Александар Карађорђевић (Топола, 11.
октобар">11. октобар 1806 — Темишвар, 3. мај 1885), у старим изворима Георгијевич Черни, био је владајући кнез Србије од 1842. до 1858. године и млађи син вође Првог српског устанка Карађорђа.
Александар Карађорђевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 11. октобар 1806. |
Место рођења | Топола, Србија |
Датум смрти | 3. мај 1885.78 год.) ( |
Место смрти | Темишвар, Аустроугарска |
Породица | |
Супружник | Персида Карађорђевић |
Потомство | 10, међу којима и: |
Родитељи | Карађорђе Петровић Јелена Петровић |
Династија | Карађорђевићи |
Кнез Србије | |
Период | 14. септембар 1842. — 23. децембар 1858. |
Претходник | Михаило Обреновић |
Наследник | Милош Обреновић |
Чин | генерал |
Потпис | |
Монограм кнеза Александара Карађорђевића Грб кнежевског дома Карађорђевић |
После пропасти Првог српског устанка, Александар је са оцем напустио Србију и вратио се у њу 1839. поставши ађутант кнеза Михаила Обреновића. На престо су га довели уставобранитељи после свргавања кнеза Михаила Обреновића. Његову владавину је обележио утицај уставобранитеља, по чему се цео период назива режим уставобранитеља. У овом периоду покренуте су озбиљне реформе у Србији и модернизација земље.
Најмлађи син Карађорђа и Јелене, Александар, рођен је у Тополи 11. октобра 1806. (по новом календару). Школовао се у Хотину у Бесарабији (Русија), под покровитељством руског цара. Оженио се 1830. године Персидом, ћерком војводе Јеврема Ненадовића и Јованке Миловановић. Имали су деветоро деце: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра и Арсена.
Крајем 1839. после султанског фермана о потврди кнежевског достојанства Кнеза Михаила Обреновића, породица Карађорђевић вратила се у Србију. Александар је ступио у службу при Главном штабу српске војске, а потом је унапређен у чин поручника и постављен за ађутанта кнеза Михаила.[тражи се извор]
После политичких сукоба изазваних непоштовањем такозваног „Турског устава“ из 1838. и абдикације Милоша, а затим и Михаила Обреновића, на народној скупштини одржаној на Врачару, 14. септембра 1842, Александар Карађорђевић изабран је за кнеза Србије. Након признавања кнежевске титуле од стране Русије и Турске, кнез Александар се окренуо реформама и увођењу нових установа, како би се убрзао развој српске државе. Донет је кодекс грађанског права, уведена стајаћа војска, основана тополивница у Крагујевцу (1853. г), унапређене су постојеће и основане нове школе, Народна библиотека и Народни музеј.[тражи се извор] Донет је Грађански законик 1844. године.
У Мађарској револуцији 1848. у Војводини, учествују и чете добровољаца из Србије под командом Стевана Книћанина, које је као помоћ Србима у њиховој борби за аутономију послао кнез Александар Карађорђевић. Као наставак национално-политичког покрета из 1848, развила се панславистичка идеја о Југословенској краљевини, која је уз „Начертаније“ Илије Гарашанина, четири године раније написан српски политички програм, утицала да основ српске спољне политике постане свест о мисији ослобађања свих јужнословенских народа од аустријске и турске власти.[тражи се извор]
У унутрашњој политици, кнез Александар долази у сукоб са члановима Државног савета, што кулминира сазивањем Светоандрејске народне скупштине у децембру 1858, која је изнудила његову абдикацију.
После силаска са кнежевског трона, кнез Александар се повукао на своје имање у близини Темишвара (данашња Румунија). Његов миран живот пореметила је оптужба да је за заверенике у атентату на Кнеза Михаила обезбедио новац и оружје. Осуда за дело које није учинио дубоко га је повредила. Династичке борбе су се још више распламсале, и кнез Александар тек тада узима активно учешће у њима. У својим изјавама гнушао се помисли на недело које су му приписивали противници, борећи се свом снагом да на српски престо поново дође један Карађорђевић.[тражи се извор] Суд у Кнежевини Србији га је у одсуству 27. (15) јула 1868. осудио на 20 година затвора због учешћа у атентату на кнеза Михаила.
Кнез Александар Карађорђевић умро је у Темишвару, 3. маја 1885. године (по новом календару), а сахрањен је у Бечу где му је гроб оскрнављен а лобања украдена 1911. године . Лобања је ускоро пронађена на гробљу у једном жбуну, а посмртни остаци Александра и жене му Персиде су пренесени 22. децембра 1911. (по јулијанском календару) у задужбину Краља Петра I на Опленцу.
Одликован је високим отоманским одликовањима, Орденом достојанства за ратне заслуге и Великим орденом славе, као и маршалским знаком, портретом падишаха и Нишан имтијаз (Знак достојанства) првог степена.
У Брестовачкој бањи се налази Дворац кнеза Александра Карађорђевића.
4. Петар Јовановић | ||||||||||||||||
2. Карађорђе Петровић | ||||||||||||||||
10. Петар Живковић | ||||||||||||||||
5. Марица Живковић | ||||||||||||||||
1. Александар Карађорђевић (кнез) | ||||||||||||||||
6. Никола Јовановић | ||||||||||||||||
3. Јелена Јовановић | ||||||||||||||||
7. Босиљка | ||||||||||||||||
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Кнегиња Персида | 15. фебруар 1813. | 29. март 1873. |
име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
---|---|---|---|---|
Кнегиња Полексија | 1. фебруар 1833. | 4. децембар 1914. | Константин Николајевић; Александар Прешерн | |
Кнегиња Клеопатра | 26. новембар 1835. | 13. јул 1855. | Милан Петронијевић | |
Кнез Алексије | 23. март 1836. | 21. април 1841. | умро у детињству | |
Кнез Светозар | 1841. | 17. март 1847. | умро у детињству | |
Краљ Петар I | 29. јун 1844. | 16. август 1921. | Кнегиња Зорка | |
Кнегиња Јелена | 18. октобар 1846. | 26. јул 1867. | Ђорђе Симић | |
Кнез Андрија | 15. септембар 1848. | 12. јул 1864. | умро у младости | |
Кнегиња Јелисавета | 27. фебруар 1850. | 1. јун 1850. | умрла у детињству | |
Кнез Ђорђе | 10. јануар 1857. | 24. децембар 1888. | није био ожењен, умро у луци Груж, Дубровник, на броду кнеза Николе | |
Кнез Арсен | 16. април 1859. | 19. октобар 1938. | грофица Аурора Павловна Демидова |
Напомена: Садржај са сајта http://www.royalfamily.org
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Александар Карађорђевић (кнез), which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.