Догађаји
Јануар
- 1. јануар — Хрватска је постала 20. члан Еврозоне и 27. члан Шенгенске зоне.
- 2. јануар — Нови бразилски председник Лула да Силва суспендовао је приватизацију великих државних компанија коју је најавио његов претходник Жаир Болсонаро.
- 4. јануар — Председник Србије Александар Вучић објавио је нових девет земаља које су повукле признање независности Косова међу којима су Сомалија, Буркина Фасо, Габон, Есватини, Либија, Гвинеја, Света Луција, Малдиви и Антигва и Барбуда.
- 5. јануар — Кијевско-печерска лавра одузета украјинској канонској цркви под управом Московске патријаршије.
- 8. јануар — Присталице бившег председника Бразила Жаира Болсонара пробиле су безбедносну блокаду и упале у Национални конгрес, зграду Председништва и Врховни суд у знак протеста против изборне победе Луле да Силве који је положио заклетву прошле недеље.
- Тридесет осам људи је погинуло, а осамдесет седам је повређено у судару два аутобуса у централном делу Сенегала.
- 13. јануар — Први брод на свету са хиперсоничним оружјем, руска фрегата Адмирал Горшков, прошао је Ламанш и ушао у Атлантик.
- Гасовод који повезује Литванију са Летонијом експлодирао је у округу Пасвалски у Литванији.
- 14. јануар — Током масивних ракетних напада руске војске на град Дњепропетровск погинула је 41 особа, а 73 повређено.
- 16. јануар — Руске снаге су после вишемесечних жестоких борби преузеле пуну контролу над градом Соледаром и тако остварили прву значајнију победу после шест месеци позиционих борби.
- Украјинске оружане снаге су започеле повлачење из стратешки важног града Бахмута због великих губитака и претње од опкољавања.
- Најмање две особе су погинуле, а 12 се води као нестало у великој експлозији у хемијској фабрици на североистоку Кине.
- Немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт поднела је оставку канцелару Олафу Шолцу и затражила да је разреши дужности.
- Министар спољних послова Републике Того Робер Дисе изјавио је да је шефу српске дипломатије Ивици Дачићу рекао да га уверава да је његова држава дефинитивно повукла признање Косова.
- 17. јануар — Председник Вијетнама Нгујен Суен Фук поднео је оставку.
- Саветник украјинског председника Алексеј Арестович поднео је оставку након његових коментара да је украјинска противваздушна одбрана оборила руски пројектил од чије је експлозије погинула 41 особа у Дњепропетровску.
- 18. јануар — Министар унутрашњих послова Украјине Денис Монастирски, његов заменик Јевген Јењин и државни секретар Јуриј Лубкович, погинули су приликом пада хеликоптера од чијег пада је погинуло осамнаест особа и троје деце у граду Бровари.
- 19. јануар — Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници одлуку о укидању кризног штаба за сузбијање вируса корона.
- 24. јануар — Немачка, Пољска, САД и УК су донеле одлуку о испоруци тенкова Украјини марке Леопард 1, Леопард 2, М1 Абрамс, Чаленџер 1 и Чаленџер 2.
- 27. јануар — Три особе су погинуле, једна нестала у поплавама на Новом Зеланду.
- Поплаве су изазване обилним кишама које су погодиле западни део Грчке.
- 28. јануар — Украјинске снаге су извеле циљани напад „хајмарсима“ на локалну болницу у Новоајдару на територији ЛНР и том приликом погинуло је 14, а рањено je 24 пацијената и особља болнице.
- Израелски дронови, највероватније „камиказе”, напали су фабрику одбрамбене индустрије Ирана у Исфахану и у другим градовима. Министарство одбране поручује да је напад осујећен.
- Два индијска војна авиона срушила су се у близини града Гвалиор у индијској савезној држави Мађа Прадеш, а један пилот је погинуо.
- 29. јануар — Израелски дронови поново су напали фабрику беспилотних летелица и пројектила у Исфахану. Нови ваздушни напад на „шверцерску” руту којом Иранци превозе оружје Хезболаху.
Фебруар
- 6. фебруар — Више од 52.000 особа страдало је у земљотресу јачине 7,9 јединица Рихтерове скале који је погодио делове Турске и Сирије.
- 7. фебруар — У руском граду Јефремов у Тулској области срушила се петоспратница, највероватније због експлозије гаса.
- 10. фебруар — САД укинуле санкције Сирији на 180 дана.
- Молдавска влада на челу са премијером поднела оставку.
- 12. фебруар — Реал Мадрид је освојио титулу клупског шампиона света, пошто је у финалном мечу у Рабату савладао Ал Хилал са 5 : 3.
- 14. фебруар — Земљотрес магнитуде 5,7 степени Рихтерове скале погодио је Румунију, а потрес се осетио и широм Србије: у Београду, Нишу, Новом Саду, Јагодини, Крагујевцу, Пожаревцу и Неготину.
- 15. фебруар — Премијерка Шкотске Никола Стерџон поднела оставку.
- 16. фебруар — Земљотрес јачине 5,2 степена догодио се поново у турској провинцији Хатај што је проузроковало да се сруши неколико зграда, које су оштећене у разорном земљотресу 6. фебруара.
- 18. фебруар — Севернокорејске трупе тестирале интерконтиненталну ракету Хвасон-15 – Јонхап балистички пројектил је прелетео 989 км на максималној висини од 5.768 км.
- 20. фебруар — Снажан земљотрес јачине 6,3 степена по Рихтеровој скали погодио је поново турско-сиријску границу.
- У олуји на Новом Зеланду погинуло 11 људи, штета већа од 8 милијарди долара.
- 21. фебруар — Председник Руске Федерације Владимир Путин објавио је на великој конференцији за медије да Русија обуставља учешће у споразуму СТАРТ.
- 22. фебруар — Председник Руске Федерације Владимир Путин опозвао декрет који је подржавао суверенитет Молдавије.
- У Белорусији је уведена смртна казна за функционере за издају.
- Снажан земљотрес јачине 7,2 јединица Рихтера погодио је Таџикистан.
- 25. фебруар — Европска унија усвојила је 10. пакет санкција против Русије који укључује нова ограничења за увоз и извоз и забрану рада руских медија.
- 26. фебруар — Најмање 67 избеглица су страдали у бродолому крај обале Калабрије.
- 27. фебруар — Земљотрес магнитуде 5,6 погодио је провинцију Малатија на истоку Турске.
- Уједињено Краљевство и Европска унија постигле су нови споразум око измена услова Протокола о Северној Ирској.
- 28. фебруара — У судару два воза у Грчкој погинуло је 57 људи, док је 85 повређено.
- Русија предала САД службену ноту о суспензији учешћа у Новом СТАРТ уговору.
Март
- 1. март — Фински парламент одобрио нацрт закона о ступању у НАТО.
- 2. март — Током напада украјинских диверзаната у Брјанској области погинуло двоје цивила.
- 3. март — У експлозији бомбе у Основном суду у Подгорици једна особа погинула, а петоро повређено.
- 7. март — Два школска авиона италијанског ваздухопловства сударила су се у близини Рима, оба пилота су погинула.
- 9. март — Оружане снаге Руске Федерације извршиле су масиван напад на територију Украјине у знак одмазде због диверзантских напада у Брјанској области.
- 10. март — Си Ђинпинг је постао прва особа у историји Кине која је изабрана за трећи мандат на месту председника земље.
- Споразумом у Пекингу Саудијска Арабија и Иран су после више деценија обновили дипломатске односе најавом отварања амбасада.
- Бивши министар финансија Грчке Јанис Варуфакис нападнут је, док је вечерао са сарадницима из ДиЕМ25 у центру Атине, када је група маскираних насилника ушла у ресторан и након што су изашли напоље, претукла га, којом приликом му је сломљен нос. Најмање једна особа, тинејџер, оптужена је за напад.
- 11. март — Вулкан Мерапи у Индонезији активирао се око подне по локалном времену и избацио у атмосферу облак врелог дима и пепела од приближно седам километара, који је прекрио оближња села.
- 12. март — „Сигначур банка” и „Банка Силицијумске долине” су доживеле банкрот.
- 13. март — Америчка публикација ТИД известила је да је тајни бункер Оперативне команде САД/НАТО у Украјини уништен високопрецизним ударима 9. марта, а да је у гранатирању погинуло неколико десетина високих америчких официра, укључујући неколико пуковника.
- 15. март — Обилна киша изазвала је поплаве у две турске провинције погођене земљотресом Шаниурфа и Адијаман у којима је погинуло 12 особа.
- 16. март — Француска премијерка Елизабет Борн објавила је усвајање реформе у свом обраћању Народној скупштини иако је реформа усвојена без гласања у парламенту применом закона 49.3 што је изазвало свакодневне вишенедељне нереде и сукобе широм Француске.
- 17. март — Претпретресно веће Међународног кривичног суда у Хагу, чију надлежност Русија не признаје, издало је „налоге за хапшење” председника Русије Владимира Путина и дечјег омбудсмана Марије Лавов-Белове.
- 18. март — Најмање 13 особа је погинуло, а 126 повређено у снажном земљотресу који је у суботу погодио Еквадор. Уништено је 50 кућа.
- 23. март — Председник Финске потписао је законе о приступању земље НАТО-у.
- 24. март — Службени језик у Молдавији је и званично преименован у румунски.
- 25. март — Република Српска прекинула је односе са САД и УК.
- Разоран торнадо у коме је погинула 21 особа, погодио је америчку државу Мисисипи.
- Еколошки активисти који су протестовали против изградње великог резервоара за воду у селу Сен Солин на југозападу Француске гађали су каменицама полицијска возила и запалили их Молотовљевим коктелима, а током нереда је повређено око 30 особа међу којима двоје теже.
- 27. март — Мађарски парламент одобрио приступање Финске НАТО-у.
- 30. март — Скупштина Српске академије наука и уметности изабрала је астронома Зорана Кнежевића за новог председника Академије.
- 31. март — Велика порота на Менхетну гласала је за подизање оптужнице против бившег америчког председника Доналда Трампа.
Април
- 1. април — Митрополиту Павлу, настојатељу Кијевско-печерске лавре, суд у Кијеву је одредио кућни притвор у трајању од 60 дана, уз забрану коришћења друштвених мрежа и обраћања верницима.
- Италијанска државна агенција за приватност и заштиту података блокирала је употребу чет бота ChatGPT, апликацију засновану на вештачкој интелигенцији јер „не поштује податке корисника“ и не може да верификује старост корисника.
- 2. април — Јаков Милатовић изабран је за председника Црне Горе, пошто је победио вишедеценијског политичког лидера Мила Ђукановића у другом кругу председничких избора.
- 4. април — Финска и званично постала чланица НАТО пакта.
- 5. април — Председник Црне Горе Мило Ђукановић је поднео оставку на место председника Демократске партије социјалиста.
- 6. април — Влада Финске, која је гласала за улазак у НАТО, поднела је оставку на челу са Саном Марин.
- Високи званичници Ирана и Саудијске Арабије, а под покровитељством Кине, потписали су споразум о поновном отварању дипломатских мисија и поновном покретању споразума о безбедности и сарадњи.
- 10. април — На Камчатки прорадио вулкан Шивелуч избацио пепео на висину од 20 километара.
- 11. април — Председник САД Џозеф Бајден потписао је указ којим су и званично укинуте све мере везане за пандемију КОВИД-19.
- 13. април — Приштина и Тирана потписали споразум о слободном кретању у пограничним областима.
- 14. април — Уставни савет Француске подржао је повећање старосне границе за пензију са 62 на 64 године, одбацујући захтев противника спорног закона да се распише референдум.
- 15. април — У Судану је током сукоба између Снага за брзо реаговање (РРФ) и суданске војске изгубило живот десетине људи.
- Бивши члан индијског парламента Атик Ахмед и његов брат Ашраф Ахмед убијени су на телевизији уживо, за време давања интервјуа новинарима у Алахабаду, док су били у притвору полиције Утар Прадеша у Индији. Као одговор на убиства, влада Утар Прадеша забрањује окупљања више од четири особе широм целе државе. Атиков син је већ убијен у једном сукобу месец дана раније.
- Премијер Јапана Фумио Кишида евакуисан је неповређен, након што је 24–годишњи мушкарац, бацио према њему нешто налик димној бомби, током посете граду Вакајама у западном Јапану, где је планирано да премијер одржи предизборни говор.
- 16. април — Земљотрес магнитуде 4,2 степена Рихтерове скале потресао је нешто после поноћи Босну и Херцеговину, епицентар земљотреса био је 55 километара од Тузле, односно 13 километара од Градачца, на дубини од два километра.
- Суданска војска преузела је контролу над базама и штабовима снага за брзо реаговање (специјалних снага) у седам градова, укључујући пет административних центара држава.
- 18. април — Европски парламент усвојио визну либерализацију за лажну државу Косово.
- 22. април — Земљотрес јачине 6,1 степен Рихтерове скале погодио је острво Кепулауан Бату у Индонезији.
- 23. април — На ванредне изборе у четири општине на северу Косова и Метохије изашло је 1.566 Албанаца и 13 Срба.
- 24. април — Земљотрес јачине 7,1 степен Рихтерове скале погодио је регион острва Кермадек у близини Новог Зеланда.
- Земљотрес јачине 7,3 степен Рихтерове скале поново је погодио острво Кепулауан Бату у Индонезији.
- 25. април — Велика Британија је послало гранате са осиромашеним уранијумом у Украјину.
- 27. април — Свечаном церемонијом почело пуњење нуклеарног горива првог блока нуклеарне електране Акују у Турској.
- 28. април — Резолуција о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском децом у дечјим логорима смрти (1941−1945)“ усвојена је у Народној скупштини Републике Србије.
Мај
- 1. мај — Вода из реке Дона је пуштена у канал Северски Доњец чиме је прекинута осмогодишња блокада воде Донбаса коју је организовала влада у Кијеву.
- 2. мај — Неколико људи је погинуло, а више од 30 повређено у великом ланчаном судару који се догодио током пешчане олује у америчкој савезној држави Илиноис.
- Кабинет председника Џоа Бајдена донео је одлуку о укидању обавезне вакцинације против вируса корона, што значи да неће бити препрека да невакцинисани странци уђу у САД.
- Удружење сценариста Америке (WGA) позвало је на први штрајк после 15 година, пошто није дошло до договора са филмским студијима, што ће направити велике проблеме у Холивуду, док се сама индустрија забаве бори са тектонским променама које је направио раст стриминг платформи.
- 3. мај — У пуцњави у основној школи „Владислав Рибникар” у Београду убијено је осморо деце и један радник обезбеђења, а повређено је 15 особа.
- Влада Србије прогласила је тродневну жалост у земљи од 5. до 7. маја због трагедије у ОШ „Владислав Рибникар”.
- Украјинске снаге су покушале беспилотним летелицама да изведу напад на председничку резиденцију у Кремљу.
- Француски Уставни савет одбио да се на референдуму гласа о пензионој реформи.
- 4. мај — Нападач У. Б. (21) је у селу Дубона у близини Младеновца убио осам особа, а ранио 14 људи, међу којима има и деце.
- У катастрофалним поплавама у Уганди и Руанди погинуло је 136 особа.
- 5. мај — Влада Србије усвојила је на седници мере које је објавио председник Србије Александар Вучић, а које су предложене након злочина у Младеновцу.
- 6. мај — Кентерберијски надбискуп крунисао је британског краља Чарлса трећег у Лондону.
- 7. мај — Девет људи је убијено (међу којима и нападач) у пуцњави у тржном центру у близини Даласа, а седам повређених превезено је у болницу.
- Савет министара спољних послова Арапске лиге одлучио је да врати Сирију у ту организацију.
- 9. мај — Приведен бивши пакистански премијер Имран Кан под оптужбом за прикривање информација о поклонима и продају државних драгоцености за 630.000 долара.
- 10. мај — У пуцњави у близини синагоге у Тунису убијена су два службеника обезбеђења и два посетиоца, док је рањено девет особа.
- 11. мај — После дводневних крвавих масовних протеста, Врховни суд Пакистана прогласио је хапшење бившег премијера Имрана Кана незаконитим и наложио да се Кан одмах пусти на слободу.
- 12. мај — Десетине хиљада људи изашло је на протест у Београду и другим градовима Србије, изражавајући незадовољство због пораста насиља у земљи.
- 13. мај — Оружане снаге Руске Федерације су ракетним системима Кинжал погодиле складиште муниције Оружаних снага Украјине у градовима Хмељницки и Тернопољ где је складиштено оружје са осиромашеним уранијумом које је послало УК. Ниво радијације се наредних дана драстично повећао у тим областима.
- 15. мај — Преминула девојчица у Тиршовој, повређена у пуцњави у основној школи „Владислав Рибникар”.
- 16. мај — Руски ракетни систем "Кинџал" приликом напада на Кијев уништио пет америчких ПВО система "патриот".
- 17. мај — Најмање осам особа је погинуло, а хиљаде је евакуисано из својих домова након што су разорне поплаве погодиле су северни италијански регион Емилија Ромања.
- У невремену које је погодило Србију поплављени Нови Сад и Коцељева у ком су две особе повређене, а интервенисала и полиција.
- 19. мај — Одржан трећи протест Србија против насиља на коме се окупило око 200 хиљада људи.
- 20. мај — Нови црногорски предсједник Јаков Милатовић положио је заклетву у Скупштини Црне Горе на церемонији инаугурације и тако ступио на дужност.
- 21. мај — Вулкан Етна у Италији, еруптирао је и избацио пепео на Катанију, што је довело до затварања аеродрома у том највећем граду на истоку Сицилије.
- 22. мај — Оружане снаге Украјине и диверзантске групе су напале Белгородску област и заузеле два мања места што је изазвало панику међу локалним становништвом и исељавање из заузетих места.
- 25. мај — Јерменија и Азербејџан у Москви договорили међусобно признавање територијалног интегритета.
- 26. мај — Припадници приштинске специјалне полиције стигли су до општинских зграда на северу Косова и сукобили се са окупљеним Србима. Специјалци су насилно ушли у општине Звечан и Зубин Поток, а у Лепосавићу су постављене барикаде.
- Министар одбране Милош Вучевић казао је, поводом подизања борбене готовости Војске Србије, да се разместе на позицијама ка административној линији.
- 27. мај — Председник Србије Александар Вучић поднео је оставку на место председника владајуће Српске напредне странке и предложио је да нови лидер те странке буде актуелни министар одбране и бивши градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.
- 28. мај — На председничким изборима у Турској актуелни председник Реџеп Тајип Ердоган победио је са 52,14 одсто, док је лидер опозиционе Републиканске странке Кемал Киличдароглу освојио 47,86 одсто гласова.
- 29. мај — Јаке снаге Кфора разбиле су скуп грађана који су били окупљени испред Општине Звечан користећи сузавац и шок-бомбе након чега је уследила реакција окупљених грађана који су узвратили каменицама, флашама и другим предметима. Повређено је најмање 50 Срба и 41 припадник Кфора, а лекари се боре за живот једне особе.
- 30. мај — Испред Немачке амбасаде у Београду одржан је протест због тренутне ситуације на северу Косова и Метохије.
- 31. мај — Северна Кореја је саопштила да је прво лансирање њеног војног извиђачког сателита било неуспешно и да се он срушио у море.
Јун
- 2. јун — Више од 50 људи је погинуло, а 300 повређено, када се путнички воз сударио са теретним возом у индијској држави Одиши.
- 3. јун — Рукометаши Војводине освојили су ЕХФ Екуп, пошто су у другој утакмици финала победили норвешки Наербо 25:23 (10:10).
- Турски председник Реџеп Тајип Ердоган положио је заклетву за нови петогодишњи председнички мандат.
- 4. јун — Турско Министарство одбране саопштило је да је почело са распоређивањем специјалаца на Косову и Метохији.
- 5. јун — У поплавама на Хаитију погинуло је 15 људи, а осам особа се воде као нестале.
- 6. јун — Горњи део Каховске хидроелектране порушен је у гранатирању које су извеле Оружане снаге Украјине, а од поплаве су страдало је 46 особа.
- 7. јун — Вулкан Килауеа на Хавајима који је активан од 1983. године, почео је да еруптира усијану лаву.
- 9. јун — На Филипинима је еруптирао пробуђени вулкан Мајон након чега је евакуисано 18 хиљада људи.
- 10. јун — У експлозији фабрике за производњу ракета и експлозивних направа у предграђу Анкаре, у Турској, погинуло је пет људи, а до експлозије је дошло вероватно због хемијске реакције током производње динамита.
- Бивши британски премијер Борис Џонсон повукао се са места члана парламента, због поступка који против њега води парламентарни Одбор за привилегије, јер је позивао госте у башту у Даунинг стрит на забаве у мају 2022, током короне.
- Четворо деце пронађено је живо на југу Колумбије, пет недеља након што се авион којим су путовали срушио у густој Амазонској џунгли.
- 11. јун — Новак Ђоковић и Ига Свјонтек су освајачи Отвореног првенства Француске у појединачној конкуренцији.
- Бивша премијерка Шкотске Никола Старџон ухапшена је у оквиру истраге о финансијама њене Шкотске националне партије.
- 12. јун — Земљотрес јачине 4,0 степена Рихтерове скале регистрован је у региону Параћина, саопштио је Републички сеизмолошки завод.
- 14. јун — Египат предао захтев за придруживање БРИКС-у.
- Привремене приштинске институције донеле су одлуку да забране улазак робе из централне Србије на Косово и Метохију.
- 15. јун — Ванредна ситуација проглашена у девет општина Србије на територији града Новог Пазара, Лознице, Јагодине, Кладова, Трстеника Прокупља, општина Медвеђа, Куршумлија и за део територије Пожега због обилних падавина и поплава.
- 16. јун — Због обилних падавина и изливања река, ванредна ситуација проглашена је у 50 градова и општина у Србији.
- 17. јун — Припадници Косовске полиције Росу су у Житковцу крај Звечана брутално претукли двоје деце.
- 18. јун — Авганистан је прогласио дан када је последњи амерички војник напустио земљу годишњим државним празником који ће се славити сваког 31. августа.
- 19. јун — Бангладеш је званично поднео захтев да постане члан БРИКС-а.
- 20. јун — Уставни суд БиХ, на ванредној седници, променио је правила, која им омогућавају да раде без српских судија.
- Србија и Мађарска потписале више споразума за јачање сарадње у области одбране и унутрашњих послова, као и за изградњу новог нафтовода и оснивање заједничке фирме за трговину гасом.
- 21. јун — Председник Кубе Мигел Дијас-Канел Бермудес допутовао је у дводневну посету Србији што је прва посета кубанског председника после четрдесет година.
- Најмање 35 миграната се удавило се када се преврнуо чамац код Kанарских Острва.
- Најмање 41 жена је убијена након избијања насиља између банди у затвору у Хондурасу.
- 22. јун — Украјинске снаге нанеле су удар по мостовима на административној граници Херсонске области и Крима у близини Чонгара.
- У експлозији гаса у ресторану у граду Јинчуан, на северозападу Кине, погинула је 31 особа.
- 23. јун — Ступио је на снагу 11. пакет санкција против Руске Федерације.
- 24. јун — Посредством Александра Лукашенка председника Белорусије, превазиђена је криза побуне Групе Вагнер чиме је дао азил оснивачу групе Јевгенију Пригожину док су припадници групе аболирани.
- 25. јун — Воз са нафтним дериватима пао је у реку Јелоустон у америчкој држави Монтана због урушавања моста, а у води су детектовани „растопљени сумпор и асфалт“.
- 26. јун — Суд у Краљеву ослободио тројицу Албанских полицајаца.
- 27. јун — Срби из општина на северу Косова и Метохије и већински српских средина јужно од Ибра су донели Видовданску декларацију српског народа.
- 29. јун — Етиопија је поднела захтев за придруживање БРИКС-у.
- 30. јун — Скупштина општине Северна Митровица изгласала одлуку о прикључењу „Асоцијацији косовских општина”.
- Светска одбојкашка федерација (ФИВБ) избрисала је све селекције Русије и Белорусије са светских ранг-листа.
- Бившем бразилском председнику Жаиру Болсонару је осам година забрањено да се кандидује за јавну функцију, након што је федерални суд прихватио оптужбе да је злоупотребио председничку власт.
Јул
- 1. јул:
- ЕУ је предузела мере против Приштине због непредузимања корака на деескалацији ситуације на северу Косова и Метохије.
- Мушкарац из насеља Канак у хрватском граду Сиску пуцао је на улици из калашњикова по пролазницима и убио једну особу, ранио више људи, а запалио је и три објекта.
- 2. јул:
- Нападачи у Француској покушали су током ноћи да запале кућу Винсента Жанбруна (франц. Vincent Jeanbrun), градоначелника париског предграђа Л'ај ле Роз (франц. L’Haÿ-les-Roses), испаљујући пиротехничка средства на супругу и децу званичника, који су покушали да побегну.
- 4. јул:
- 6. јул:
- 7. јул:
- 8. јул:
- У Тбилисију су присталице конзервативног покрета спречили да се одржи ЛГБТ-фестивал „Тбилиси Прајд“.
- 9. јул:
- 11. јул:
- 12. јул:
- НАТО усвојио план за слање 100.000 војника у Пољску.
- 13. јул:
- Синдикат америчке федерације телевизијских и радио уметника (САГ-АФТРА) у Холивуду ступио је у штрајк тражећи веће плате и због вештачке интелигенције пошто су преговори са Алијансом филмских и телевизијских продуцената пропали.
- 14. јул:
- 16. јул:
- Луна Вујовић, млада српска тенисерка, постала је шампионка Вимблдона у конкуренцији до 14 година победом над Холи Смарт, британском тенисерком, резултатом 6:3, 6:1.
- Новак Ђоковић, најбољи српски тенисер, први пут после седам година поражен је на Вимблдону од Карлоса Алкараса после невероватне борбе у пет сетова резултатом 6:1, 6:7, 1:6, 6:3, 4:6.
- У граду Санбао у Синђану на северозападу Кине је забележена рекордно висока температура у тој земљи од 52,2 степена Целзијусова.
- 17. јул:
- 19. јул:
- Руске снаге извеле су током ноћи и јутра највећи ракетни напад на Одесу од почетка специјалне операције након што се Русија повукла из споразума о извозу житарица.
- Две особе страдале у невремену које је данас погодило Хрватску, а невреме је однело и један живот у Словенији.
- Србију је погодила суперћелијска олуја која је настала у Словенији, а дошла преко Хрватске причинивши већу материјалну штету. Привремено је био затворен Аеродром Никола Тесла.
- 20. јул:
- 21. јул:
- У новом снажном невремену које је погодило већи део Србије погинуле су три особе, а у Новом Саду је погинуло једно дете и око 30 особа је повређено.
- Снажно невреме погодило Италију, а град Милано је погодио торнадо.
- 23. јул:
- 24. јул:
- 25. јул:
- 26. јул:
- У државном удару у Нигеру војска је преузела власт, а за председника је изабран генерал Абдулрахман Чиани док је Мухамед Базум смењен са места председника.
- 28. јул:
- 29. јул:
- Најмање 12 особа је погинуло, а више од 130 повређено у снажној експлозији која је одјекнула у складишту пиротехнике у граду Сунгајколок у Тајланду.
- 30. јул:
- У експлозији у Пакистану којој је погинуло најмање 40 људи, а више од 50 повређено током политичког митинга у северозападном Пакистану, у округу Баџур који се граничи са Авганистаном.
- 31. јул:
Август
- 1. август:
- 4. август:
- Нигер је раскинуо Споразумом о војно-техничкој сарадњи са Француском из 1977. године, а званичном Паризу дао рок од 30 дана да француске трупе напусте земљу.
- Снажно невреме са градом погодило је немачки град Ројтлинген након ког су остале наслаге града од 30 сантиметара, а у сред лета добио зимски изглед причинивши огромну материјалну штету.
- 5. август:
- 6. август:
- Најмање 30 људи је погинуло, а 60 повређено када је воз излетео из шина и преврнуо се на југу Пакистана.
- 7. август:
- 9. август:
- Српска атлетичарка Ангелина Топић постала је шампионка на Европском првенству за јуниорке у Јерусалиму, пошто је једина прескочила висину од 1,90 метара без иједног рушења у категорији скок увис.
- Кандидат за председника Еквадора Фернандо Вилависенсио убијен је на предизборном скупу у Киту.
- Због обилних киша и клизишта, на југу Норвешке срушила се брана, а евакуисано је око 600 људи који су живели низводно од бране.
- 10. август:
- Адриана Вилагош, млада српска атлетичарка, освојила је златну медаљу на јуниорском Европском првенству у дисциплини бацања копља.
- 11. август:
- Аутоматска међупланетарна станица „Луна 25“, лансирана је са космодрома „Восточни“, у Амурској области Русије, помоћу ракете-носача „Сојуз 2.1б“.
- У великим пожарима који су захватили хавајско острво Мауи страдале су најмање 53 особе, док их је нестало око 1.000.
- Мушкарац у Градачцу у Босни и Херцеговини убио супругу и још две особе извршио је самоубиство пред полицијом.
- Тужилаштво Босне и Херцеговине подигло је оптужницу против председника Републике Српске Милорада Додика и в.д. директора Службеног гласника Српске Милоша Лукића.
- 14. август:
- Намесник Кијевско-печерске лавре, митрополит Павле, доживео је срчани удар након чега је хитно хоспитализован на кардиолошко одељење и оперисан.
- У експлозији на бензинској пумпи у Дагестану, има погинуло је 35 људи у граду Махачкали, док је 119 повређено.
- Аеродром у Катанији, другом по величини граду на Сицилији, тренутно је затворен због еруптивне активности вулкана Етне.
- 15. август:
- 16. август:
- У нападу на војно особље Нигера на граници са Малијем, 17 војника је погинуло, а до 20 је повређено.
- 19. август:
- 20. август:
- 22. август:
- Савет за мир и безбедност Афричког савеза донео је одлуку да прекине активност Нигера у организацији.
- Код Евроса у Грчкој пронађено је 18 угљенисаних тела откривена су на две локације у шуми коју је захватио пожар.
- Генерал Виктор Афзалов, начелник Генералштаба Ваздушно-космичких снага Русије, именован је за привременог главног команданта Ваздушно-космичких снага Русије, а генерал армије Сергеј Суровикин снага је разрешен дужности.
- Снажна олуја праћена грмљавином и јаким ударима ветра захватила је Меку у Саудијској Арабији, што је веома ретка појава на том подручју.
- Тајландски парламент изабрао је Срету Тависина за премијера након општих избора у мају.
- 23. август:
- 24. август:
- 27. август:
- У тешкој саобраћајној несрећи која се догодила на магистралном путу Ужице - Златибор, на Ложионичком мосту у Ужицу, на лицу места погинуо је троје људи.
- 28. август:
- 30. август:
- У нападу украјинских беспилотних летилица на војни аеродром у граду Псков на крајњем западу Русије уз границу са Естонијом, уништено је више транспортних авиона Иљушин.
- Војска Габона извршила је државни удар и прогласила је неважећим резултате председничких избора, расформирала органе власти и саопштила да су границе затворене до даљег.
- 31. август:
Септембар
- 1. септембар:
- 2. септембар:
- У Тел Авиву је дошло до масовног сукоба миграната из Еритреје са полицијом и присталицама власти због одбијања давања азила и протеривања, што је довело до масовних нереда, а пријављено је 30 повређених полицајаца и преко 100 миграната.
- 3. септембар:
- 4. септембар:
- Премијер Албаније Еди Рама извршио је реконструкцију владе и разрешио је шест министара у свом кабинету, између осталих и шефицу дипломатије Олту Џачку.
- 5. септембар:
- 6. септембар:
- 7. септембар:
- 8. септембар:
- Земљотрес магнитуде 6,9 степени погодио је Мароко у ком је број страдалих прешао 2862, док је преко 2562 људи повређено.
- 10. септембар:
- У тешкој саобраћајној несрећи која се догодила на путу Атина - Солун, погинуле су четири особе када су се сударили аутобус српских таблица и аутомобил повређене су 42 особе.
- Кошаркаши Србије освојили су другу узастопну а, четврту сребрну медаљу на великим такмичењима у последњих десет година.
- Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић савладао је Данила Медведева у финалу Ју-Ес опена 3:0, по сетовима 6:3, 7:6, 6:3 и стигао до 24. гренд слем титуле у каријери.
- 11. септембар:
- 12. септембар:
- 13. септембар:
- Након више од четири месеца притвора и првостепене пресуде на 14 месеци, новинар Милован Бркић пуштен из притвора.
- 14. септембар:
- На италијанском острву Лампедуза проглашено је ванредно стање након што је дошао рекордан број миграната у последњих неколико дана.
- 15. септембар:
- 16. септембар:
- 18. септембар:
- Радна група Министарства здравља изнела је мишљење да је неопходно поново ношење заштитних маски у свим здравственим установама.
- 19. септембар:
- Азербејџан покренуо „антитерористичку операцију“ у Нагорно-Карабаху ради успостављања уставног поретка, саопштило је Министарство одбране републике.
- Три особе су погинуле, а више њих је повређено у саобраћајној несрећи на магистралном путу Цетиње–Будва када је аутобус слетео са коловоза и сурвао се у провалију дубоку 15 метара.
- 20. септембар:
- 22. септембар:
- 23. септембар:
- 24. септембар:
- 25. септембар:
- 26. септембар:
- Премијерка Србије Ана Брнабић потписала меморандум са Фајзером о изградњи БИО4 кампуса.
- Председавајући Доњег дома Канаде Ентони Рота најавио је своју намеру да поднесе оставку на своју функцију крајем следећег дана, 27. септембра, због његовог позива Доњем дому канадског парламента и одавања почасти уз овације бившем ветерану Вафен-СС Јарославу Хунки, уз присуство и аплауз Зеленског и премијера Канаде Трудоа.
- Војска у Буркини Фасо, која је преузела власт пре годину дана државним ударом, саопштила је да је осујетила државни контраудар.
- 28. септембар:
- 29. септембар:
- 30. септембар:
Октобар
- 1. октобар:
- 2. октобар:
- 3. октобар:
- Апелациони суд у Београду укинуо је притвор Зорану Марјановићу осуђеном за убиство супруге Јелене Марјановић.
- Најмање 21 особа је погинула, 12 је повређено, а четворо или петоро се води као нестало када је аутобус у Италији пао са надвожњака.
- 4. октобар:
- 5. октобар:
- Најмање 70 особа је убијено, а више од 200 рањено у нападу дроновима на свечаност поводом завршетка школовања нове генерације сиријских официра у Хомсу.
- Амерички борбени авион Ф-16 оборио турски ударни дрон изнад северне Сирије, а инцидент је званично потврдио Пентагон.
- Премијер Јерменије Никол Пашињан је на састанку са лидерима ЕУ, Немачке и Француске потписао декларацију у којој признаје Азербејџану право на 86,6 хиљада квадратних км, који обухвата Нагорно-Карабах и део јерменске територије.
- 6. октобар:
- Најмање 40 особа је погинуло у поплавама изазваних изливањем глечерског језера на Хималајима у Индији.
- 7. октобар:
- 8. октобар:
- 9. октобар:
- 11. октобар:
- 12. октобар:
- 13. октобар:
- 14. октобар:
- 16. октобар:
- 17. октобар:
- Руска Дума повукла ратификацију споразума о нуклеарном тестирању.
- САД извеле нуклеарно тестирање на дан кад је Русија суспендовала "споразум о забрани нуклеарних проба".
- У гранатирању болнице у Гази од стране израелске војске, у којој је, према првим информацијама, страдало више од 500 људи.
- Демонстранти у Аману упали у зграду израелске амбасаде у Јордану.
- 18. октобар:
- 19. октобар:
- 20. октобар:
- 23. октобар:
- 24. октобар:
- Најмање седам људи је изгубило живот, а на десетине је повређено након што се густа мешавина магле и дима, названа „супермагла“, спустила на делове Луизијане и изазвала ланчани судар стотине возила у Њу Орлеансу.
- Кинески министар одбране Ли Шангфу смењен је са функције.
- Најмање 50 људи је погинуло, а више од 60 је повређено током напада израелских ваздухопловних снага на град Кан Јунис на југу појаса Газе.
- Више од 2.300 деце погинуло је у Појасу Газе од почетка ескалације сукоба, више од 5.300 је повређено, саопштава УНИЦЕФ.
- 25. октобар:
- 26. октобар:
- Протести и оружани сукоби захватили су Панаму, након што је у парламенту потврђена продаја рудника бакра канадској рударској корпорацији.
- 27. октобар:
- 28. октобар:
- Најмање 32 особе је погинуло, а 63 је повређено у судару више возила у Египту.
- Најмање 25 рудара је погинуло у пожару који се догодио у једном руднику у Казахстану.
- 29. октобар:
- 30. октобар:
- 31. октобар:
Новембар
Децембар
- 1. децембар:
- Израел и Хамас прекинули примирје у Гази после седам дана без тешких борби након чега су размењени таоци, заробљеници и затвореници.
- 3. децембар:
- Најмање 13 цивила, укључујући децу и жене, погинуло је, а већи број људи је повређен у низу израелских ваздушних удара на више стамбених објеката у избегличком кампу Нусеират.
- Израел започео копнену операцију на југу Газе.
- Вулкан Мерапи на индонежанском острву Јава избацио је стуб пепела висок 3.000 метара.
- Грађани Венецуеле гласали за припајање спорне области Гвајана Есекиба.
- 4. децембар:
- 6. децембар:
- 7. децембар:
- 9. децембар:
- Шест особа је погинуло, а 23 су повређене у торнаду који је погодио америчку савезну државу Тенеси, саопштиле су локалне власти.
- 10. децембар:
- 11. децембар:
- 17. децембар:
- 18. децембар:
- 19. децембар:
- У земљотресу јачине 6,2 степена Рихтерове скале, који је погодио северозападну Кину, погинуло је најмање 118 људи у провинцији Гансу и суседној провинцији Ћингхај.
- 20. децембар:
- 21. децембар:
- Најмање 15 особа је убијено, а 24 су рањене у досад најсмртоноснијој масовној пуцњави у историји Чешке када је у поподневним часовима (око 15 часова), нападач наоружан аутоматском пушком, отворио ватру на тргу који носи име по Јану Палаху у Прагу.
- Најмање 24 особе је погинуло од последица израелског бомбардовања у Рафи у јужном делу Појаса Газе, близу границе са Египтом.
- 22. децембар:
- 23. децембар:
- Лидер покрета Двери Бошко Обрадовић поднео је данас неопозиву оставку на место председника странке због, како је рекао, изборног неуспеха.
- 24. децембар:
- Присталице коалиције "Србија против насиља" са неколико стотина грађана и хулигана су покушали да силом заузму скупштину града Београда наневши материјалну штету на прозорима и улазним вратима након чега је дошло до сукоба са полицијом уз употребу сузавца и других метода за разбијање демонстрација, а око 30 полицајаца је повређено.
- 25. децембар:
- 26. децембар:
- 27. децембар:
- 28. децембар:
- 29. децембар:
- 30. децембар:
- 31. децембар:
Смрти
Јануар
- 3. јануар — Руслан Хасбулатов, руски економиста и политичар (*1942)
- 4. јануар:
- 5. јануар — Душан Величковић, српски новинар и писац (*1947)
- 6. јануар — Ђанлука Вијали, италијански фудбалер и фудбалски тренер (*1964)
- 7. јануар:
- 8. јануар:
- 9. јануар:
- 10. јануар:
- 11. јануар — Татјана Патиц, немачка манекенка, супермодел и повремена глумица (*1966)
- 12. јануар — Лиса Мари Пресли, америчка певачица и композиторка (*1968)
- 13. јануар — Клас Лестандер, шведски биатлонац (*1931)
- 15. јануар — Гордана Куић, српска књижевница (*1942)
- 16. јануар:
- 17. јануар:
- 18. јануар — Денис Монастирски, украјински политичар, правник и министар унутрашњих послова (*1980)
- 19. јануар — Дејвид Крозби, амерички музичар, певач и аутор песама (*1941)
- 21. јануар — Душан Христовић, српски инжењер и научник из области рачунарства и информатике (*1929)
- 23. јануар — Алваро Колом, председник Гватемале од 2008. до 2012. године (*1951)
- 27. јануар — Саша Петровић, српски и босанскохерцеговачки глумац (*1962)
- 30. јануар:
- 31. јануар — Марко Вишић, српски класични филолог, филозоф, преводилац и универзитетски професор (*1942)
Фебруар
- 2. фебруар — Јован Зизјулас, титуларни митрополит пергамски у Цариградској патријаршији (*1931)
- 3. фебруар:
- 4. фебруар — Аврам Лемпел, израелски информатичар (*1936)
- 5. фебруар:
- 6. фебруар:
- 7. фебруар — Славко Милановић, српски драматург, драмски писац, сценариста, редитељ и критичар (*1951)
- 8. фебруар:
- 10. фебруар:
- 11. фебруар — Иван Ковач, чехословачки атлетичар (*1948)
- 13. фебруар:
- 14. фебруар — Хрвоје Качић, југословенски и хрватски ватерполиста, политичар, универзитетски професор и адвокат (*1932)
- 15. фебруар:
- 18. фебруар — Петар Жеков, бугарски фудбалер (*1944)
- 19. фебруар — Ричард Белзер, амерички филмски и телевизијски глумац (*1944)
- 21. фебруар — Амансио Амаро, шпански фудбалер (*1939)
- 24. фебруар — Јурај Јакубиско, словачки филмски режисер (*1938)
- 28. фебруар — Милан Јелић, српски драмски писац, сценариста, глумац и редитељ (*1944)
Март
- 1. март — Жист Фонтен, француски фудбалер и фудбалски тренер (*1933)
- 2. март — Вејн Шортер, амерички џез саксофониста и композитор (*1933)
- 3. март:
- 5. март — Франсиско Ј. Ајала, шпански биолог и академик (*1934)
- 6. март:
- 8. март — Хајим Топол, израелски глумац (*1935)
- 9. март — Роберт Блејк, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1933)
- 10. март:
- 11. март — Бојан M. Ђукић, српски аутор стрипова, аниматор, публициста и педагог (*1956)
- 12. март:
- 15. март — Мимис Папајоану, грчки фудбалер (*1942)
- 17. март:
- 18. март — Радослав Граић, српски пјевач, композитор и музички уредник Телевизије Београд (*1932)
- 19. март — Петар Надовеза, југословенски, хрватски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1942)
- 20. март — Димче Мешковски, југословенски и македонски филмски и позоришни глумац (*1945)
- 21. март — Вилис Рид, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (*1942)
- 23. март:
- 25. март:
- 28. март — Рјучи Сакамото, јапански композитор, музички продуцент, писац, активиста, глумац и играч (*1952)
- 31. март — Смиљка Бенцет, југословенска и хрватска филмска и позоришна глумица (*1934)
Април
- 1. април — Дарио Кампеото, данско-италијански певач, глумац и забављач (*1939)
- 2. април — Владлен Татарски, руски ратни дописник и извештач (*1982)
- 4. април — Михаило Илић, српски филмски редитељ, монтажер, сценариста, продуцент и теоретичар филма (*1939)
- 5. април — Душко Гојковић, српски џез трубач, композитор и аранжер (*1931)
- 8. април — Мајкл Лернер, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1941)
- 10. април — Драго Тршар, словеначки вајар (*1927)
- 13. април — Мери Квант, британска модна дизајнерка и модна икона (*1930)
- 16. април — Слободан Лаловић, српски правник и политичар (*1954)
- 17. април — Јосип Дуванчић, југословенски и хрватски фудбалски тренер (*1935)
- 19. април:
- Мунбин, јужнокорејски певач, глумац, плесач и манекен (*1998)
- Сава Пустиња, српски ваздухопловни инжењер и магистар техничких наука, те генерал-пуковник (*1936)
- 20. април — Жозеп Марија Фусте, шпански фудбалер (*1941)
- 22. април — Френк Шу, амерички астрофизичар, астроном и аутор (*1943)
- 23. април:
- 24. април:
- 25. април — Хари Белафонте, амерички певач, текстописац, глумац и друштвени активиста (*1927)
- 27. април — Џери Спрингер, британско амерички водитељ, новинар, глумац, продуцент, адвокат и политичар (*1944)
- 29. април — Душан М. Берић, српски историчар, универзитетски професор и научни радник (*1948)
Мај
- 2. мај — Дамир Шолман, југословенски и хрватски кошаркаш (*1948)
- 3. мај:
- 4. мај:
- 6. мај — Гари Прадо, боливијски генерал и амбасадор (*1938)
- 7. мај — Шефкет Арсланагић, босанскохерцеговачки математичар (*1942)
- 8. мај — Рита Ли, бразилска певачица (*1947)
- 9. мај — Милосав Марјановић, српски математичар, универзитетски професор и академик (*1931)
- 13. мај:
- 14. мај — Феран Оливеља, шпански фудбалер (*1936)
- 15. мај:
- 18. мај:
- 19. мај — Џевад Карахасан, босанскохерцеговачки књижевник, драматичар, есејиста, романописац (*1953)
- 20. мај — Вено Тауфер, словеначки песник, есејиста, драмски писац и књижевни преводилац (*1933)
- 21. мај:
- 22. мај — Рик Хојт, такмичар у Тиму Хојт (*1962)
- 23. мај:
- 24. мај — Тина Тарнер, америчка певачица и глумица (*1939)
- 28. мај — Харалд цур Хаузен, немачки лекар, микробиолог и нобеловац (*1936)
- 31. мај — Слободан Панов, српски правник, универзитетски професор и политичар (*1964)
Јун
- 3. јун:
- 5. јун:
- 8. јун:
- 9. јун:
- 10. јун — Теодор Качински, амерички терориста, математичар, анархиста, нео-лудист и критичар друштва (*1942)
- 12. јун:
- Силвио Берлускони, италијански бизнисмен, политичар и премијер (1994–1995; 2001–2006; 2008–2011) (*1936)
- Крунослав Шарић, хрватско-босанскохерцеговачки филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1944)
- Трит Вилијамс, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац, дечији писац и редитељ (*1951)
- 13. јун — Кормак Макарти, амерички књижевник, драматург и сценариста (*1933)
- 15. јун — Гленда Џексон, британска глумица и политичарка (*1936)
- 16. јун:
- Ђино Медер, швајцарски бициклиста (*1997)
- Данијел Елсберг, амерички узбуњивач, политички активиста, економиста и војни аналитичар познат по Пентагонским папирима (*1931)
- 21. јун — Мијо Лончарић, хрватски лингвист, лексикограф и познавалац кајкавског дијалекта (*1941)
- 23. јун — Фредерик Форест, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1936)
- 29. јун — Алан Аркин, амерички глумац (*1934)
- 30. јун:
Јул
- 2. јул:
- 5. јул — Коко Ли, хонгконшка музичарка, глумица, плесачица и певачица (*1975)
- 6. јул — Елвира Воћа, југословенска и хрватска певачица забавне музике (*1942)
- 8. јул — Срђан Кољевић, српски филмски сценариста, редитељ и универзитетски професор (*1966)
- 9. јул — Луис Суарез, шпански фудбалер и фудбалски тренер (*1935)
- 10. јул — Ричард Г. Хованисијан, јерменско-амерички историчар и професор емеритус (*1932)
- 11. јул:
- 12. јул — Игуманија Магдалина, монахиња Српске православне цркве и старешина Манастира Фенека (*1937)
- 13. јул — Џозефина Чаплин, америчка позоришна и телевизијска глумица (*1949)
- 14. јул — Предраг Грбић, српски позоришни и телевизијски глумац (*1965)
- 15. јул — Даница Мастиловић, српско-немачка оперска певачица (*1933)
- 16. јул:
- 20. јул — Мирко Новосел, југословенски и хрватски кошаркаш и тренер (*1938)
- 21. јул — Тони Бенет, амерички певач џез и традиционалне поп музике (*1926)
- 22. јул — Адолф Шерер, чехословачки и немачко-словачки фудбалер (*1938)
- 26. јул — Шинејд О’Конор, ирска певачица (*1966)
- 27. јул — Бернард Крибинс, британски глумац (*1928)
- 28. јул — Мартин Валзер, немачки писац (*1927)
- 29. јул — Даре Валич, југословенски и словеначки филмски и позоришни глумац (*1941)
- 30. јул:
- 31. јул — Ангус Клауд, амерички глумац (*1998)
Август
- 1. август — Спасоје Орашанин, генерал-мајор Војске Републике Српске (*1951)
- 3. август — Марк Марголис, амерички глумац (*1939)
- 7. август — Вилијам Фридкин, амерички филмски режисер, продуцент и сценариста (*1935)
- 8. август:
- 9. август — Александар Матановић, српски шахиста и шаховски велемајстор (*1930)
- 10. август:
- 13. август — Патрисија Бредин, британска глумица и певачица (*1935)
- 14. август:
- 16. август
- 17. август — Мирослав Бошковић, југословенски и српски фудбалер (*1947)
- 21. август — Никола Рашуо, пуковник Војске Републике Српске (*1962)
- 22. август — Тото Кутуњо, италијански певач и аутор поп музике (*1943)
- 23. август — Јевгениј Пригожин, руски олигарх и војни командант (*1961)
- 25. август — Мелита Бихали, српска филмска и позоришна глумица (*1935)
- 26. август — Љубиша Игић, српски економиста и друштвено-политички радник (*1941)
- 29. август — Драган Бартула, српски сликар, сценограф и ликовни педагог (*1959)
- 31. август:
Септембар
- 1. септембар:
- 2. септембар — Илија Митић, југословенски и српски фудбалер (*1940)
- 4. септембар:
- 8. септембар — Миодраг Новаковић, српски и југословенски редитељ и сценариста, критичар, теоретичар, књижевник и филмски педагог (*1940)
- 14. септембар — Лука Ђустолизи, италијански ватерполиста (*1970)
- 16. септембар — Мило Хрнић, југословенски и хрватски певач поп музике (*1950)
- 19. септембар:
- 20. септембар:
- Рут Фукс, источнонемачка политичарка и атлетичарка (*1946)
- Никола Мирков, српски новинар, уредник и директор РТС-а (*1947)
- 22. септембар:
- 25. септембар:
- 27. септембар — Мајкл Гамбон, ирски позоришни, телевизијски и филмски глумац (*1940)
- 29. септембар — Радосав Јанићијевић, српски књижевник и новинар (*1954)
Октобар
- 3. октобар:
- 5. октобар — Зорица Јевремовић, српска и југословенска позоришна редитељка, драмска списатељица, историчарка културе и феминисткиња (*1948)
- 6. октобар — Милица Марковић, српска политичарка (*1967)
- 7. октобар — Маруф ел Бахит, јордански политичар и премијер Јордана (2005—2007, 2011) (*1947)
- 8. октобар:
- 9. октобар — Петар Поробић, црногорски ватерполо тренер (*1957)
- 12. октобар:
- 13. октобар — Луиз Глик, америчка песникиња и нобеловка (*1943)
- 14. октобар:
- 16. октобар — Марти Ахтисари, фински политичар, дипломата, нобеловац и предсједник Финске (1994—2000) (*1937)
- 17. октобар — Веселин Стијовић, српски глумац (*1948)
- 18. октобар — Александар Бузгалин, руски марксистички економиста (*1954)
- 20. октобар — Хиба Абу Нада, палестински песник, романописац, нутрициониста и Викимедијанац (*1991)
- 21. октобар — Боби Чарлтон, енглески фудбалер (*1937)
- 23. октобар — Босиљка Пушић, српска и црногорска књижевница (*1936)
- 24. октобар — Ричард Раундтри, амерички глумац (*1942)
- 25. октобар — Нада Кнежевић, српска певачица џеза и забавне музике (*1940)
- 27. октобар — Ли Кећанг, кинески политичар и премијер НР Кине (2013–2023) (*1955)
- 28. октобар — Метју Пери, амерички глумац (*1969)
- 30. октобар — Иштван Пастор, српско-мађарски политичар (*1956)
- 31. октобар:
Новембар
- 4. новембар — Миодраг Сувајац, пуковник Војске Републике Српске (*1954)
- 6. новембар:
- 7. новембар — Френк Борман, амерички пилот, ваздухопловни инжењер и астронаут (*1928)
- 11. новембар:
- 12. новембар — Мустафа Хасанагић, југословенски и српски фудбалер (*1941)
- 13. новембар — Душко Ољача, српски радиотелевизијски спикер, новинар и уредник (*1946)
- 15. новембар — Жарко Лаушевић, српски глумац и писац (*1960)
- 16. новембар:
- 17. новембар — Антон Петје, југословенски и словеначки глумац (*1932)
- 18. новембар:
- Руд Гелс, холандски фудбалер (*1948)
- Фредрик Олсон, шведски глумац (*1931)
- Горан Булајић, редитељ и драматург (*1957)
- 19. новембар:
- 22. новембар — Емануел Ле Роа Ладири, француски историчар (*1929)
- 23. новембар — Ратко Божовић, српски универзитетски професор и књижевник (*1934)
- 24. новембар — Томас Флајнер, швајцарски правник и инострани академик САНУ (*1938)
- 27. новембар — Франсес Стернхејген, америчка позоришна, филмска и ТВ глумица (*1930)
- 28. новембар — Јосип Чорак, југословенски и хрватски рвачки репрезентативац (*1943)
- 29. новембар — Хенри Кисинџер, амерички политичар и дипломата (*1923)
- 30. новембар — Шејн Макгауан, енглеско-ирски музичар и текстописац (*1957)
Децембар
- 1. децембар — Сандра Деј О’Конор, америчка правница, политичарка и судија (*1930)
- 4. децембар:
- 5. децембар — Војислав Говедарица, српско-амерички глумац и телохранитељ (*1940)
- 6. децембар — Јелена Чворовић, српска позоришна и телевизијска глумица (*1948)
- 8. децембар — Рајан О’Нил, амерички филмски и телевизијски глумац и аматерски боксер (*1941)
- 11. децембар — Андре Брауер, амерички глумац (*1962)
- 13. децембар — Верица Недељковић, српска и југословенска шахисткиња (*1929)
- 14. децембар — Џорџ Макгинис, амерички кошаркаш (*1950)
- 21. децембар — Роберт Солоу, амерички економиста и добитник Нобелове награде за економију (*1924)
- 25. децембар:
- 27. децембар — Гастон Глок, аустријски инжењер и бизнисмен (*1929)
- 28. децембар — Дик Марти, швајцарски политичар и државни тужилац (*1945)
- 30. децембар:
Нобелове награде
Види још
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article 2023, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.