Kriptovaluta

Kriptovalute se definišu kao podskup digitalnih valuta, alternativnih valuta i virtuelnih valuta.

Bitkoin, koji je kreiran 2009. je prva decentralizovana kriptovaluta.

Od tada, veliki broj kriptovaluta je stvoren. Bitkoin i njegovi derivati (Altkoini) koriste decentralizovanu kontrolu nasuprot centralizovanom elektronskom novcu centralno bankarskog sistema. Decentralizovana kontrola koristi bitkoinovu blokčejn tehnologiju kako bi jedinstvenu bazu podataka svih transakcija prevela u razdeljenu, decentralizovanu glavnu knjigu.

Status legalnosti kriptovaluta varira od države do države i još uvek je nedefinisan ili u stanju promene u mnogima od njih. Dok većina država zakonom ne zabranjuje korišćenje kriptovaluta, njihov status kao novca nije čvrsto utvrđen. U zemljama kao sto su Maroko, Bolivija, Ekvador, Kirgistan, Bangladeš korišćenje Bitkojina je ilegalno i zakonom kažnjivo, dok je u većini drugih Brazil, Čile, Kolumbija, Argentina legalan.

• Hakovanje Blockchain je dosta težak posao, jer zahteva istovrmeno hakovanje nekoliko hiljada računara, što je gotovo nemoguće.
• Ima ozbiljan potencijal da zameni trenutni novčani sistem u svetu, jer broj korisnika kriptovaluta raste.
• Niko ne može da promeni količinu novčića koji se koriste.
• Zbog ograničene količine novčića, otporan je na inflaciju.
• Nema potrebe da trošimo novac za nekakvo održavanje računa.
• Svako može da vidi sve transakcije koje su ikada napravljene.
• Nije kontrolisan ni od koga, već ima svoju sopstvenu mrežu po kojoj radi, odnosno koristi princip decentralizacije (takozvani "peer to peer").

• Transakcije kriptovaluta su nepovratan proces nakon nekoliko potvrda transakcije. Jedna od stvari koje kriptovalute nemaju u odnosu na standardne kreditne kartice je zaštita korisnika od prevare.
• Tradicionalni finansijski proizvodi imaju imaju jak i razvijen sistem za zaštitu potrošača, za razliku od kriptovaluta.
• Mnoge banke ne pružaju usluge kriptovalutama i njihovim korisnicima, takođe odbijajući da sarađuju sa digitalno-valutnim kompanijama.
• Kriptovalute treba da zadovlje mnoge uslove da bi mogle da se koriste na globalnom nivou. Npr. broj trgovaca Bitkojinom je mali, ali konstantno rastući.
• Sa tehnološkim napredovanjem, javljaju se potrebe za sve jačim računarima sa specijalizovanim hardverom i softverom za njihovo korišćenje.
• Mogu biti zauvek izgubljene/uništene zbog nekog štetnog softvera ili gubitka podataka na interentu.
• Zasnovane su na komplikovanim matematičkim algoritmima dekodiranja, tako da mnoge države imaju dosta oprezan pristup njima, bojeći se njihovih efekata na finansijsku sigurnost.
• Zabrane u određenim državama su dostigle nivo ogromnih novčanih kazni.