Vigna Radiata: Врста пасуља
Златни мунго пасуљ (Vigna radiata) је једногодишња зељаста биљка која припада роду Vigna из породице бобова (Fabaceae).
Највише се узгаја на подручју Индије, Кине и у целој Југоисточној Азији, а то су уједно и подручја где се највише и користи.
| Vigna radiata | |
|---|---|
_Dired_open_Pod_in_Hong_Kong.JPG) | |
| Мунго | |
Научна класификација  | |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Fabales |
| Породица: | Fabaceae |
| Род: | Vigna |
| Врста: | V. radiata |
| Биномно име | |
| Vigna radiata (L.) R. Wilczek 1753 | |
| Синоними | |
| Списак синонима ↓↓↓
| |
У исхрани се користи осушено семе, махуне и клице.
Основне карактеристике
Златни мунго је ејдногодишња зељаста легумниоза која у висину може да нарасте и до 120 центиметара. Као и већина биљака из рода Vigna, и мунго пасуљ има крупне троделне листове формиране на дугачким лисним дршкама. Цваст је рацемозна, а појединачни цветови имају облик уснатица и жуте су до љубичасте боје. Плод је махуна у којој се налазе јестиво семе зеленкасте боје. Када се семе ољушти добија карактеристичну златножуту боју. Семе је ситно и достиже дужиину од свега 2 до 4 мм.
Доместификација и култивизација
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 441 kJ (105 kcal) |
19,15 g | |
| Шећери | 2 g |
| Прехрамбена влакна | 7,6 g |
0,38 g | |
7,02 g | |
| Витамини | |
| Тиамин (Б1) | (14%) 0,164 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (5%) 0,061 mg |
| Ниацин (Б3) | (4%) 0,577 mg |
| Витамин Б5 | (8%) 0,41 mg |
| Витамин Б6 | (5%) 0,067 mg |
| Фолат (Б9) | (40%) 159 μg |
| Витамин Ц | (1%) 1 mg |
| Витамин Е | (1%) 0,15 mg |
| Витамин К | (3%) 2,7 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (3%) 27 mg |
| Гвожђе | (11%) 1,4 mg |
| Магнезијум | (14%) 48 mg |
| Манган | (14%) 0,298 mg |
| Фосфор | (14%) 99 mg |
| Калијум | (6%) 266 mg |
| Цинк | (9%) 0,84 mg |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Мунго пасуљ настао је доместификацијом дивље врсте Vigna radiata subs. sublobata на подручју Персије (данашњи Иран). Археолози су пронашли бројно угљенисано семе мунго пасуља, а верује се да су ову врсту за исхрану узгајали још у Харапан цивилизацији (данашње индијске државе Пенџаб и Харајана) још пре 4,5 хиљада година. Најстарији археолошки докази о доместификацији на подручју јужне Индије (држава Карнатака) датирају на период од пре 4.000 година. Многи биолози сматрају да су то била два одвојена подручја доместификације ове врсте.
За кратко време ова врста поврћа се из Индије проширила на Кину и на целу југоисточну Азију. На подручју Тајланда ова врста се узгаја најмање 2.200 година. Током IX и X века почиње да се узгаја и на тлу Африке (острво Пемба).
Употреба
Као и све легуминозе и мунго пасуљ је висококалорична намирница са јако високим садржајем протеина биљног порекла. Садржи и природне инхибиторе протеазе, те витамине Б и Ц, калијум, магнезијум, гвожђе, фосфор, бакар и друге елементе. У традиционалној кинеској медицини користи се као детоксикатор.
Види још
Референце
- GRIN-CA Taxonomy for Vigna
- "mung bean Vigna radiata". Integrated Taxonomic Information System.
- "mung bean Vigna radiata var. radiata". Integrated Taxonomic Information System.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Vigna radiata, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.