Лептирњаче (лат.
Име лептирњаче је изведено из изгледа цветова, а махунарке због карактеристичног плода махуне. У ову фамилију се убраја велики број економски важних биљака — пасуљ, грашак, соја, кикирики, боб, сочиво, багрем, леблебија, рогач; као и поједине украсне — акација, мимоза, албиција. Fabaceae су зељасте или дрвенасте, једногодишње или вишегодишње биљке, често са сложеним листовима, појединачним цветовима или цвастима.
Лептирњаче | |
---|---|
Кудзу (Pueraria lobata) | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Rosids |
Ред: | Fabales |
Породица: | Fabaceae Lindl. (Leguminosae Jussieu, nom. cons.). |
Типски род | |
Faba (sad u Vicia) Mill. | |
Потфамилије | |
Диверзитет | |
730 родова и 19.400 врста | |
Дистрибуциона мапа. Легуминозе су присутне у четири главна биома: прашуме, умерени, траве, и сукуленти. | |
Синоними | |
|
Морфологија цвета се разликује међу традиционално прихваћеним потфамилијама. Код већине биљака ове фамилије (и скоро свих из потфамилије Faboideae) цвет поседује 5 чашичних и 5 круничних листића. Најизраженији део цвета код Mimosoideae су прашници (нпр. цветови акација и албиције), код неких Caesalpinioideae се срећу правилни актиноморфни цветови, код осталих и код Faboideae цветови имају посебну зигоморфну грађу. Код њих, је један слободни крунични листић vexillum (заставица) већи и шири од осталих и наткриљује их чинећи горњи део цвета. Два бочна (средња) већином имају дугачак нокатац и називају се alae (крила), док су два доња крунична листића у вршном делу срасли у лађицу (carina), у којој се налазе прашници и тучак (видети на приложеном цртежу и сликама). Код неких врста (нпр. Amorpha sp.) цвету недостају крила и лађица. У типичном цвету потфамилије Faboideae постоји 10 прашника, који су различито срасли (најчешће су срасли сви — монаделфија, или је један горњи прашник слободан — диаделфија), или су, веома ретко, слободни (као код рода Sophora). Дешава се да се у цвету нађе 9 прашника услед закржљавања слободног прашника, или само 5.
Легуминозе имају корен осовинског типа, вретенастог облика. Он продире у земљу и до неколико метара, а на њему се налазе квржице (nodule) са бактеријама са азотофиксаторима, углавном из рода Rhizobium. Везивање азота преко бактерија симбионата омогућава стварање сложених азотних једињења и беланчевина у биљкама ове фамилије.
Предност осовинског типа корена је, у односу на траве, отпорност на сушу услед веће дубине корена, а недостатак слабије везивање земљишта и спорије реаговање на ђубрење.
Стабло легуминоза је зељасто и може бити усправно, полегнуто или полуполегљиво. Као и код трава, вишегодишње легуминозе имају способност бокорења и оно се јавља у четири начина:
Највредније легуминозе за сточну храну бокоре се из кореновог врата (плава луцерка, црвена детелина, еспарзета...), као веома продуктивног начина вегетативног размножавања, док је за травњаке погодно бокорење из столона, као што се шири бела детелина.
Лист код легуминоза може бити прост и сложен. И код једног и код другог, јављају се залисци у пазуху листа. Прости листови се састоје од лисне дршке и лиске.
Сложен лист може бити:
Најважнији родови вишегодишњих легуминоза на травњацима (детелине и луцерке) имају троперу грађу листа.
Плод је једносемена или вишесемена махуна (legumen), по коме су створени синоними за фамилију, легуминозе или махунарке. Код неких врста се махуна отвара, пуца при сазревању, осипајући семе. Семе чини тврда семењача, што омогућава дужу клијавост семена од трава. Испод омотача семена су храњиве материје у котиледонима и клица.
Fabaceae су монофилетска група биљака које карактерише низ заједничких особина: лектини су присутни у већој количини у семенима; плодник је натцветан, изграђен од једне карпеле са серијатним семеним замецима; плод је код већине махуна; ген rpl22 одсуствује из хлоропластног генома.
Претпоставља се да је предачка група свих Fabaceae започела своју диверзификацију пре око 60 милиона година, а да су се главне групе одвојиле већ пре око 50 милиона год. Традиционално, фамилија је била дељена на три потфамилије (Caesalpinioideae, Mimosoideae, Faboideae) које у неким системима класификације имају статус фамилије у реду Fabales (Caesalpiniaceae, Mimosaceae и Fabaceae s.str., респективно). Групе Faboideae и Mimosoideae јесу монофилетске гране, али је грана Caesalpinioideae полифилетска и вероватно предачка. Молекуларнобиолошки, генетички и биохемијски подаци указују на постојање 4 групе унутар Fabaceae:
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Лептирњаче, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.