Metilendioksimetamfetamin

Spada u jače psihoaktivne droge a delovanje je slično dopingu u sportu. Uzima se oralno u obliku tableta. Doza od 75 do 100 mg počinje delovati nakon 20 do 40 minuta, a deluje više sati.

MDMA

(IUPAC) ime
(RS)-1-(benzo[d][1,3]dioksol-5-il)-N-metilpropan-2-amin
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj	69610-10-2
ATC kod	nije dodeljen
PubChem	1615
ChemSpider	1556
Hemijski podaci
Formula	C11H15NO2
Mol. masa	193,25 g/mol
SMILES	eMolekuli & PubHem
InChI InChI=1S/C11H15NO2/c1-8(12-2)5-9-3-4-10-11(6-9)14-7-13-10/h3-4,6,8,12H,5,7H2,1-2H3 Y Key: SHXWCVYOXRDMCX-UHFFFAOYSA-N Y
Sinonimi	(±)-1,3-benzodioksolil-N-metil-2-propanamin; (±)-3,4-metilendioksi-N-metil-α-metil-2-fenetilamin; DL-3,4-metilendioksi-N-metilamfetamin; metilenedioksimetamfetamin
Fizički podaci
Tačka ključanja	100-110 °C (-66 °F)
Farmakokinetički podaci
Metabolizam	Hepatički, putem CYP450 enzima, posebno CYP2D6
Poluvreme eliminacije	6–10 (mada je trajanje dejsva tipično 3–5 sati)
Izlučivanje	Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	?
Pravni status	Zabranjena supstanca (S9) (AU) Schedule III (CA) CD Lic (UK) ? (SAD)
Način primene	Oralno, subligualno, insuflaciono, inhalaciono, injekcije, rektalno

Simptomi su proširene zenice, kočenje i drhtanje vilice i zuba, porast krvnog pritiska, ubrzani rad srca, gubitak apetita i velika izdržljivost bez znakova umora. Ekstazi pojačava percepciju okoline, a nakon prekida su mogući flešbekovi. Nakon popuštanja delovanja droge moguća je depresija, umor i iscrpljenost.

Iako sintetizovan 1912. godine ekstazi se smatra novom drogom. Često je korišćen u grupacijama koje slušaju određenu vrstu muzike, danas najčešće elektronske (rejv, tehno itd.). Psihedelične droge šezdesetih koje si promovisale „spiritualnost“ i „spajanje s univerzumom“, zabranjene su 1970. godine.

Ekstazi ima potencijalne psihostimulativne i psihodelične supstance. Godine 1985. ekstazi je stavljen na listu sa drugim psihodelicima, uz naglašenu zabrinutost zbog njegove nemedicinske upotrebe i „prenaglašene dobronamerne podrške i beskompromisnog prozelitizma“ koji se ispoljavaju epidemijskim širenjem ekstazija u populaciji dece i omladine.

Posledice predoziranja ekstazijem mogu biti smrtni ishodi, hiperpireksija (povećana temperatura), dehidracija (gubljenje tečnosti) i otkazivanje rada srca. Postoji i „prirodni“ ekstazi — tablete koje sadrže ginseng, kolu i neke prirodne energanse — do čije šire proizvodnje i upotrebe je već došlo.

Mentalni poremećaji

Po svom sastavu „ekstazi“ je sličan amfetaminu i meskalinu, pa su i dominantni farmakodinamski efekti stimulacija mentalne aktivnosti i iluziono - halucinatorne „kreacije“. Supstanca se brzo resorbuje, prelazi krvno - moždanu barijeru i deluje na centralni nervni sistem.

Na zapadu zloupotrebe ove supstance dostiže epidemijske razmere među tinejdžerima. Posledice zloupotrebe ove supstance su na nivou mentalnog funkcionisanja, telesnog zdravlja i poremećaja ličnosti. Reakcije su inividualne, a toksični efekti mogu biti ispoljeni i pri vrlo malim dozama. Među psihičkim simptomima dominiraju:

• strah, depresivnost
• slusne i vidne halucinacije
• toksične ili tzv. deklasirane psihoze kod osoba koje su, u nepovoljnim životnim situacijama ili zbog intoksinacije predisponirane da obole od neke duševne bolesti

Toksične psihoze praćene su halucinacijama, paranoičnim ideacijama i paničnim strahom da su egzistencijalno ugroženi, samoubilačkim idejama i samoubistvima. Brojne su posledice na somatskom planu i zdravlje mladih osoba ozbiljno je ugroženo. Najčešći poremećaji su: zapaljenje jetre i bubrega, insuficijencija bubrega i srca, kardio - miopatije, vaskularna krvavljenja, razna nervna oboljenja (tikovi, poremećaji nalik na parkinsonizam), kao i konvulzije epileptičnog karaktera (kod osoba koja imaju ličnu ili porodičnu predispoziciju).

Značajno je istaći i poremećaje ličnosti korisnika droge. Najčešće to su opsesivno- kompulzivni fenomeni, karakteristčni po prisilnim postupcima, kao i stereotipna ponašanja.

Poremećaji rasta

Ekstazi deluje i na endokrini sistem, posebno na štitnu žlezdu i hormon rasta. Zabeleženi su slučajevi zastoja u razvoju u dece koja su koristila neke od od derivata amfetamina. Opisani su slučajevi dramatičnog propadanja mišićne mase.

Smrtni ishodi takođe su zle posledice intoksinacije, posebno u slučajevima kada je droga uzeta u kombinaciji s alkoholom, ili sa lekovima koji smanjuju krvni pritisak, nekim antidepresivima i antimalarcima.

Akutne intoksinacije od straha do psihičkog sloma

• Akutna intoksinacija ekstazijem rezultat je prekoračenja doze u kratkom vremenskom intervalu. Manifestuje se somtaskim i psihičkim disfunkcijama. Prekomerne doze su smrtonosne.
• Prolongirana intoksinacija posledica je hronične upotrebe ekstazija. Simpotmi variraju u intenzitetu : od blage disforije do paranoidne psihoze. Korisnik droge je euforičan, ali i zabrinut neprijatnim telesnim senzacijama, ili sumnjičav, ostećenog doživljavanja realnosti i okruženja kao ugrožavajućeg. Smanjenje sna i apetita su isto tako karakteristični simptomi.

Indukovana ekstazi (MDMA) ansioznost objašnjava se mogućnošću da ekstazi sadržaje nesvesnog dela psihe prenese u svest. Osoba nije u stanju da integriše nesvesne i emocionalno bogate informacije. Akutna intoksinacija malom dozom supstance (50 – 150 mg) praćena je blagom anksioznošću, zebnjom, nervozom, griženjem vilice, a iščekivanje posebnih doživljaja može izazvati stanje straha. Intoksiciranog treba umiriti blagim nastupom, podrškom i uveravanjem da je to prolazni efekat unesene droge.

• Akutna intoksinacija srednje velikim dozama (250 – 300 mg) karakteristična je po određenoj psihopatologiji i zavisi od kvaliteta tolerancije na unesenu psihostimulativnu supstancu.

Vizuelne „iskrivljenosti“ manifestuju se viđenjem svetlucavih i sjajnih predmeta, titrajućeg kretanja, geometrijski ulepšanih. Osoba je svesna efekta supstance i zahteva da ostane sama ili, pak, traži pomoć terapeuta. Osoba je uplašena i terapeut mora da raspolaže određenom veštinom da uspostavi komunikaciju. Nekad ispoljavaju naglašenu brigu o drugim osobama koje su takođe pod drogom, tvrdeći za sebe da su „haj“. Mogu se pojaviti paranoidne ideacije, snažna depresivnost, kao i iznenadne promene stanja svesti.

• Akutna intoksinacija velikim dozama (300 – 400 mg) zavisi od prethodnih iskustava korisnika droge (upotreba stimulativnih i halucinogenih droga, PCP-a i sl. ), tolerancije i okruženja.

Dominiraju sledeći simptomi :

• anksioznost koja često prerasta u paniku (praćenu ubrzanim srčanim ritmom )
• psihotična reakcija
• paranoidnost i
• agresivnost.

Hipertenzivne krize i srčane aritmije mogu ugroziti cerebrovaskularni sistem (mozak i moždane krvne sudove) i dovesti do pojave „sloga“ ili moždanih krvavljenja (hemoragija). Treba imati na umu da je intoksicirana osoba možda konzumirala i neke druge droge : kokain, amfetamine, marihuanu, alkohol...

Prolongirane intoksinacije gubitak mentalne bistrine

Prolongirane intoksinacije s velikim dozama pogađaju čak i osobe sa naglašenom tolerancijom na ekstazi. Mlade osobe gutaju ogromne količine ove droge i dospevaju u stanje fizičke i psihičke iscrpljenosti.
Treba izdvojiti sledeće simptome:

• promene raspoloženja
• emocionalnu nestabilnost
• anksioznost
• depresivnost i
• teže mentalne poremećaje tipa psihoza, koje u praćene paranoidnošću i nasilničkim ponašanjem.

Prolongirana intoksinacija malim dozama praćenja je blažom psihopatijom:

• gubitak mentalne bistrine i pribranosti
• mentalna konfuzija
• neraspoloženje
• gubitak motivacije
• dezorijentacija zaboravnost i
• oštećenje pamćenja.

Ukoliko osoba nastavi da koristi drogu, dolazi do gubitka apetita i nesanice.

	Portal Medicina
	Portal Hemija

 

Metilendioksimetamfetamin na Wikimedijinoj ostavi

• http://www.znanje.org