Обавља низ значајних функција као што су: говор, жвакање, сисање, гутање, преношење утисака у централни нервни систем итд. Састоји се из предњег дела или тела и задњег дела или корена језика које дели sulcus terminalis.
Тело језика је његов предњи, већи и покретни део. Горња страна тела се назива и полеђина језика и на њему се налази слузокожа прекривена великим бројем језичних папила. Доња страна тела је глатка и лежи на поду усне дупље са којим је повезана преко тзв. језичне уздице или френулума.
Слузокожа дорзалне стране прекрива тело и већи део корена језика. Сачињава је плочасто-слојевити епител, папиле, фоликули итд. На слузокожи горње стране тела језика се налази велики број папила које се деле у пет група: опшанчене, листасте, печуркасте, кончасте и купасте папиле. Прве три групе папила преносе утиске чула укуса, а остале две групе утиске површинског (механичког) сензибилитета у централни нервни систем.
Густативне
Опшанчене папиле (Papillae circumvallatae/Papillae vallatae) - Највеће, има их 7-12 што их чини најмање бројним папилама, али поседују преко половину свих густативних квржица (caliculus gustatorius). Смештене су у једном низу, непосредно испред сулкуса терминалиса, распоређене у два низа у облику обрнутог слова V, од предела испред foramena caecuma према напред и латерално пратећи sulcus terminalis. Папиле су окружене удубљењем које се назива шанац. У дну шанца се уливају канали Фон Ебнерових, серозних пљувачних жлезда. На бочним зидовима шанца се налази велики број густорецепторних квржица. Ове папиле оживчава n. glossopharyngeus иако се оне налазе испред терминалног сулкуса.
Листасте папиле (Papillae foliatae) - Налазе се на задње 2/3 језика на латералним странама, испред палатоглосног лука. Одвојени су дубљим жлебовима у које се уливају одводни канали пљувачних жлеза. Има их око 10, смештене у задњем делу језика. Густативни корпускули се налазе у дну жлеба. Најразвијеније су код деце. На својој површини садрже слој кератина. Између ових жлезда је уметнут језични крајник. Код хиперплазије крајника, жлезда или код тумора ових жлезда виде се као увећане. Инервише их n. glossopharyngeus.
Механичке
Печуркасте папиле (Papillae fungiformes) - Распоређене су на странама, као и на самом врху језика, као и неправилно преко дорзума. Облика су печурке, на врху са орожалим плочастим слојевитим епителом кроз који се провиде крвни судови. Леже измедју кончастих папила у правилном распореду. Спадају у механичке папиле, али, само у дечијем узрасту поседују густативне рецепторе. Оживчавају их n. submandibularis, chorda tympani i ganglion geniculatum.
Кончасте папиле (Papillae filiformes) - Најбројније и најситније, кончастог облика и дифузно су распоређене по дорзалној страни језика. Прекривају предње две трећине језика, на задњем крају су паралелне са сулкусом терминалисом, а напред постају више трансверзалне. Прекривене су плочастим слојевитим епителом са орожавањем што доприноси беличастом изгледу дорзалне површине језика.
Купасте папиле (Papillae conicae) представљају посебну врсту претходних папила, модификацију кончастих папила. Разликују се по једноставном врху и нешто већим димензијама. Такође су дифузно распоређене по дорзуму језика. Њих као и претходне инервишу сензитивне гране n. lingualis-a
Завршна грана - a. profunda linguae - васкуларизује врх и тело језика
Живци се деле на моторне, сензитивне и чулне. Моторни живци, који инервишу мускулатуру, су подјезични живац и гране које воде порекло из језичног сплета. Сензитивни живци су језични, језично-ждрелни и живац луталац. То су нерви који преносе сигнале од рецептора за додир, бол и температуру у централни нервни систем. Чулни живци су језично-ждрелни и живац лица, а они преносе утиске чула укуса.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Језик (орган), which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses. ®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.