Џулијус Њерере: 1. председник Танзаније од 1964. до 1985.

април">13. април 1922—Лондон, 14. октобар 1999) је био први председник независне Танзаније.

Џулијус Њерере
Лични подаци
Датум рођења	(1922-04-13)13. април 1922.
Место рођења	Бутинама, Британска Тангањика
Датум смрти	14. октобар 1999.(1999-10-14) (77 год.)
Место смрти	Лондон, Уједињено Краљевство
Религија	Католик
Професија	политичар и учитељ
Породица
Супружник	Марија Нјерере (в. 1953 —  his death 1999)
Политичка каријера
Политичка странка	Партија револуције (1977–1999) ТАНУ (1954–1996)
Мандати 1. председник Танзаније 26. април 1964 — 5. новембар 1985. Претходник нико Наследник Али Хасан Мвињи 1. председник Тангањике 9. децембар 1962 — 25. април 1964. Претходник нико Наследник нико

Отац му је био поглавица племена Занаки. Његово име на свахилију гласи Мвалиму са значењем учитељ. Са дванаест година креће у четворогодишњу основну школу у Мусоми коју је завршио за 3 године, а затим у средњу школу у Табори. Студирао је на Универзиету Мекере у Кампали након чега је три године предавао енглески и биологију у Табори. Стипендију за студију на Универзитету у Единбургу добио је 1949. године где је завршио студије економије и историје. Други је Африканац који је добио диплому ван Африке. Када су колонијалне власти сазнале за његово политичко деловање, добио је избор: или ће предавати или бити политичар. Једно и друго није могао бити. Један је од оснивача Организације афричког јединства. Он је спојио Тангањику и Занзибар у једно. Од 1964. до 1985. био је председник независне Танзаније. Био је афрички социјалиста, али његове реформе нису дале плода. Водио је сличну политику као и Кваме Нкрума. Дивио се афричким сељацима и људима који су живели на традиционалан начин. Године 1979, победио је Иди Амина у рату против Уганде. Више је путовао након 1985. него док је био председник. До 1990, је био на челу владајуће странке. Године 1985, у 63. години Њерере је рекао: "Нисам успео. Признајмо то". Овом се реченицом заувек опростио од политике. Последње велико дело било му је посредовање у сукобу у Бурундију 1996. године. Умро је у Лондону 1999. у 77. години живота од последица леукемије.

Џулијус Њерере је 15. марта 1985. постао почасни грађанин Београда.

Детињство: 1922–1934

Џулијус Камбараге Њерере је рођен 13. априла 1922. у Мвитонгу, подручју села Бутијама у Тангањскиној регији Мара. Он је био једно од 25 преживеле деце Нјерере Бурита, поглавара народа Занаки. Бурито је рођен 1860. године и добио је име „Нјерере“ („гусеница“ у занашком) након што је навала гусеничастих црва напала локално подручје у време његовог рођења. Бурито је постављен за поглавара 1915. године. На то место су га поставили немачки царски администратори тадашње Немачке источне Африке; његов положај такође је подржала наступајућа британска царска администрација. Бурито је имао 22 жене, од којих је Џулијусова мајка, Мугаја Нјанг'омбе, била пета. Она је била рођена је 1892. године, а за шефа се удала 1907. године, када је имала петнаест година. Мугаја је Буриту родила четири сина и четири ћерке, од којих је Њерере било друго дете; двоје његове браће и сестара умрло је у детињству.

Те супруге су живеле у разним колибама око Буритовог сточног простора, у чијем је средишту била његова округла кућа. Занаки су били једно од најмањих међу 120 племена у британској колонији, а затим су подељени међу осам поглаварстава; они су били уједињени само под краљевством поглавара Ванзагија Њерере, Буритовог полубрата, током 1960-тих година. Њеререов клан су сачињавали Абакибвизи. По рођењу, Њерере је добио лично име „Мугенди” („Вокер” у занашком), али је то убрзо промењено у „Камбариџ”, име женског духа кише, по савету омугабху гатаре. Њерере је одгајен у политеистичком систему веровања Занакија, и живео је у кући своје мајке, помажући у узгоју проса, кукуруза и тапиоке. Са осталим локалним дечацима такође је учествовао у чувању коза и говеда. У једном тренутку је прошао кроз традиционални занашки ритуал обрезивања у Габизурију. Као син поглавара, он је био изложен моћи и ауторитету којима се управљало Африком, а животом у комплексу развио је поштовање и разумевање заједничког живота, што ће утицати на његове касније политичке идеје.