Spermij

Obrazuju se kod kičmenjaka u procesu spermatogeneze u muškim polnim žlezdama - semenicima (testisima).

Građa spermatozoida

U građi spermatozoida se ogleda jasna usaglašenost između oblika i funkcije. Spermatozoid pliva u pravcu jajne ćelije, pa mu je i oblik tome prilagođen.

Sastoji se iz:

• glave – grade je jedro i akrozom;
• vrata – u kome su smeštene dve centriole (jedna će obrazovati deobno vreteno prve deobe posle oplođenja, a drugi predstavlja bazalno telašce biča spermatozoida);
• središnjeg dela – u kome su smeštene mitohondrije (sadrže ATR koji je izvor energije za kretanje spermatozoida);
• biča (repa) kojim se spermatozoid kreće.

U polnim odvodima žene spermatozoidi preživljavaju 48 sati, najviše 3 dana.

Spermatozoid sadrži haploidan broj kromosoma koji kod čoveka iznosi 23. U zavisnosti od toga koji polni kromosom imaju, X ili Y, spermatozoidi mogu biti:

• X spermatozoidi ili
• Y spermatozoidi.

Kod čoveka spermatozoidi su ti koji određuju pol deteta. Jajne ćelije uvek imaju H kromosom pa u zavisnosti od toga kojim spermatozoidom se oplode, obrazovaće se:

• XX kombinacija kromosoma, koja daje ženski pol ili
• XY kombinacija kromosoma za muški pol.

Bionet škola

Ovaj članak o biologiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite.

 

Spermij na Wikimedijinoj ostavi