Католицизам

Католицизам или римокатолицизам (грч.

καθολικισμός; лат. catholicismus — „католицизам“) је појам који означава хришћанску вјероисповијест, односно деноминацију организовану у виду Католичке цркве. Појам католицизам обухвата све аспекте постојања и деловања Католичке цркве, почевши од њених теолошких учења и еклесиолошких доктрина, преко литургијске и обредне праксе, до разних организационих, религијско-политичких и религијско-социјалних аспеката и моралних начела.

Католицизам је настао као резултат Великог раскола (1054), односно одвајања Римске цркве од васељенске Православне цркве. Основни узрок раскола било је западно учење о двоструком исхођењу Светог Духа (Филиокве). Након коначног раскола, Православна црква је задржала изворну католичност, док је Римска црква постала позната под називом Католичка црква.

Појам католицизам не треба мешати са појмом католичност који се односи на саборност као једно од четири обележја Цркве.

Католичка црква

Католичка црква се састоји из 23 засебне цркве — Западне цркве и 22 источне католичке цркве. На челу Католичке цркве се налази римски бискуп — папа. Он има над Црквом апсолутну власт. При управљању Црквом помажу му надлештва Римске курије. Исту власт имају и сви бискупи сазвани на екуменском сабору.

Основна административна подјела свих аутономних цркава је подјела на бискупије, које се код источних католичких цркава називају епархије. Бискуп у својој бискупији има углавном сву власт, ограничену једино црквеним правом и папском влашћу.

Доктрина

Доктрина католицизма заснива се на Библији и Светом предању, које укључује одређена правила васељенских сабора. Основна правила су изложена у Катихизису Католичке цркве (лат. Catechismus Catholicae Ecclesiae), а све остало канонско право је систематизовано и изложено у Кодексу канонског права.

Основне одлике

Католичка црква има разна доктринална правила од којих су нека заједничка са другим хришћанским вјероисповијестима, а нека специфична за католике:

  • вјера у директно и непрекинуто организационо наслеђе од првобитне Цркве коју је основао Исус Христос;
  • вјера да је Црква носилац јединства и свеукупности учења Исуса и његових апостола;
  • коришћење светих слика, свећа, музике и свете воде у обредима;
  • вера да је евхаристија истински тијело и крв Христова;
  • разликовање две врсте дивљења према светима: latria је клањање Богу, а dulia свецима;
  • вера у могућност „истеривања духова“ (егзорцизам);
  • вера у непогрешивост папе (догмат о папској незаблудивости);
  • догмат о безгрешном зачећу Дјеве Марије;
  • велико поштовање Дјеве Марије (hyperdulia);
  • нераскидивост свете тајне брака; постоји само могућност признања о неважењу брака;
  • поштовање мученика, светаца и блаженика разликујући начин обожавања;
  • учење о чистилишту;
  • учење о индулгенцијама;
  • учење о двоструком исхођењу Светог духа филиокве;
  • централизована црквена организација, насупрот православним аутокефалним и аутономним црквама;
  • монархистичка власт римског папе над цијелом Црквом.

Обреди

Католицизам 
Католичка миса

У Католичкој цркви постоји седам светих тајни:

Постоји неколико богослужбених обреда: латински обред, други западни обреди и источни литургијски обреди. Латински обред користи Западна црква.

Одлике латинског обреда

Одлике латинског обреда су:

  • обавезни целибат свештенства;
  • крштење, у већини случајева, обавља се полијевањем воде на главу, а не погружењем главе у воду;
  • миропомазање може вршити једино бискуп (свештеник може вршити ту свету тајну само у изузетним случајевима, нпр. у случају нечије смртне опасности);
  • при евхаристији се, по правилу, користи бесквасни хљеб;
  • причешћивање мирјана или тијелом, или тијелом и крвљу Христа — и прво и друго се сматра за потпуно причешће; причешћивање свештенства се врши увијек тијелом и крвљу;
  • додавање „и од Сина“ (филиокве) у Симбол вјере. Католичко учење учи да Свети дух исходи и од Оца и од Сина, насупрот православном учењу да Свети дух исходи само од Оца;
  • наглашава се значење ријечи Христа у анафори умјесто епиклези;
  • крсти се слијева надесно, а не здесна налијево како је у византијском обреду (православљу); и с пет прстију као симбол пет рана Христових.

Распрострањеност

Католицизам 
Распрострањеност католицизма у свијету

Католицизам је највећа (по броју вјерника) хришћанска вјероисповијест. Према подацима из 2011, у свијету постоји око 1,18 милијарди католика.

Католицизам је основна религија у многим европским државама (Француска, Италија, Шпанија, Португал, Аустрија, Белгија, Пољска, Чешка, Мађарска, Словачка, Словенија, Хрватска, Ирска, Малта и др). У 21 држави Европе, католици чине већину становништва, а у Њемачкој, Холандији и Швајцарској — половину.

На западној хемисфери, католицизам је распрострањен у цијелој Јужној и Централној Америци, у Мексику, на Куби, у Канади и САД.

У Азији, католици преовлађују на Филипинима и у Источном Тимору, а велики број католика је и у Вијетнаму, Јужној Кореји и Кини.

На Блиском истоку, католици су присутни у Либану (маронити и др.).

У Африци, према разним оцјенама, живи од 110 до 175 милиона католика.

Гркокатолицизам (или католицизам византијског обреда) распрострањен је међу Бјелорусима, Словацима, Мађарима, Румунима, Украјинцима, Закарпатским Русинима итд.; а такође мањим дијелом и међу Албанцима, Грцима, Бугарима, Србима и Русима. Католици других источних обреда живе у Индији, на Блиском истоку, Египту, Етиопији, Еритреји, Ираку итд.

Критика православних

Критика православних теолога најбоље је исказана речима светог Јована Кронштатског у његовом делу ”Мисли о цркви”:[тражи се извор] „Узрок свих лажи римокатоличке цркве је гордост и признање папе за стварну главу Цркве, и то још непогрешиву. Одатле све ропство западне цркве. Ропство мисли и вере, лишеност истинске слободе у вери и животу, јер је папа на све ставио своју тешку руку: одатле - лажни догмати, одатле - дволичност и лукавство у мишљењу, речима и деловању, одатле - разна лажна правила и установе приликом исповедања греха, одатле индулгенције; одатле - унакажавање догмата; одатле - фабриковања светаца у западној цркви, као и непостојећих моштију, Богом непрослављених; одатле - устајање на познање Божје (II Кор. 10, 5) и све врсте противљења Богу под видом борбе за већу славу Божју." „Папе и паписти су се тако погордили и понели да су умислили да критикују самога Христа, Саму Ипостасну Премудрост Божју и (под изговором развоја догмата) у својој гордости, тако далеко дошли да су променили неке од Његових речи, заповести и установа, које не смеју бити промењене до краја света и века, на пример, реч о Духу Светом, заповест о Чаши Пречисте Крви Његове, Које су лишили мирјане, ни у шта не рачунајући речи апостола Павла: „Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође“ (I Кор. 11, 26); уместо квасног хлеба користе пресан“.

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе

Tags:

Католицизам Католичка цркваКатолицизам ДоктринаКатолицизам РаспрострањеностКатолицизам Критика православнихКатолицизам Види јошКатолицизам РеференцеКатолицизам ЛитератураКатолицизам Спољашње везеКатолицизамГрчки језикКатоличка цркваЛатински језикРелигијска деноминацијаХришћанство

🔥 Trending searches on Wiki Српски / Srpski:

Уједињено КраљевствоИндиго кристалКонтинентАлен ДелонСулејман ВеличанствениЈугославијаРадоје ЧупићВладимир ШипчићДарко МиличићВања НенадићДраган ЂиласПиМилош ОбилићРадивоје БуквићСрпски сроднички односиТеа ТаировићМарко ЖивићНебојша КундачинаПетар БојовићСабља (ТВ серија)Ајфелова кулаDr. Project Point Blank Blues BandНикола ПашићЦрна свадбаРадио МилеваRingierАлександар ВеликиЈужна ОсетијаДруги светски рат у ЈугославијиМина НенадовићЈапанМемоари једне гејшеДорис ДраговићСремски КарловциЗвонимир ВучковићПетар I КарађорђевићПаја ЈовановићMarko RadojevićДраган ЗарићКалкански кругови (3. сезона)Марија АнтоанетаДоситеј ОбрадовићПредраг МилинковићДраган Јовановић (глумац)Милунка СавићДушан КовачевићВарљиво лето ’68Списак држава по БДП-у (номинални)Жигосани у рекетуМирза КапетановићДаласРудолф Хес (командант Аушвица)Гај РичиБаварскаПравослављеГоца ТржанМладенциЈозеф МенгелеРегистарске ознаке у СрбијиЈованка ОрлеанкаЖарко ЛаушевићШабан ШаулићБранко БабићВреме зла (ТВ серија)Стефан ДушанКурт РаселПостАлександар ПушкинВелике сеобе СрбаПредраг ЕјдусЕвропско првенство у фудбалу 2024.ЈетраСуперлига Србије у фудбалуМолдавијаПавле СавићПијавице (филм)Мехмед-паша Соколовић🡆 More