИХР (2022)	0,851 (47) — веома висок
Валута	мађарска форинта
— код валуте	HUF
Остале информације
Временска зона	UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST)
Интернет домен	‍.hu[a]‍
Позивни број	+36
Вози се на	десној страни
Регистарске таблице	HU
^ Такође се користи и домен .eu, који се користи и у другим државама чланицама Европске уније.

Територија данашње Мађарске је вековима била раскрсница разних народа, укључујући Келте, Римљане, германска племена, Хуне, западне Словене и Аваре. Темељи Мађарске успостављени су крајем 9. века нове ере када је велики везир Мађара Арпад освојио Панонску низију. Његов праунук Стефан I ступио је на престо 1000. године, створивши Краљевину Угарску. До 12. века постала је регионална сила, достигавши свој културни и политички врхунац у 15. веку. Након Мохачке битке 1526. године, Угарску је делимично окупирало Османско царство (1541—1699). Пала је под власт Хабзбурга на прелазу из 18. века, а касније се придружила Аустријском царству да би формирала Аустроугарску, велику силу почетком 20. века.

Аустроугарска се распала након Првог светског рата, а Тријанонским споразумом успостављене су садашње границе Мађарске, чиме је изгубила 71% своје територије, 58% становништва и 32% етничких Мађара. Након бурног међуратног периода, Мађарска се придружила силама Осовине у Другом светском рату, претрпевши значајну штету и жртве. Послератна Мађарска је постала сателитска држава Совјетског Савеза, што је довело до успостављања Народне Републике Мађарске. Након неуспеле револуције 1956. године, Мађарска је постала релативно слободнија, иако још увек репресивна, чланица Источног блока. Уклањање граничне ограде између Мађарске и Аустрије убрзало је распад Источног блока, а потом и Совјетског Савеза. Дана 23. октобра 1989. Мађарска је постала демократска парламентарна република. Приступила је Европској унији 2004, а део је шенгенске зоне од 2007. године. Међутим, током власти актуелног председника Владе Виктора Орбана, многи политиколози сматрају да је Мађарска доживела демократско назадовање, због његовог ограничавања слободе штампе, ерозије независности судске власти и подривања вишестраначке демократије.

Мађарска је средња сила у међународним односима, највише захваљујући свом културном и економском утицају. Сматра се развијеном земљом са привредом са високим доготком и заузима 40. место у Индексу хуманог развоја, са грађанима који уживају универзалну здравствену заштиту и бесплатно средње образовање. Мађарска има дугу историју значајног доприноса уметности, музици, књижевности, спорту, науци и технологији. Тринаеста је најпопуларнија туристичка дестинација у Европи, која је привукла 15,8 милиона међународних туриста 2017. године. Члан је бројних међународних организација, укључујући Уједињене нације, НАТО, СТО, Светску банку, Међународну инцестициону банку, Азијску банку инфраструктурних инвестиција, Савет Европе, Вишеградску групу и држава посматрач у Савету туркофоних држава.

„Х“ у називу Мађарске (и латинске Хунгариа) највероватније потиче из историјских асоцијација на Хуне, који су населили Угарску пре Авара. Остатак речи потиче од латинизованог облика византијског грчког Оунгрои (Ουγγροι). Грчко име би могло бити позајмљено из старобугарског агрину, заузврат из огурско-турског Оногура ('десет [племена] Огура'), можда ући у словенски преко дијалекатског *Онгур. Оногур је био збирни назив за племена која су се касније придружила бугарској племенској конфедерацији која је владала источним деловима Угарске после Авара. Петер Б. Голден такође разматра теорију Арпада Берте, који је сугерисао да име потиче од хазарског турског онгар (oŋ „право“, оŋар- „учинити нешто боље, исправити“, оŋгар- „учинити нешто боље“, ставити (то) десно," оŋару "према десно") "десно крило". Ово указује на идеју да је Унија Мађара пре освајања формирала „десно крило“ (= западно крило) хазарских војних снага. Мађарски ендоним је Magyarország, који се састоји од magyar („мађарски“) и ország („земља“). Назив "Мађар", који се односи на народ земље, тачније одражава назив земље на неким другим језицима као што су турски, персијски и други језици као што су Мађаристан или Земља Мађара или слично. Реч magyar је преузета од имена једног од седам великих полуномадских мађарских племена, magyeri. Први елемент маги је вероватно од протоугарског *mäńć- 'човек, особа', који се такође налази у имену народа Манси (mäńćī, mańśi, måńś). Други елемент ери, 'човек, мушкарци, лоза', опстаје у мађарском férj 'муж', и сродан је са Мари erge 'син', финским архаичним yrkä 'младић'.

Државе са којима се Мађарска граничи су: Словачка, Украјина, Румунија, Србија, Хрватска, Словенија и Аустрија. Површина државе износи 93.011,4 km². Мађарска се налази између 45° и 49° северне географске ширине, и 16° и 23° источне географске дужине.

Равнице Панонске низије покривају већи део Мађарске. Најважније регије у Панонској низији су Мала мађарска равница и Велика мађарска равница. Највиша тачка је 183 m.

Прекодунавска Мађарска је брдовитији предео на западу од обронака Алпа у области Алпокаља (Алпска стопала) преко централне зоне Прекодунавских планина и Мечека до Вилањ планина на југу. Највиша тачка ове области је „Írott-kő“ висине 882 m.

Највиши врхови налазе се на Карпатима на северу уз границу са Словачком као Северне мађарске планине (највиши врх: Кекеш, 1014 m).

 

Мађарска је земља без излаза на море. Њену географију традиционално дефинишу њена два главна водна пута, реке Дунав и Тиса. Мађарску дели по пола Дунав (Duna); друге велике реке су Тиса (Tisza) и Драва (Dráva), док на западу земље лежи велико језеро Балатон. Осим тога, Мађарска има највеће термално језеро на свету, језеро Хевиз.

Фитогеографски, Мађарска припада средњоевропској покрајини Циркумбореалног региона у оквиру Бореалног краљевства. Према СФП, територија Мађарске припада копненом екорегиону панонских мешовитих шума. Мађарска има средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа 2019 од 2,25/10, што га је рангирало на 156. место у свету од 172 земље.

Флора и фауна

Мађарска има веома разнолику флору и фауну. То је савршено место за проналажење неколико источно распрострањених врста или за проналажење других угрожених или узбудљивих организама, који су ретки другде у Европи.

Фитогеографски Мађарска припада средњоевропској провинцији циркумбореалне области у оквиру бореалног потцарства холарктичког флористичког царства.

Мађарска има 10 националних паркова, 145 резервата природе и 35 заштићених предела.

Клима

Клима је континентална, са хладним и влажним зимама и топлим летима, а релативна изолација карпатског басена понекад изазива суше. Просечна годишња температура је 9,7 °C. Највиша измерена температура је 41,9 °C у Кишкунхалашу 20. јула 2007. а најнижа −35 °C у Мишколцу 16. фебруара 1940. Просечна највиша температура лети је од 23 °C до 28 °C а просечна најнижа зимска температура је од −3 °C до −7 °C. Област око Печуја се понекад сврстава у Средоземну климу али је ова област тек незнатно топлија од остатка земље и у њој такође зими пада снег.

Просечне годишње падавине износе 600 mm, које углавном доносе циклони са северозапада или запада. Проблем представљају "провале облака" које су чешће на југу земље (близу границе са Србијом,Хрватском и Словенијом), када за врло кратко време падне велика количина кише,а неретко се јавља и град.

Мађарска је рангирана на шестом месту у индексу заштите животне средине од стране GW/CAN.

Национални паркови

У Мађарској постоји 10 националних паркова. Национални паркови Агтелек и Хортобађ се налазе на списку Светске баштине

Национални паркови Мађарске
Име	Основан	Слика
Национални парк Хортобађ	1972.
Национални парк Кишкуншаг	1975.
Национални парк Бук	1976.
Национални парк Агтелек	1985.
Национални парк Ферте-Ханшаг	1991.
Национални парк Дунав Драва	1996.
Национални парк Кереш-Марош	1997.
Национални парк Прибалатонска висија	1997.
Национални парк Дунав-Ипољ	1997.
Национални парк Ершег	2002.

Пре досељавања Мађара

Данашња територија Мађарске је од 9. године. п. н. е. до краја 4. века била део римске провинције Паноније. У 4. веку су је населили Хуни под вођством Атиле, бича Божијег. Потом ово подручје насељавају германска племена. Након њих долазе Авари и Словени.

 

Прапостојбина Мађара

Мађарска прапостојбина (Magyar Őshaza), је теоријска прапостојбина Мађара. Неки верују да је била смештена источно од Урала, док је неки стављају на западну страну. Најпоузданији извори је стављају на место данашњег аутономног округа Хантија-Мансија, Руске Федерације. Одатле су прото-Мађари се преселили јужно, на територије зване Магна Хунгарија.

Назив Магна Хунгарија (лат. Magna Hungaria), први пут се спомиње у списима доминиканског Фратра Јулијана из 1235. године. То је локација где су се населили прото-Мађари и смештена је на западној страни планине Урал, у регији данас познатој по имену Башкортостан, што је аутономна област у Русији. Мађари су се одатле померали ка југозападу у населили Леведију и Етелкез, пре него што су дефинитивно се настанили на данашње просторе. Остатак прото-Мађара је остао и основао Паскатир у регији данашњег Башкоторстана.

Око 833. године, мађарска племена су живела у Магна Хунгарије која је била смештена у околини Урала и Леведији која је била егзистирала између река Дон и Дњепар, и била су у директном додиру са великим царством Хазара.

Мађари су, у временском периоду од 850. до 860. године, из своје домовине Леведије били потиснути од стране Печењеза и прешли су на нове просторе које су назвали Етелкез (Etelköz). Мађари су стигли до Дунава негде око 880. године. Своје латинско име Угари по многим изворима Мађари су добили у овом периоду. По једној теорији име Угари је потекло од турске речи On-Oghur што би значило десет племена, који се односио на седам мађарских и три кабарска племена. Такође је и име Утигури Onoghur могући извор.

Мађарске хронике, традиција и историчари, мађарско порекло и идентитет везују за племена која су дошла у Карпатски басен у неколико таласа. Почетак је везан за Хуне, који су позвани од стране Римљана 361. Настављени су са Секељима, који тврде да су потомци Хуна. После 586. долазе Авари и на крају 895. Мађари са Арпадом на челу.

Као део мађарске нације рачунају се и припадници чланова народа староседелаца у Панонској низији и чланови неких других групе народа који су касније дошли и утопили се међу етничке Мађаре, као што су: Јаси, Кумани, Саси, Швабе, Словаци, Украјинци, Срби, Хрвати, Бугари и тако даље.

Средњовековна Угарска

 

Мађари су населили Панонију 896, под вођством Арпада. Мађари су 1001. примили хришћанство, а Свети Стефан Мађарски се крунисао за краља. Угарском су владали Арпадовићи од 1001. до 1301, након чега пада под страни утицај.

Краљевина Угарска је заузимала просторе данашње Мађарске, данашње Словачке, па све до Трансилваније (Ердеља) у данашњој Румунији, Карпатске Рутеније, Војводине (данашње северне Србије), и још неке мање територије. Поред овога у коегзистенцији са централним угарским краљевством у персоналној унији су биле и Хрватска и Славонија, које Аустроугарском нагодбом улазе у састав угарског дела царства. Све ове територије заједно са Краљевином Угарском су носиле заједнички назив Земље круне Светог Стефана и то од 1102. до 1918. године.

Први владари угарског краљевства су били из династије Арпадовића. У раном 14. веку, ова династија је била замењена са Анжујском династијом, а касније са Јагелонцима и такође у разним периодима са нединастичким, ненаследним, владарима Жигмундом Луксембуршким и Матијом Корвином.

Слабљење и пад Угарске

У Мохачкој бици 1526. Мађарска је претрпела пораз од стране Турака и престала да постоји као независна држава. После ове битке, један део Мађарске пада под власт Османског царства, други улази у састав Хабзбуршке монархије, док трећи (Трансилванија) постаје полунезависна држава под врховном влашћу Османског царства.

У оквиру Хабзбуршке монархије

Крајем 17. века, Хабзбуршка монархија запоседа Трансилванију и отоманске територије у Панонској низији, тако да сви Мађари долазе под власт Хабзбурга. У периоду реформације, Мађари прилазе лутеранству и калвинизму.

Мађари су 1848. године подигли револуцију против Хабзбурга, захтевајући национална права. Оно што су Мађари тражили од Хабзбурга, нису хтели да дају немађарском становништву тадашње Угарске, што је један од разлога што су припадници осталих народности тадашње Угарске - Срби, Хрвати, Словаци и Румуни, стали на страну Хабзбурговаца. Мађари су изгубили рат, а самим тим нису ни остварили своја национална права.

Аустроугарска

После 1860. године, Хабзбуршка политика према Мађарима се мења, тако да је 1867. године Хабзбуршка монархија трансформисана у Аустроугарску, у којој је Угарска добила велики степен аутономије. Граница између Аустрије и Угарске је ишла реком Лајтом. 8. јуна 1867. Франц Јозеф је крунисан у Будиму круном Светог Стефана. Будим је постала његова резиденција као краља Угарске. Краљица Елизабета (Erzsébet királyné) је нарочито много времена проводила у Будиму са угарском аристократијом.

Мађарска у 20. веку

Овај уговор је остао пуноважан све до распада монархије 1918. године, када се после Првог светског рата и пораза Централних сила, Угарска краљевина распала, На централном подручју некадашње краљевине формирана је Мађарска Демократска Република, а остали делови бивше краљевине су припали националним државама немађарских народа, који су насељавали Угарску краљевину. Последњи монарх Аустроугарске, Карло I, крунисан је 1916. у Будимпешти као Карло IV, краљ Угарске. Напустио је престо 13. новембра 1918. и отишао у Швајцарску.

72% територије која је чинила Краљевину Угарску у Аустроугарској припало постојећим суседним земљама Аустрији и Румунији и новоформираним државама Чехословачкој и Краљевини Југославији. Новоформираној Пољској припао је Чарни Дунајец на Карпатима (део некадашње жупаније Арва), а град (жупанија) Фиуме (Ријека) припала је 1924. године Италији. Нове границе су озваничене и ратификоване 1920. године Тријанонским споразумом, остављајући око 3,5 милиона етничких Мађара ван матице. Ово је било уређено у складу са споразумом познатим као 14 тачака америчког председника Вудроа Вилсона. Након краткотрајних Мађарске Демократске Републике, Мађарске Совјетске Републике и Српско-мађарске републике Барања-Баја наступа период Краљевине Мађарске од 1920. до 1946.

 

У Другом светском рату (1939—1945), Мађарска је била на страни сила Осовине. Под командом регента Миклоша Хортија учествовала је у разбијању Југославије 1941. године због чега се тадашњи премијер Пал Телеки убио, после чега су мађарске трупе окупирале Бачку, Барању, Међумурје и Прекумурје. Одреди странке Стреласти крстови учествовали су у многим злочинима над Србима на окупираним територијама посебно у току Новосадске рације.

Народна Република Мађарска је у периоду 1945—1989. била под совјетским утицајем. Била је чланица Варшавског уговора. До антикомунистичке и антисовјетске побуне је дошло 1956. под вођством Имре Нађа али је она угушена а Мађарском је владао Јанош Кадар до слома комунизма. Држава је 1989. након револуције извршила транзицију у демократски вишепартијски систем и прешла на капиталистичко уређење слободног тржишта и променила име у Република Мађарска.

Мађарска је чланица Европске уније од 1. маја 2004. године.

Ступањем на снагу новог Устава 1. јануара 2012, име државе се променило из Република Мађарска (мађ. Magyar Köztársaság) у Мађарска (мађ. Magyarország).

Током мигрантске кризе 2015. године, влада је изградила граничну баријеру на мађарско-хрватској и мађарско-српској граници како би спречила илегалну миграцију. Мађарска влада је такође критиковала званичну политику Европске уније због тога што не одвраћа мигранте од уласка у Европу. Постављање баријера је имало ефекта, јер је од 17. октобра 2015. године на хиљаде миграната дневно преусмерено у Словенију. Миграције су постале кључно питање на парламентарним изборима 2018. Фидес је поново победио на изборима са супервећином.

Крајем 2010-их, Орбанова влада се нашла под појачаним међународним критикама због наводних кршења владавине закона. Европски парламент је 2018. године изгласао акцију против Мађарске у складу са одредбама члана 7 Уговора о Европској унији . Мађарска је и даље оспоравала ове наводе ЕП.

Пандемија коронавируса значајно је утицала на Мађарску. Први случајеви су објављени у Мађарској 4. марта 2020, први смртни случај једанаест дана касније. Дана 18. марта 2020. године, генерални хирург Сесилија Милер објавила је да се вирус проширио на све делове земље. Након одобрења првих вакцина против ковида19 у Европској унији, у Мађарској је 26. децембра 2020. почела бесплатна и добровољна вакцинација. У фебруару 2021, након што је Мађарска постала прва земља ЕУ која је одобрила руске и кинеске вакцине, накратко је уживала једну од највиших стопа вакцинације у Европи.

Према попису из 2011. у Мађарској живи 9.937.628 становника. Од тога Мађари чине 83,7%, Роми (3,2%), Немци (1,9%), Словаци (0,4%), Румуни (0,4%), Хрвати (0,3%) Срби (0,1%) и други (0,6%). Чак 14,7% одбило је да се изјасни.

Око 99% становништва говори мађарски, угрофински језик који није у сродству ни са једним суседним језиком. Заштићени мањински језици су грчки, немачки, румунски, словачки, словеначки, српски, хрватски и русински језик.

Интраетничке групе Мађара су: Секељи, Палоци, Кумани, Јаси, Јасу и Чанго Мађари.

Неке суседне земље имају знатне мађарске мањине, поготово Словачка, Румунија (у Трансилванији) и Србија (у Војводини).

Број становника Мађарске је 9.937.628 (2011).

Вероисповест: римокатолици (39%), калвинисти (11,6%), лутерани (2,2%), гркокатолици (1,8%), друге религије (1,9%), неизјашњени (27,2%) и без религије (16,7%).

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Мађарске су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:

• Хаплогрупа, R (50,7%)
• Хаплогрупа I‎ (27,9%)
• Хаплогрупа, E (16,5%)
• Хаплогрупа, J (3,4%)

Највећи градови

У Мађарској званично постоји 298 градова. Највећи и једини милионски град је престоница државе, Будимпешта, а затим следе: Дебрецин, Сегедин, Мишколц, Печуј, Ђер, Њиређхаза, Кечкемет, Стони Београд.

п р у Извор: ?
	№	Град	Жупанија	Популација
Будимпешта   Дебрецин   Сегедин	1.	Будимпешта	Будимпешта	1.740.041	Мишколц   Печуј   Ђер   Њиређхаза
	2.	Дебрецин	Хајду-Бихар	207,594
	3.	Сегедин	Чонград	170,052
	4.	Мишколц	Боршод-Абауј-Земплен	166,823
	5.	Печуј	Барања	156,801
	6.	Ђер	Ђер-Мошон-Шопрон	131,564
	7.	Њиређхаза	Саболч-Сатмар-Берег	117,658
	8.	Кечкемет	Бач-Кишкун	114,226
	9.	Стони Београд	Фејер	101,722
	10.	Сомбатхељ	Ваш	79,348
	11.	Солнок	Јас-Нађкун-Солнок	74,341
	12.	Татабања	Комаром-Естергом	70,003
	13.	Капошвар	Шомођ	67,686
	14.	Ерд	Пешта	65.277
	15.	Веспрем	Веспрем	64.024
	16.	Бекешчаба	Бекеш	63.752
	17.	Залаегерсег	Зала	61.849
	18.	Шопрон	Ђер-Мошон-Шопрон	61.390
	19.	Јегра	Хевеш	56.166
	20.	Велика Канижа	Зала	49.302

Привреда Мађарске је средње величине, структурно, политички и институционално отворена тржишна високодоходовна економија, део јединственог тржишта Европске уније. Привреда Мађарске је прошла кроз период либерализације тржишта од почетка 90-их као део транзиције из социјалистичке у тржишну економију, попут већине осталих држава бившег Источног блока. Мађарска је чланица Организације за економску сарадњу и развој од 1995, Светске трговинске организације од 1996, и чланица Европске уније (након референдума где је остварена подршка 83,8% изашлих гласача) од 2004. Мађарска је прва држава у којој је отворено представништво кинеске агенције за промоцију инвестиција.

Приватни сектор чини 80% БДП Мађарске. Стране инвестиције и власништво фирми је распрострањено, а кумулативне стране инвестиције износе више од 70 милијарди долара. Главне привредне гране су рударство, металургија, производња грађевинских материјала, прехрамбена индустрија, текстилна индустрија, хемијска а посебно фармацеутска индустрија и производња аутомобила. Главни пољопривредни производи су пшеница, кукуруз, сунцокрет, кромпир, шећерна репа, као и месне прерађевине, од свињског, говеђег и живинског меса и млечни производи.

Валута Мађарске се зове форинта (знак: Ft; код: HUF) која је уведена 1946. Мађарска као чланица Европске уније је у обавези да ради на увођењу заједничке валуте евра што подразумева испуњавање мастрихтских критеријума.

У последње време структура страних директних инвестиција је померена из јефтине текстилне индустрије и прехрамбене индустрије у производњу аутомобила, обновљиве енергије, информационе технологије и туризам.

 

Председника Мађарске (Elnök) бира парламент сваких 5 година. Председник има малу стварну власт, он предлаже председника владе парламенту који га бира, и има улогу главнокомандујућег.

Премијер (министар-председник, Miniszterelnök) има главну улогу у извршној власти у складу са Уставом Мађарске. Председник владе бира и смењује министре по сопственом нахођењу. Сваки кандидат за министра мора проћи отворено испитивање пред једним или више парламентарних одбора, те га председник мора формално прихватити.

Мађарски парламент (државни сабор, Országgyűlés) је једнодоман и има 199 заступника. То највише државно тело предлаже и одобрава законе које предлаже премијер. Странка мора освојити најмање 5% гласова грађана да би ушла у парламент. Државни избори за парламент одржавају се сваке 4 године.

Уставни суд Мађарске (Alkotmánybíróság) је највише судско тело, има 15 чланова и право да спречи законе које оцени неуставним (не односи се на законе усвојене двотрећинском већином).

Устав Мађарске (основно закон, Alaptörvény) је усвојен 18. априла 2011, а ступио је на снагу 1. јануара 2012. године. Наследио је Устав из 1949. (детаљно ревидиран 1989). У марту 2013. парламент је усвојио сет амандмана који су проширили круг лица овлашћених да покрећу поступак пред Уставним судом, ограничили делокруг Уставног суда, утврдили обавезну старосну границу за пензионисање за судије и тужиоце, утврдили обавезу студената да одређени период раде у Мађарској као надокнаду за школарину, ограничили предизборну пропаганду на државне медије, као и нагласили улогу породице и дозволили властима да у одређеним зонама забране боравак бескућника.

Административна подела

 

Мађарска је службено подељена на 40 покрајина: 19 жупанија (мађ. megye), 20 градских жупанија (мађ. megyei város) и главни град (мађ. föváros), Будимпешту.

Географски и политички Мађарска је подељена на:

• Региони (мађ. régió),
• Жупаније (мађ. megye),
• Котари (мађ. kistérség),
• Општине (мађ. község),
• Градови (мађ. város),
• Села (мађ. falu),
• Телепи (мађ. település).

Жупаније Републике Мађарске су:

Жупаније Мађарске

Жупанија	Грб	Средиште жупаније	Површина (км²)	Становништво (2019)	Густина стан. (ст/км², 2019)	Карта	Бр. округа	Бр. општина
Барања		Печуј	4429,60	360.704	81		10	301
Бач-Кишкун		Кечкемет	8444,89	503.825	60		11	119
Бекеш		Бекешчаба	5629,71	334.264	59		9	75
Боршод-Абауј-Земплен		Мишколц	7247,19	642.447	89		16	358
Будимпешта		Општина Будимпешта	525,14	1.752.286	3337		23	—
Чонград-Чанад		Сегедин	4262,79	399.012	94		7	60
Фејер		Секешфехервар	4358,48	417.712	96		8	108
Ђер-Мошон-Шопрон		Ђер	4207,79	467.144	111		7	183
Хајду-Бихар		Дебрецин	6210.39	527,989	85		10	82
Хевеш		Јегра	3637,17	294.609	81		7	121
Јас-Нађкун-Солнок		Солнок	5581,63	370.007	66		9	78
Комаром-Естергом		Татабања	2264,35	299.207	132		6	76
Ноград		Шалготарјан	2544,48	189.304	74		6	131
Пешта		Будимпешта	6391,18	1.278.874	200		18	187
Шомођ		Капошвар	6065,06	301.429	50		8	245
Саболч-Сатмар-Берег		Њиређхаза	5935,92	552.964	93		13	229
Толна		Сексард	3703,20	217.463	59		6	109
Ваш		Сомбатхељ	3336,11	253.551	76		7	216
Веспрем		Веспрем	4463,64	341.317	76		10	217
Зала		Залаегерсег	3783,84	268.648	71		6	258
Мађарска		Будимпешта	93.023	9.772.756	105		174	3176

Осим средишта жупанија, постоји пет градова са правима жупанија:

• Ерд (жупанија Пешта)
• Дунаујварош (жупанија Фејер)
• Ходмезевашархељ (жупанија Чонград-Чанад)
• Велика Канижа (жупанија Зала)
• Шопрон (жупанија Ђер-Мошон-Шопрон)

Мађарска је историјски хришћанска земља. Мађарска историографија поистовећује оснивање мађарске државе са крштењем Стефана I и крунисањем Светом круном 1000. године нове ере. Стефан је прогласио католичанство као државну религију, а његови наследници су традиционално били познати као апостолски краљеви. Католичка црква је у Мађарској имала снажно упориште кроз векове, а надбискуп Естергома добио је ванредне временске привилегије као принц-примат (hercegprímás) Мађарске.

 

Иако савремена Мађарска нема званичну религију и признаје слободу вероисповести као основно право, устав „признаје улогу хришћанства у изградњи нације“ у својој преамбули и у члану VII потврђује да „држава може да сарађује са црквама за циљеве заједнице." Попис из 2011. је показао да су већина Мађара били хришћани (54,2%), при чему су римокатолици (37,1%) мађарски реформатски калвинисти (11,1%), лутерани ( 2,2%), гркокатолици (1,8%) и остали хришћани (1,3%). Јеврејска (0,1%), будистичка (0,1%) и муслиманска (0,06%) заједница су мањинске религијске заједнице. По питању верске припадности се 27,2% није изјаснило, док се као изричито нерелигиозно изјаснило 16,7%, а атеистички 1,5%.

Током почетних фаза протестантске реформације, већина Мађара је прихватила прво лутеранизам, а затим калвинизам у облику Мађарске реформатска цркве. У другој половини 16. века, језуити су водили кампању против реформације, а становништво је поново постало претежно католичко. Међутим, ова кампања је била само делимично успешна и мађарско племство је успело да обезбеди слободу вероисповедања за протестанте. У пракси је то значило cuius regio, eius religio; стога се већина појединачних локалитета у Мађарској још увек може идентификовати као историјски католички, лутерански и други. Источни региони земље, посебно око Дебрецина („Калвинистички Рим“), остају скоро потпуно реформатски, особина коју деле са историјски суседним етнички мађарским регионима преко румунске границе. Православно хришћанство у Мађарској је повезано са етничким мањинама у земљи: Јерменима, Бугарима, Грцима, Румунима, Русинима, Украјинцима и Србима.

Историјски гледано, Мађарска је била дом значајне јеврејске заједнице са јеврејском заједницом која је бројала више од 800.000 пре Другог светског рата, али се процењује да је нешто више од 564.000 мађарских Јевреја убијено између 1941. и 1945. током Холокауста у Мађарској. Само између 15. маја и 9. јула 1944. године, више од 434.000 Јевреја је депортовано у 147 возова, већина њих у Аушвиц, где је око 80% по доласку убијено гасом. Неки Јевреји су успели да побегну, али већину су или депортовали у концентрационе логоре, или су их убили припадници Партије стреластог крста. Од преко 800.000 Јевреја који су живели у границама Мађарске 1941–1944, сматра се да их је преживело око 255.500. Данас у Мађарској има око 120.000 Јевреја.

 

Мађарска се налази у средишњем делу Панонске низије, па је изразито равничарска земља, што погодује развоју свих видова саобраћаја. Друга важна особина земље значајна за саобраћај је да је Мађарска подунавска земља.

Мађарска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај. Будимпешта, као престоница државе, до те мере је значајан чвор у државној саобраћајној мрежи, да се каже да „сви путеви воде до Будимпеште“.

 

Укупна дужина железничке мреже у Мађарској је 7.606 km (1998. године), од чега је око 97% стандардне ширине колосека. Електрифицирано је 2.270 km железнице, а дужина пруга са двојним колосеком је 1.236 km. Ово говори о развијености железничке мреже и може се рећи да свако значајније место у земљи има железничку станицу и везу железницом. Главни железнички чвор је Будимпешта. Будимпешта је такође једини град у Мађарској са градском железницом и са метро системом, једним од најстаријих у свету (погледати: Будимпештански метро).

Укупна дужина друмских путева у Мађарској је 188.490 km, од чега је са чврстом подлогом 81.950 km. Дужина ауто-путева тренутно износи 1.481 km (2016. године).

Данашњи државни ауто-путеви и они који ће бити изграђени у блиској будућности повезују престоницу Будимпешту са ободом земље и престоницама суседних земаља. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе „М+број“.

Мађарска је континентна земља и стога нема поморских лука. Од лука у околним земљама највећи значај за њену привреду има лука Ријека у Хрватској. Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја. Дужина речних водених путева у Мађарској је 1373 km (1997. године).

Најважнији водени пут у земљи је река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) који повезује средњу Европу са облашћу Црног мора и Балкана. Важне луке на Дунаву су: Будимпешта, Баја и Дунаујварош. Дунав је такође важна туристичка маршрута у Мађарској и данас је све више марина и других туристичких садржаја дуж његових обала. Поред Дунава пловна је и река Тиса, а постоје и пловни канали.

У Мађарској постоји 45 званично уписаних аеродрома, од којих је 16 са чврстом подлогом. 5 аеродрома у држави има а IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај.

Највећи и најважнији аеродром у земљи је будимпештански Међународни аеродром „Франц Лист“ (Ферихеђ), удаљен 16 km југоисточно од града. То је био и једини државни аеродром до 1994. године. Због свог изванредног положаја овај аеродром је и важан регионални саобраћајни чвор. Други по значају аеродром је Међународни аеродром „Шармелек“, који је највише окренут туризму на Балатону. Аеродроми у Ђеру, Дебрецину и Печују су пред отварањем.

Образовање је претежно државно, а област уређује Министарство просвете. Образовање на нивоу предшколског – вртића је обавезно и обезбеђује се за сву децу узраста од три до шест година, након чега је обавезно похађање школе до шеснаесте године. Основно образовање обично траје осам година. Средње образовање обухвата три традиционална типа школа усмерених на различите академске нивое: Гимназија уписује најдаровитију децу и припрема ученике за универзитетске студије; средње стручне школе за средње ученике трају четири године, а техничка школа припрема ученике за стручно образовање и свет рада. Систем је делимично флексибилан и постоје мостови, дипломци стручних школа могу остварити двогодишњи програм да би имали приступ високом стручном образовању, на пример. Студија Trends in International Mathematics and Science Study оценила је ученике од 13 до 14 година у Мађарској међу најбољима у свету за математику и природне науке.

Већина универзитета су државни, а студенти традиционално студирају без плаћања школарине. Општи услов за универзитет је државна матура. Мађарски систем високог образовања укључује универзитете и друге високошколске институте, који обезбеђују и наставне планове и програме и сродне дипломе до докторске дипломе и такође доприносе истраживачким активностима. Здравствено осигурање за студенте је бесплатно до краја студија. Енглески и немачки језик су важни у мађарском високом образовању, постоји велики број студијских програма који се предају на овим језицима, што сваке године привлачи хиљаде студената на размени. Високо образовање и обука у Мађарској рангирани су на 44. месту од 148 земаља у Извештају о глобалној конкурентности 2014

Мађарска има дугу традицију високог образовања која одражава постојање успостављене економије знања. Основани универзитети укључују неке од најстаријих на свету, први је био Универзитет у Печују основан 1367. године који још увек функционише, иако су 1276. године Универзитет у Веспрему уништиле трупе Петра Чака, али никада није обновљен. Сигисмунд је основао Универзитет Обуда 1395. године. Други, Университас Истрополитана, основао је Матија Корвин 1465. године у Позоњу. Универзитет Нагисзомбат је основан 1635. године и пресељен у Будим 1777. године, а данас се зове УУниверзитет у Будимпешти. Први технолошки институт на свету основан је у Банској Штјавњици 1735. године; његов правни наследник је Универзитет у Мишколцу. Технолошки и економски универзитет у Будимпешти сматра се најстаријим технолошким институтом на свету са универзитетским рангом и структуром, његов правни претходник Institutum Geometrico-Hydrotechnicum основао је 1782. године цар Јосиф II.

Мађарска заузима четврто место (изнад суседа Румуније, а после Кине, Сједињених Држава и Русије) по броју медаља освојених Међународној математичкој олимпијади са укупно 336 медаља.

Мађарска одржава универзални систем здравствене заштите који се углавном финансира из државног здравственог осигурања. Према ОЕЦД-у, 100% становништва је покривено универзалним здравственим осигурањем, које је бесплатно за децу, студенте, пензионере, особе са ниским примањима, особе са инвалидитетом и црквене службенике. Мађарска троши 7,2% БДП-а на здравствену заштиту, трошећи 2.045 долара по глави становника, од чега 1.365 долара даје влада.

Мађарска је једна од главних дестинација медицинског туризма у Европи, посебно стоматологије, у којој је њен удео 42% у Европи и 21% у свету. Пластична хирургија је такође важан сектор, са 30% клијената који долазе из иностранства. Мађарска је позната по својој бањској култури и дом је бројних лековитих бања, које привлаче „бањски туризам“.

Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смртности, што чини 49,4% (62.979) свих смртних случајева у 2013. години. Међутим, овај број је достигао врхунац 1985. године са 79.355 смртних случајева и континуирано опада од пада комунизма. Други водећи узрок смрти је рак са 33.274 (26,2%), број стагнира од 1990-их. Смртни случајеви у несрећама пали су са 8.760 у 1990. на 3.654 у 2013. години; број самоубистава је нагло опао са 4.911 у 1983. на 2.093 у 2013. (21,1 на 100.000 људи), што је најниже од 1956. године. Постоје значајни здравствени диспаритети између западних и источних делова Мађарске; болести срца, хипертензија, мождани удар и самоубиства су распрострањени у претежно пољопривредном и нископриходовном региону Велике равнице на истоку, али ретко у областима средње класе са високим приходима у западном Трансдунаву и централној Мађарској. Пушење је водећи узрок смрти у земљи, иако је у наглом паду: удео одраслих пушача опао је на 19% у 2013. са ранијих 28% из 2012. године, захваљујући строгим прописима као што је забрана пушења на свим затвореним јавним местима широм земље и ограничавање продаје дувана на Националне продавнице дувана које контролише држава.

Мађарска је 17. најбезбеднија земља на свету, са стопом убистава од 1,3 на 100.000 људи.

Архитектура

У Мађарској се налази највећа синагога у Европи, изграђене 1859. године у стилу маварског препорода, са капацитетом да прими 3.000 људи. У земљи се такође налази највеће лековито купатило у Европи, завршено 1913. године у модерном ренесансном стилу и налази се у градском парку Будимпеште; једна од највећих базилика у Европи; друга по величини опатија на свету; и највећа ранохришћанска некропола ван Италије. Значајни архитектонски стилови укључују историцизам и сецесија, односно неколико варијанти сецесије. За разлику од историцизма, мађарска сецесија је заснована на националним архитектонским карактеристикама. Узимајући у обзир источно порекло Мађара, Еден Лехнер, најважнија личност мађарске сецесије, у почетку је био инспирисан индијском и сиријском архитектуром, а касније традиционалним мађарским декоративним дизајном. На тај начин створио је оригиналну синтезу архитектонских стилова. Примењујући их на тродимензионалне архитектонске елементе, произвео је верзију сецесије која је била специфична за Мађарску. Дистанцирајући се од Лехнеровог стила, а ипак узимајући инспирацију из његовог приступа, група „Млади људи“ (Fiatalok), која је укључивала Кароља Коса и Дежеа Зрумечког, користила је карактеристичне структуре и форме традиционалне мађарске архитектуре да би постигла исти циљ.

 

Поред два главна стила, Будимпешта приказује и локалне верзије трендова који потичу из других европских земаља. Сцзесија из Беча, немачки Југендштил, сецесија из Белгије и Француске и утицај енглеске и финске архитектуре огледају се у зградама изграђеним на прелазу из 20. века. Бела Лајта је у почетку усвојио Лехнеров стил, а потом је своју инспирацију црпео из енглеских и финских трендова; након што је развио интересовање за египатски стил, коначно је стигао до модерне архитектуре. Аладар Аркај је имао скоро исти уметнички пут. Иштван Медјазај је развио сопствени стил, који се разликовао од Лехнеровог, користећи стилизоване традиционалне мотиве за креирање декоративних дизајна у бетону. У сфери примењене уметности, главни заслужни за промовисање ширења сецесије били су Школа и Музеј декоративне уметности, који су отворени 1896. године.

У центру Будимпеште скоро све зграде су старе око сто година, са дебелим зидовима, високим плафонима и мотивима на предњим зидовима.

Музика

Мађарска музика се углавном састоји од традиционалне мађарске народне музике и музике истакнутих композитора као што су Франц Лист и Бела Барток, који се сматрају међу највећим мађарским композиторима. Остали познати композитори су Ернст фон Дохнањи, Франц Шмит, Золтан Кодаљ, Габријел фон Вајдич, Рудолф Вагнер-Регени, Ласло Лајта, Франц Лехар, Калман Имре, Шандор Верес и Миклош Рожа. Мађарска традиционална музика обично има снажан дактилски ритам.

 

Мађарска има реномиране композиторе савремене класичне музике, међу којима су Ђерђ Лигети,Ђерђ Куртаг, Петер Еотвос, Золтан Кодали и Золтан Јенеи. Барток је био међу најзначајнијим музичарима 20. века. Његова музика је била подстакнута темама, модусима и ритмичким обрасцима мађарске и суседне народне музичке традиције коју је проучавао, коју је синтетизовао са утицајима својих савременика у свој препознатљив стил.

Народна музика је истакнути део националног идентитета и била је значајна у бившим деловима земље који припадају – од Тријанонског споразума из 1920. – суседним земљама као што су Румунија, Словачка, Пољска и посебно у јужној Словачкој и Трансилванији. Након оснивања музичке академије коју су водили Лист и Ференц Еркел, Мађарска је кроз своју музичку историју имала значајан број уметничких музичара.

Бротон тврди да је мађарски „заразни звук био изненађујуће утицајан на суседне земље (можда захваљујући заједничкој аустроугарској историји) и да није неуобичајено чути мелодије које звуче мађарски у Румунији, Словачкој и Пољској“. Мађарске мелодије биле су извођене и у области Саболч-Сатмар-Берег и у југозападном делу Трансдунавја, близу границе са Хрватском. Поворка бушара је карневал у Мохачу је велики догађај мађарске народне музике, на којем је раније учествовао давно успостављен и цењени Богисло оркестар.

Мађарска класична музика је дуго била „експеримент, направљен од мађарских претходника и на мађарском тлу, да се створи свесна музичка култура [користећи] музички свет народне песме”. Иако је мађарска виша класа дуго имала културне и политичке везе са остатком Европе, што је довело до прилива европских музичких идеја, сељаци су задржали сопствену традицију тако да су до краја 19. века мађарски композитори могли да се ослањају на сељачку музику да (поновно) створе мађарски класични стил. На пример, Барток је сакупљао народне песме из целе централне и источне Европе, укључујући Румунију и Словачку, док је Кодали био више заинтересован за стварање изразитог мађарског музичког стила.

Током ере комунистичке владавине у Мађарској (1944–1989), Комитет за песму је претраживао и цензурисао популарну музику у потрази за траговима субверзије и идеолошке нечистоће. Од тада је, међутим, мађарска музичка индустрија почела да се опоравља, стварајући успешне извођаче у области џеза као што су трубач Рудолф Томситс, пијаниста-композитор Карољ Биндер и, у модернизованом облику мађарског фолка, Ференц Себе и Марта Себестиен. Три гиганта мађарског рока, Илес, Метро и Омега, остају веома популарни у земљи, посебно Омега, која има фанове у Немачкој и шире. Старији ветерански андерграунд бендови као што је Беатрис из 1980-их такође остају популарни.

Кухиња

Традиционална јела као што је светски познати гулаш заузимају истакнута места у мађарској кухињи. Јела су често зачињена паприком (млевена црвена паприка), мађарском иновацијом. Паприка у праху, добијена од посебне врсте бибера, један је од најчешћих зачина који се користе у типичној мађарској кухињи. Густа, тешка павлака звана tejföl се често користи да ублажи укус јела. Чувена мађарска топла речна рибља чорба која се зове рибарска чорба или halászlé је обично богата мешавина неколико врста поширане рибе.

 

Остала јела су пилећи паприкаш, фој грас од гушчје џигерице, порколт паприкаш, вадас, (чорба од дивљачи са сосом од поврћа и кнедле), пастрмка са бадемом и слане и слатке кнедле, попут úrós csusza, (кнедле са свежим сиром и густим сиром крем). Десерти укључују култну Добош торту, штрудле са јабуком, вишњом, маком или сиром, Гундел палачинке, кнедле од шљива, сомлои кнедле, десертне супе и друго. Переце и кифле су широко популарна пецива.

Чарда (csárda) је најизразитија врста мађарске гостионице, кафане у старом стилу која нуди традиционалну кухињу и пића. Борозо обично означава удобну старомодну винску таверну, пинце је пивски или вински подрум, а сорозо је паб који нуди точено пиво, а понекад и јела. Бисзтро је јефтин ресторан често са самопослуживањем. Бифе (büfé) је најјефтиније место, где ће купци можда морати да једу стојећи за пултом. Пецива, колачи и кафа се служе у посластичарници cukrászda, док је eszpresszó кафетерија.

Палинка је воћна ракија, дестилирана од воћа гајеног у воћњацима на Великој мађарској равници. Мађарска је идеална за производњу вина, а земља се може поделити на бројне регионе. Римљани су донели винову лозу у Панонију, а до 5. века нове ере постоје подаци о великим виноградима у данашњој Мађарској. Своје винарско знање Мађари су донели са Истока. Према Ибн Рустаху, мађарска племена су била упозната са производњом вина много пре доласка у Европу. Токајско вино је интернационално познато вино и бренд Мађарске. Више од 150 година мешавина четрдесет мађарских биљака користи се за прављење ликера уницум . Уницум је горак ликер тамне боје који се може пити као аперитив или после оброка и на тај начин помаже варењу.

Светска баштина

 

На списку Светске баштине Унеска налазе се следећа места:

• 1987. – Обала Дунава, Будимски дворац и Андрашева авенија у Будимпешти
• 1987. – Старо село Холоке и његова околина
• 1995. – Крашке пећине Агтелека и Словачког крша у Агтелеку (са Словачком)
• 1996. – Миленијумска опатија Панонхалма и њена природна средина
• 1999. – Национални парк Хортобађ
• 2000. – Ранохришћанска гробница у Печују
• 2001. – Културни пејзаж Нежидерског језера (са Аустријом)
• 2002. – Историјски и културни пејзаж Токајских винограда

За будуће уписе, Мађарска је предложила дворац у Естергому, полуострво Тихањ на Балатону, будимске термалне пећине, дворац и паркове Вишеграда, систем утврђења и ушће реке Вах у Дунав у Коморану, мрежу сеоског архитектонског наслеђа, државну фарму у Мезехеђешу, дрвене цркве северног Карпатског басена, фосиле из Ипољтартноца, предмодернистичку архитектуру Едена Лехнера и границе Римског царства у Мађарској.

• Култура Мађарске

• Туристичка организација Мађарске (на српском)
• Званични сајт скупштине
• Званични сајт председника
• Званични сајт премијера
• Историја – Примарна документа
• Историја – Библиотека Корвинијус