Juval Noa Harari

februar">24. februar 1976) jeste izraelski intelektualac, istoričar i profesor istorije na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Autor je naučno-popularnih bestselera Sapijens: Kratka istorija čovečanstva, Homo deus: Kratka istorija sutrašnjice, i 21 lekcija za 21. vek.

Harari piše o kognitivnoj revoluciji, koja se dogodila pre oko 70.000 godina kada je Homo sapiens istisnuo Neandertalca i ostale vrste roda Homo, razvivši jezik i izgrađeno društvo uz pomoć poljoprivredne revolucije i naučne metode, zbog kojih je čoveku skoro uspelo da dominira nad prirodom. Njegove knjige takođe proučavaju moguće posledice futurističkog biotehnološkog sveta u kom inteligentne biološke organizme nadmašuje njihova sopstvena tvorevina; rekao je da će homosapijens kakvog poznajemo za stotinak godina nestati.

Juval Noa Harari rođen je i odrastao u Kirjat Ati, u Izraelu, 24. februara 1976. godine. Jedno je od troje dece Šloma i Pnine Harari. Njegova je porodica bila sekularna jevrejska porodica istočnoevropskog i libanskog porekla. Kada je imao tri godine, Harari je sam sebe naučio da čita. Sa 8 godina je postao đak Edukativnog centra ”Leo Bek” u Hajfi, u odeljenju za intelektualno nadarenu decu. Odložio je služenje vojnog roka u Izraelskim odbrambenim snagama da bi upisao studije u okviru Atuda programa, ali je nakon studija potpuno oslobođen vojne obaveze zbog zdravstvenih problema. Sa 17 godina je upisao istoriju i međunarodne odnose na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

Harari je homoseksualac i 2002. godine je upoznao svog supruga Icika Jahava, za koga kaže da je njegov ”internet svih stvari”. Jahav je takođe Hararijev lični menadžer. Venčali su se na civilnoj ceremoniji u Torontu, u Kanadi.

Harari tvrdi da mu je Vipasana meditacija, kojom je počeo da se bavi tokom studija na Oksfordu 2000. godine, promenila život. Meditira dva sata dnevno (po sat vremena pre početka i nakon završetka radnog dana), svake godine ode na tridesetodnevni ”ritrit” u tišini bez knjiga ili društvenih mreža, a takođe je i pomoćni instruktor meditacije. Homo Deus je posvetio svom učitelju Š. N. Goenki, ”koji me je s ljubavlju naučio važnim stvarima”, rekavši da ne bi ”mogao napisati ovu knjigu bez fokusa, mira i uvida stečenog kroz petnaestogodišnje iskustvo praktikovanja vipasane”. Takođe, Harari smatra da je meditacija vid istraživanja.

Harari je vegan, a kaže da je to rezultat njegovog istraživanja, uključujući i njegovo mišljenje da osnova mlečne industrije kida vezu između majke krave i bebe teleta. Počev od januara 2019. godine, Harari ne koristi pametni telefon.

Danas se bavi pitanjima vezanim za makro istorijska pitanja, kakav je odnos istorije i biologije, koja je suštinska razlika između Homo sapiens--a i drugih životinja, etička pitanja vezana za tehnologiju 21. veka. Njegove knjige su prodate u preko 23 miliona primeraka i prevedene su na više od 60 jezika. Drži predavanja širom sveta na kojima predstavlja teme iz svojih knjiga i članaka. Interesantno je da su njegova predavanja potpuno otvorena i svako može da mu prisustvuje. Redovno objavljuje u časopisima Gardijan, Tajms, Vol strit džurnal.

Predavač je na Odeljenju za istoriju Hebrejskog univerziteta u Izraelu.

Živi u predgrađu Tel Aviva.

Prvobitno je specijalizirao srednjovekovnu i vojnu istoriju na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu od 1993. do 1998. godine. Doktorirao je na Univerzitetu u Oksfordu 2002. godine, pod mentorstvom Stivena J. Gana. 2003. godine upisao je postdiplomske studije istorije kao stipendista fondacije Jad Hanadiv. Tokom studija na Oksfordu prvi put se susreo sa delom Džareda Dajmonda, za koga kaže da je uticao na njegovo stvaralaštvo. Na jednom događaju u Institutu ”Bergruen”, Harari je rekao da ga je Dajmondovo delo Puške, mikrobi i čelik na neki način prosvetlilo. ”Shvatio sam da bih ja zapravo mogao da pišem takve knjige”.

Knjige

• Sapijens: kratka istorija čovečanstva , 2011, na engleskom 2014, na srpskom 2018.
• Homo deus: kratka istorija sutrašnjice, 2015, na engleskom 2016, na srpskom 2018.
• 21. lekcija za 21. vek, 2018, na engleskom 2018, na srpskom 2019.

Članci

• The Military Role of the Frankish Turcopoles – a Reassessment, Mediterranean Historical Review 12 (1) (June 1997), pp. 75–116.
• The Concept of ‘Decisive Battles’ in World History, The Journal of World History 18 (3) (2007), 251–266
• Combat Flow: Military, Political and Ethical Dimensions of Subjective Well-Being in War, Review of General Psychology (September 2008)
• Why Technology Favors Tyranny, The Atlantic (October 2018).

Dobitnik je mnogih međunarodnih nagrada.

 

Juval Noa Harari na Wikimedijinoj ostavi

• Juval Noa Harari Arhivirano 2022-07-05 na Wayback Machine-u
• Knjižara
• Borba dobra i zla
• Svet posle Korona virusa