Западнопоморско Војводство (полски: województwo zachodniopomorskie) — војводство во северозападна Полска кое се граничи со Поморското Војводство на исток, Големополското на југоисток, Лубушкото на југ, Германија (Мекленбург-Западна Померанија и Бранденбург) на запад и Балтичкото Море на север.
Седиште и најголем град е Шчеќин.
Западнопоморско Војводство województwo zachodniopomorskie | |||
---|---|---|---|
војводство | |||
Местоположба во Полска | |||
Окрузи во Западнопоморското Војводство | |||
Земја | Полска | ||
Седиште | Шчеќин | ||
Окрузи | 3 градски, 18 земски * | ||
Површина | |||
• Вкупно | 22.896 км2 (8,840 ми2) | ||
Население (2014) | |||
• Вкупно | 1.715.431 | ||
• Густина | 75/км2 (190/ми2) | ||
• Градскo | 1.170.105 | ||
• Селско | 523.428 | ||
Рег. таб. | Z | ||
Мреж. место | szczecin.uw.gov.pl | ||
|
Основаноо е на 1 јануари 1999 г. од дотогашните војводства Шчеќинско и Кошалинско, како и делови од други соседни војводства, согласно управната реформа усвоена претходната година. Го носи името на историската област Поморје. Иако е наречено „западнопоморско“, војводството не ги опфаќа најзападните делови на областа; тие денес ѝ припаѓаат на Западна Померанија (Vorpommern) во Германија.
Латинизираниот назив Померанија (Pomerania) и германизираното Pomern се изведени од словенското по море или „приморје“.
Западнопоморското војводство е петто по големина во земјата. Позначајни градови се Шќечин, Кошалин, Старгард и Швиноујшќе.
Ова е живописна област во балтичкиот брег, со многу плажи, езера и шумовити предели. Шчеќин, Швиноујшќе и Полице се поажни пристаништа. Други поголеми приморски места се Мјенѕиздроје, Ѓвинув,
Сè до 1945 г. областа била дел од Германија. По Втората светска војна, подрачјето ѝ е предадено на Полска согласно барањата за прекрокување на границите наметнати од СССР со Потсдамскиот договор. Највеќето Германци пребегале или биле истерани, и а на нивно место се населени Полјаци, од дотогашна Полска или преселени од полските подрачја припоени кон СССР.
Во 1948 г. 67 % од населението го сочинувале дојденци од средна Полска, Големополска и Помералија, а 25 % биле преселници од полските краишта припоени кон СССР. Други 6 % биле повратници во Полска од Западна Европа. Околу 50.000 Украинци се принудно преселени во областа во операцијата „Висла“ од 1947 г.
Војводството има 64 градски населени места, тука наведени по број на жители според состојбата во 2006 година:
Во 2012 г. полските делови на историската област Западно Поморје (Шчеќин, Швиноујшќе и Поличкиот округ) имале вкупно 520.000 жители, додека пак германските окрузи (Западна Померанија-Риген и Западна Померанија-Грајфсвалд) заедно имале 470.000 жители. Така, може да се рече дека Западното Поморје има околу милион жители.
Западнопоморското Војводство е поделено на 21 округ, од кои 3 се градски, а 18 се земски. Тие пак се поделени на вкупно 114 општини.
Име и изворно име | Површина (км²) | Население (2014) | Седиште | Други градови | Општини |
Градски окрузи | |||||
Шчеќин Szczecin | 301 | 407.180 | 1 | ||
Кошалин Koszalin | 84 | 107.783 | 1 | ||
Швиноујшќе Świnoujście | 197 | 41.276 | 1 | ||
Земски окрузи | |||||
Бјалогардски powiat białogardzki | 845 | 48.679 | Бјалогард | Карлино, Тихово | 4 |
Валчки powiat wałecki | 1.415 | 54.348 | Валч | Мирославјец, Члопа, Тучно | 5 |
Голењувски powiat goleniowski | 1.617 | 82.507 | Голењув | Новогард, Машево | 6 |
Грифински powiat gryfiński | 1.870 | 83.688 | Грифино | Хојна, Мјешковице, Тшќињско-Здруј, Цедиња, Морињ | 9 |
Грифички powiat gryficki | 1.018 | 61.517 | Грифице | Тшебјатув, Плоти | 6 |
Дравски powiat drawski | 1.764 | 58.073 | Дравско Поморске | Злоќињец, Чаплинек, Калиш Поморски | 6 |
Камјењски powiat kamieński | 1.007 | 47.751 | Камјењ Поморски | Мјенѕиздроје, Волин, Ѓивнув, Голчево | 6 |
Колобжешки powiat kołobrzeski | 726 | 79.567 | Колобжег | Гошќино | 7 |
Кошалински powiat koszaliński | 1.669 | 65.962 | Кошалин * | Шанув, Боболице, Поланув | 8 |
Лобески powiat łobeski | 1.066 | 37.804 | Лобез | Реско, Венгожино, Добра | 5 |
Мишлибушки powiat myśliborski | 1.182 | 67.417 | Мишлибуж | Барлинек, Дембно | 5 |
Пижички powiat pyrzycki | 726 | 40.488 | Пижице | Липјани | 6 |
Полички powiat policki | 664 | 75.386 | Полице | Нове Варпно | 4 |
Славненски powiat sławieński | 1.044 | 57.489 | Славно | Дарлово | 6 |
Старгардски powiat stargardzki | 1.520 | 120.593 | Старгард | Хоќивел, Добжани, Ињско, Сухањ | 10 |
Хошченски powiat choszczeński | 1.328 | 49.709 | Хошчно | Реч, Пелчице, Дравно | 6 |
Швидвински powiat świdwiński | 1.093 | 48.343 | Швидвин | Полчин-Здруј | 6 |
Шчеќинечки powiat szczecinecki | 1.765 | 78.858 | Шчеќинек | Борне Сулиново, Барвице, Бјали Бур | 6 |
* седиштето не е дел од округот |
„Западнопоморско Војводство“ на Ризницата ? |
This article uses material from the Wikipedia Македонски article Западнопоморско Војводство, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Содржината е достапна под CC BY-SA 4.0 освен ако не е поинаку наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Македонски (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.