George Berkeley

Njegova filozofija se ponekad uzima za krajnji oblik subjektivnog idealizma, koji se naziva solipsizam.

George Berkeley
Novovekovna
Zapadna filozofija
Biografske informacije
Rođenje	1685 Tomastaun, Irska
Smrt	1753. Oksford, Engleska
Filozofija
Škola/Tradicija	idealizam, empirizam
Glavni interesi	metafizika, epistemologija
Znamenite ideje
subjektivni idealizam

Džordž Berkli je rođen 12. marta 1685. godine u blizini Tomastauna u Irskoj. 1707. godine je postao je magistar teologije, a 1713. kapelan. Sve svoje najznačajnije i najoriginalnije radove napisao je do svoje 28. godine. Često je putovao, kao pratilac grofa, u Francusku i Italiju. Od 1729. do 1731. godine kao misionar širi hrišćanstvo u Americi, a 1734. postaje episkop u Klojnu. Godine 1752. povlači se iz javnog života, a godinu dana kasnije umire u Oksfordu.

Džordž Berkli je jedan od najpoznatijih predstavnika subjektivnog idealizma, koji najbolje izražava svojim fundamentalnim načelom: „Biti jeste biti opažen“ (Esse est percipi).

Postojao je neki miris, znači da ga je neko mirisao; postojao je neki zvuk, znači da ga je neko čuo; bila je neka boja ili oblik - opaženi su vidom ili opipom. To je sve što mogu razumeti pod tim i sličnim izrazima. Jer ono što se kaže o apsolutnom postojanju nemislećih stvari, bez obzira na to da li se opažaju, izgleda savršeno nerazumljivo. Njihov esse jest percipi, i nije moguće da oni imaju neku egzistenciju izvan duhova ili mislećih stvari, koje ih opažaju.

– Rasprava o principima ljudske spoznaje

U „Dijalozima izmedu Hilasa i Filonusa“ Filonus, koji iznosi Berklijeve ideje, dokazuje »da se realnost čulnih stvari sastoji u tome što su opažene», nasuprot Hilasovog mišljenja da »postojati znači jedno a biti opažen drugo«. Berkli razrađuje tezu da su svi čulni fenomeni mentalne prirode. On argumentuje o subjektivnosti oseta toplote i hladnoće poznatim primerom o mlakoj vodi. Kad je jedna ruka topla a druga hladna pa se obe stave u hladnu vodu, onda jedna ruka oseća ovu vodu kao hladnu, a druga kao toplu, premda voda objektivno ne može biti istovremeno i topla i hladna. Stoga oseti toplo i hladno postoje samo u našem duhu.

Berklijeva filozofija se zasniva na empirističkim tvrdnjama, i iskustvo uzima za osnovu celokupnog znanja. Pa ipak, za njega tzv. spoljni predmeti nisu ništa drugo do skupovi naših oseta, koji ne postoje izvan duha. Po njemu postoji samo duh a čulne ideje ne zavise od nas, već ih izaziva Bog. Stoga čulne ideje i jesu mnogo jače i stalnije od ideja misli i mašte koje proizvodi naš duh. Realne stvari i nisu drugo nego čulne ideje pa je postojanje materije izvan i nezavisno od tih ideja samo izmišljotina »uvrnutih« filozofa.

Glavna Berklijeva dela su:

• An Essay Towards a New Theory of Vision (1709)
• Rasprava o principima ljudske spoznaje (A Treatise concerning the Principles of Human Knowledge; 1710)
• Tri dijaloga izmedu Hilasa i Filonusa (Three Dialogues between Hylas and Philonous; 1713)
• Alciphron or the Minute Philosopher (1732)
• Siris, a Chain of Philosophical Reflexions and Inquiries (1744)