Современата руска азбука (рус.
Почнала да се употребува во Киевската Рус за време на нејзината христијанизација (988), или пак, доколку некои наоди се точно датирани, малку порано.
Оваа статија содржи фонетски симболи по МФА. Без правилна поддршка, може да гледате прашалници, квадрати или други симболи наместо уникодни знаци. |
Тука азбуката е прикажана печатно. Ракописните руски букви се поинакви.
Руската азбука е следнава: (ⓘ)
Буква | Ракописно | Закосено | Назив | Стар назив | МФА | Македонски | Примери | Бројчена вредност | Уникод (Хекс) |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Аа | А а | а [a] | азъ [as] | /a/ | А | два "два" | 1 | U+0410 / U+0430 | |
Бб | Б б | бэ [bɛ] | буки [ˈbukʲɪ] | /b/ или /bʲ/ | Б | оба "обајца" | – | U+0411 / U+0431 | |
Вв | В в | вэ [vɛ] | вѣди [ˈvʲedʲɪ] | /v/ или /vʲ/ | В | вода "вода" | 2 | U+0412 / U+0432 | |
Гг | Г г | гэ [ɡɛ] | глаголь [ɡɫɐˈɡolʲ] | /ɡ/ или /gʲ/ | Г | год "година" | 3 | U+0413 / U+0433 | |
Дд | Д д | дэ [dɛ] | добро [dɐˈbro] | /d/ или /dʲ/ | Д | да "да" | 4 | U+0414 / U+0434 | |
Ее | Е е | е [je] | есть [jesʲtʲ] | /je/, / ʲe/ или /e/ | Је | не "не" | 5 | U+0415 / U+0435 | |
Ёё | Ё ё | ё [jo] | – | /jo/ или / ʲo/ | Јо | ёж "еж" | – | U+0401 / U+0451 | |
Жж | Ж ж | жэ [ʐɛ] ( слушнете) | живѣте [ʐɨˈvʲetʲɪ]}} | /ʐ/ | Ж | жук "бубачка" | – | U+0416 / U+0436 | |
Зз | З з | зэ [zɛ] | земля [zʲɪˈmlʲa] | /z/ или /zʲ/ | З | зной "топлина" | 7 | U+0417 / U+0437 | |
Ии | И и | и [i] | иже [ˈiʐɨ] | /i/, / ʲi/, или /ɨ/ | И | или "или" | 8 | U+0418 / U+0438 | |
Йй | Й й | и краткое 'short i' [ˈi ˈkratkəjə] | и съ краткой [ɪ s ˈkratkəj] | /j/ | Ј | мой "мој" | – | U+0419 / U+0439 | |
Кк | К к | ка [ka] | како [ˈkakə] | /k/ или /kʲ/ | К | кто "кој" | 20 | U+041A / U+043A | |
Лл | Л л | эль (эл) [ɛlʲ] ([ɛɫ]) | люди [ˈlʲʉdʲɪ] | /ɫ/ или /lʲ/ | Л | луч "зрак" | 30 | U+041B / U+043B | |
Мм | М м | эм [ɛm] | мыслѣте [mɨˈsʲlʲetʲɪ] | /m/ или /mʲ/ | М | меч "меч" | 40 | U+041C / U+043C | |
Нн | Н н | эн [ɛn] | нашъ [naʂ] | /n/ или /nʲ/ | Н | но "но" | 50 | U+041D / U+043D | |
Оо | О о | о [о] | онъ [on] | /o/ | О | он "тој" | 70 | U+041E / U+043E | |
Пп | П п | пэ [pɛ] | покой [pɐˈkoj] | /p/ или /pʲ/ | П | под "под" | 80 | U+041F / U+043F | |
Рр | Р р | эр [ɛr] | рцы [rtsɨ] | /r/ или /rʲ/ | Р | река "река" | 100 | U+0420 / U+0440 | |
Сс | С с | эс [ɛs] | слово [ˈsɫovə] | /s/ или /sʲ/ | С | если "ако" | 200 | U+0421 / U+0441 | |
Тт | Т т | тэ [tɛ] | твердо [ˈtvʲerdə] | /t/ или /tʲ/ | Т | тот "тоа" | 300 | U+0422 / U+0442 | |
Уу | У у | у [u] | укъ [uk] | /u/ | У | куст "грмушка" | 400 | U+0423 / U+0443 | |
Фф | Ф ф | эф [ɛf] | фертъ [fʲert] | /f/ или /fʲ/ | Ф | фея "самовила" | 500 | U+0424 / U+0444 | |
Хх | Х х | ха [xa] | хѣръ [xʲer] | /x/ или /xʲ/ | Х | дух "дух" | 600 | U+0425 / U+0445 | |
Цц | Ц ц | цэ [tsɛ] | цы [tsɨ] | /ts/ | Ц | конец "крај" | 900 | U+0426 / U+0446 | |
Чч | Ч ч | че [tɕe] | червь [tɕerfʲ] | /tɕ/ | Ч | час "час" | 90 | U+0427 / U+0447 | |
Шш | Ш ш | ша [ʂa] | ша [ʂa] | /ʂ/ | Ш | ваш "ваш" | – | U+0428 / U+0448 | |
Щщ | Щ щ | ща [ɕːa] | ща [ɕtɕa] | /ɕː/, /ɕ/ | Ш или Шч | щека "образ" | – | U+0429 / U+0449 | |
Ъъ | Ъ ъ | твёрдый знак 'hard sign' [ˈtvʲɵrdɨj znak] ( слушнете) | еръ [jer] | ’ | объект "објект" | – | U+042A / U+044A | ||
Ыы | Ы ы | ы [ɨ] | еры [jɪˈrɨ] | [ɨ] | ’ И | ты "ти" | – | U+042B / U+044B | |
Ьь | Ь ь | мягкий знак 'soft sign' [ˈmʲæxʲkʲɪj znak] ( слушнете) | ерь [jerʲ] | / ʲ/ | / ʲ/ | весь "сѐ" | – | U+042C / U+044C | |
Ээ | Э э | э [ɛ] | э оборотное [ˈɛ ɐbɐˈrotnəjɪ] | /e/ | Е | это "ова" | – | U+042D / U+044D | |
Юю | Ю ю | ю [ju] | ю [ju] | /ju/ или / ʲu/ | Ју | юг "југ" | – | U+042E / U+044E | |
Яя | Я я | я [ja] | я [ja] | /ja/ or / ʲa/ | Ја | ряд "ред" | – | U+042F / U+044F |
Самогласните букви претставуваат и „тврди“ и „меки“ (палатализирани, во МФА претставени како < ʲ >) фонеми, зависно (со извесни исклучоци) од тоа дали следат јотирани или омекнувачки самогласки. The transcriptions of the names of the letters attempt to reflect the reduction of non-stressed vowels.
Буква | Ракописно | Закосено | Назив | Стар назив | МФА | Македонски | Слична руска буква | Примери | Бројчена вредност | Уникод (Хекс) |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Іі | І і | – | і десятеричное [i dʲɪsʲɪtʲɪˈrʲitɕnəjə] | /i/, / ʲi/, или /j/ | И | Како и или й | стихотворенія (сега се пишува стихотворения) "стихотворби" | 10 | U+0406 / U+0456 | |
Ѣѣ | Ѣ ѣ | – | ять [jætʲ] | /e/ или / ʲe/ | Е | Како е | Алексѣй (сега се пишува Алексей) Алексеј | – | U+0462 / U+0463 | |
Ѳѳ | Ѳ ѳ | – | ѳита [fʲɪˈta] | /f/ или /fʲ/ или безгласно /θ/ | Ф | Како ф | орѳографія (сега се пишува орфография) "ортографија" | 9 | U+0472 / U+0473 | |
Ѵѵ | Ѵ ѵ | – | ижица [ˈiʐɨtsə] | /i/ или / ʲi/ | И | Обично како и | мѵро (сега се пишува миро) "миро" | 400 | U+0474 / U+0475 |
Буква | Ракописко | Закосено | Назив | Стар назив | МФА | Македонски | Слична руска буква | Примери | Бројчена вредност | Уникод (Хекс) |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Ѕѕ | – | Ѕ ѕ | – | зѣло [zʲɪˈɫo] | /z/ или /zʲ/ | Ѕ | Како з | sѣлѡ (не се користи повеќе) "многу" | 6 | U+0405 / U+0455 |
Ѯѯ | – | Ѯ ѯ | – | кси [ksʲi] | /ks/ или /ksʲ/ | Кс | Како кс | Н/П | 60 | U+046e / U+046f |
Ѱѱ | – | Ѱ ѱ | – | пси [psʲi] | /ps/ или /psʲ/ | Пс | Како пс | Н/П | 700 | U+0470 / U+0471 |
Ѡѡ | – | Ѡ ѡ | – | омега [ɐˈmʲeɡə] | /o/ | Како о | Како о | Н/П | 800 | U+0460 / U+0461 |
Ѫѫ | Ѫ ѫ | – | юсъ большой [jus bɐlʲˈʂoj] | /u/, /ju/ или / ʲu/ | Како ј или ју | Како у | Н/П | – | U+046a / U+046b | |
Ѧѧ | Ѧ ѧ | – | юсъ малый [jus ˈmaɫɨj] | /ja/ или / ʲa/ | Како ја | Како я | Н/П | 900 | U+0466 / U+0467 | |
Ѭѭ | – | Ѭ ѭ | – | юсъ большой іотированный [jus bɐlʲˈʂoj jɪˈtʲirəvənnɨj] | /ju/ или / ʲu/ | Како ју | Како ю | Н/П | – | U+046c / U+046d |
Ѩѩ | – | Ѩ ѩ | – | юсъ малый іотированный [jus ˈmaɫɨj jɪˈtʲirəvən.nɨj] | /ja/ или / ʲa/ | Како ја | Како я | Н/П | – | U+0468 / U+0469 |
Првичниот изговор на мекиот знак, кој се изгубил најдоцна до 1400, бил многу кратка предна скретена самогласка /ĭ/ но веројатно се изговарала како ɪ или [jɪ]. Во современиот јазик сѐ уште постојат остатоци од ова древно читање, во коегзистентните варијанти на постоечки имиња, кои се читаат различно, како во името Марья и Мария (Марија).
Тастатурниот распоред на руските букви за Microsoft Windows компјутери е:
This article uses material from the Wikipedia Македонски article Руска азбука, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Содржината е достапна под CC BY-SA 4.0 освен ако не е поинаку наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Македонски (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.