Фк Милан: италијански ФК из Милана (1899)

Клуб су основали 1899. године Енглези Херберт Килпин и Алфред Едвардс. Клуб се током свог постојања такмичио у Серији А, најелитнијем такмичењу у Италији, осим у 2 сезоне с почетка 1980-их, када се такмичио у Серији Б.

Милан
Пуно име	Associazione Calcio Milan
Надимак	i Rossoneri (срп. Росонери), il Diavolo (срп. Ђаволи)
Основан	16. децембар 1899. год.; пре 124 године (1899-12-16)
Стадион	Стадион Сан Сиро, Милано
Капацитет	80.018
Председник	Паоло Скарони
Тренер	Стефано Пјоли
Лига	Серија А
2022/23.	Серија А, 4.
Домаћа опрема Гостујућа опрема Трећа опрема

Милан је освојио 18 европских и светских трофеја и заједно са Боком Јуниорс дели друго место по успешности на свету иза Реал Мадрида који има 29 интернационалних трофеја (мада каталонски гигант Барселона има 20 међународних трофеја рачунајући три тријумфа у купу сајамских градова, такмичењу које није било организовано од стране УЕФА-е па га та федерација ни не признаје као претечу данашње лиге Европе). Милан је освојио 4 светске титуле, од тога освојио је Интерконтинентални Куп 3 пута и једном Светско првенство за клубове. Лига Шампиона је освојена 7 пута (само је Реал Мадрид успешнији са 14 титула), Супер Куп Европе рекордних 5 пута, а Куп победника купова 2 пута.

Милан је освојио национално првенство 19 пута, а успешнији су само Јувентус са 38 титула (званично 36) и градски ривал Интер са 20. Куп Италије је освојен 5 пута а Суперкуп Италије 7 пута. УЕФА лига Европе је једини већи трофеј који Милан никад није освојио. Милан је такође оснивач и члан групе клубова Г-14.

Дом фудбалера Милана је Сан Сиро, који је такође познат и као Ђузепе Меаца. Стадион, који дели са градским ривалом Интером, је највећи у Италији, са капацитетом од 82.995 места. Власник клуба је Америчка група Елиот , док функцију у клубу има Паоло Малдини. Милан је један од најбогатијих клубова у Италијанском и светском фудбалу.

ФК Милан ће у сезони 2021/22. водити тренер Стефано Пиоли.

Почеци и историја клуба до Берлусконијеве ере

 

Клуб се оснива 1899. године под именом Milan Cricket and Football Club од стране Енглеза Алфреда Едвардса и у његову част клуб добија име Милан, како га Енглези зову, а не Милано. Бирају се црвено-црни дресови, да би се истакла жеља, жестина и велика борбеност екипе. Први трофеј по називу Medaglia del Re осваја се 1900, док се прва титула првака осваја већ 1901. године. 1908. године један део клуба, није хтео признати италијанску доминацију у њему и одваја се, па тако постаје ФК Интернационале (Интер Милан), Миланов најљући и највећи противник. После Првог светског рата, почиње период стагнације и лоших резултата, који се тек успевају поправити у крајем 40-их година и онда започиње Миланова "прва златна ера".

Милан осваја титулу после 44 године предвођени тројицом Швеђана: Гунар Греном, Гунар Нордалом и Нилс Лидхолмом. Посебно се истакао Гунар Нордал, са 35 голова у сезони 49/50 тј. рекордом који још није надмашен. Милан постаје шампион и 1955, 1957. и 1959. Постају прваци такође и 1962. године када је био тренер Нерео Роко, творац стила игре Катенаћа. Највеће звезде у том периоду су била два Италијана Ђани Ривера и Жозе Алтафини. Освојили су и два пута Куп Шампиона: 1963 i 1969. Међутим после тога клуб се налази опет како у финансијским тако и у резултатској кризи, док њихов градски противник Интер доживљава највеће успехе. 70-их година освајају 3 национална купа и 2 купа победника купова, али главни циљ је 10-ти скудето који би донео прву звездицу изнад грба екипе. Ипак, своју прву звездицу добијају 1979. године, када им је тај трофеј донео изванредни Ђани Ривера. Међутим у сезони 79/80, код Милана и Лација се утврђује да су неке мечеве намештали и кажњавају их путем у Серију Б. Милан се одмах послије годину дана враћа у Серију А, међутим очајним играма те сезоне, опет доживљавају катастрофу и селе се у нижи ранг. Рангиран је као девети у листи ФИФА најбољих клубова 20. века.

Берлусконијева ера

Након великих потешкоћа, 1986. године клуб купује тада познати предузетник Силвио Берлускони, и почиње да прави потезе које ће Милан вратити на стару стазу славе. Један од најбољих је довођење тада младог тренера Арига Сакија, али и сјајног холандског трија у коме су били: Руд Гулит, Марко ван Бастен и бивши тренер Барселоне Френк Рајкард. Од италијанских играча долазе Карло Анћелоти, Роберто Донадони и Ђовани Гали. Прваци постају убрзо 1987. године, а годину касније освајају и Куп Шампиона. Годину касније исти куп опет бране, а и освајају у ве године и два интерконтинентална купа. Арига Сакија мијења Фабио Капело, са којим Милан осваја титуле од 1992. до 1994. године, одигравши сезону без пораза. 1994. освајају још један Куп Шампиона у утакмици са Барселоном када је резултат био 4:0 у корист росо-нера. Окосницу тога тима чинили су: Дејан Савићевић, Роберто Бађо, Звонимир Бобан, Паоло Малдини Алесандро Костакурта, те харизматични капитен Франко Барези. Након тога уследио је период осредњих резултата без трофеја. Међутим, убрзо клуб у сезони 1998/1999, када су их сви видели без шанси, осваја титулу шампиона Италије. 2003. године постају опет Шампиони Европе, освајају Лигу Шампиона, тј. некадашњи Куп Шампиона, предвођени Андрејем Шевченком, Руи Костом, Филипом Инзагијем, Андреом Пирлом и другим.

A у сезони 2006/07. поново долазе до финала Лиге Шампиона коју и освајају, победом против Ливерпула резултатом 2:1.

Тренутни стадион тима је Сан Сиро са 82.995, званично познат као Стадион Ђузепе Меаца по бившем играчу који је представљао како Милан тако и Интер. Име Сан Сиро је преузет из округа где је смештен. Сан Сиро је домаћи терен у Милану од 1926, када га је приватно саградио клуб. Стадион се дели са Интером од 1946, када је други велики милански фудбалски клуб прихваћен као заједнички станар. Стадион је добро познат по фантастичној атмосфери због близине седишта терену. Постоји честа употреба ракете од стране навијача који често проузрокују невоље.

Дана 19. децембра 2005, Миланов потпредседник и извршни директор Адријано Галлиани најавио је да тим озбиљно ради на томе да се исели из Сан Сира. Он је рекао да ће се Миланов нови стадион у великој мери заснивати на Велтинс-Арени и следећим стандардима фудбалских стадиона у Сједињеним Државама, Немачкој и Шпанији. Вероватно ће бити стадион за мале фудбалске сврхе (без атлетике). Нови стадион би требало да буде назван по спонзору. Остаје да се види да ли је то план, или је ово само трик да примора власнике да продају стадион Милана за номиналну накнаду како би наставили са реновирањем. Такође су се појавиле гласине о намери Интера да се изгради нови стадион који такође може утицати на ову одлуку.

Тренутни састав

Ажурирано 1. фебруара 2024.

Бр. Позиција Играч 2   О Давиде Калабрија (капитен) 4   С Исмаел Бенасер 7   С Јасин Адли 8   С Рубен Лофтус Чик 9   Н Оливије Жиру 10   Н Рафаил Леао 11   С Кристијан Пулишић 14   С Тиџани Рејндерс 15   Н Лука Јовић 16   Г Мајк Мењан 17   Н Ноа Окафор 19   О Тео Ернандез (заменик капитена) 20   О Пјер Калулу

Бр. Позиција Играч 21   Н Самуел Чуквуезе 23   О Фикајо Томори 24   О Симон Ћер 28   О Малик Тиао 30   О Матија Калдара 32   С Томазо Побега 38   О Филипо Тераћано 42   О Алесандро Флоренци 46   О Матео Габија 57   Г Марко Спортијело 69   Г Лапо Нава 80   С Јунус Муса 83   Г Антонио Миранте

Играчи из младог тима (Милан примавера)

Бр. Позиција Играч 73   Н Франческо Камарда 74   О Алекс Хименез (на позајмици из Реал Мадрида Б) 78   Г Андреа Бартоћиони 81   С Виктор Елету

Бр. Позиција Играч 82   О Јан Карло Симић 84   О Клинтон Нсиала 85   С Кевин Цероли 95   О Давиде Бартезаги

Играчи на позајмици

Бр. Позиција Играч —   Г Девис Васкез (Асколи) —   О Фоде Бало-Туре (Фулам) —   О Андреа Бозолан (Перуђа) —   О Томазо Чекоти (Карпи) —   О Леонардо Д'Алесио (Про Сесто) —   О Марко Пелегрино (Салернитана) —   С Шарл Де Кетеларе (Аталанта) —   С Антонио Гала (Сестри Леванте) —   С Раде Крунић (Фенербахче) —   С Алексис Салемакерс (Болоња)

Бр. Позиција Играч —   Н Габријеле Алеси (Сампдорија) —   Н Маикол Сифуентес (Леко) —   Н Лоренцо Коломбо (Монца) —   Н Марко Лазетић (Фортуна Ситард) —   Н Данијеле Малдини (Монца) —   Н Марко Насти (Бари) —   Н Боб Марфи Оморегбе (Сестри Леванте) —   Н Дивок Ориги (Нотингем Форест) —   Н Лука Ромеро (Алмерија) —   Н Шака Траоре (Палермо)

Значајни играчи у историји

Сви играчи који су наступали 100 и више пута за Милан, погледај Миланови играчи.

Повучени бројеви

Број	Играч	Националност	Позиција	Деби за Милан	Последњи меч
3*	Паоло Малдини	Италија	Одбрана	25. јануар 1985	31. мај 2009.
6	Франко Барези	Италија	Одбрана	23. април 1978	1. јун 1997.

Може се вратити ако неки од његових синова буде играо професионално за клуб.

Национални

•     Серија А :
  • Првак (19) : 1901, 1906, 1907, 1950/51, 1954/55, 1956/57, 1958/59, 1961/62, 1967/68, 1978/79, 1987/88, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1998/99, 2003/04, 2010/11, 2021/22.
  • Другопласирани (16) : 1902, 1947/48, 1949/50, 1951/52, 1955/56, 1960/61, 1964/65, 1968/69, 1970/71, 1971/72, 1972/73, 1989/90, 1990/91, 2004/05, 2011/12, 2020/21.
•   Куп Италије :
  • Освајач (5) : 1966/67, 1971/72, 1972/73, 1976/77, 2002/03.
  • Финалиста (9) : 1941/42, 1967/68, 1970/71, 1974/75, 1984/85, 1989/90, 1997/98, 2015/16, 2017/18.
•   Суперкуп Италије :
  • Освајач (7) : 1988, 1992, 1993, 1994, 2004, 2011, 2016.
  • Финалиста (5) : 1996, 1999, 2003, 2018, 2022.
•   Серија Б :
  • Првак (2) : 1980/81, 1982/83.

Европски

•   Куп европских шампиона / Лига шампиона :
  • Освајач (7–најуспешнији италијански клуб) : 1962/63, 1968/69, 1988/89, 1989/90, 1993/94, 2002/03, 2006/07.
  • Финалиста (4) : 1957/58, 1992/93, 1994/95, 2004/05.
•   Суперкуп Европе / УЕФА суперкуп :
  • Освајач (5–рекорд) : 1989, 1990, 1994, 2003, 2007.
  • Финалиста (2) : 1973, 1993.
•   Куп победника купова :
  • Освајач (2–најуспешнији италијански клуб) : 1967/68., 1972/73.
  • Финалиста (1) : 1973/74.
•   Митропа куп :
  • Освајач (1) : 1982.
•   Латински куп :
  • Освајач (2–рекорд) : 1951, 1956.
  • Финалиста (1) : 1953.

Интернационални

• Интерконтинентални куп :
  • Освајач (3–рекорд) : 1969, 1989, 1990.
  • Финалиста (4) : 1963, 1993, 1994, 2003.
•   Светско клупско првенство :
  • Освајач (1) : 2007.

Председници

Тренери

Сви тренери Милана од 1900. до данас.

Име Националност Године Херберт Килпин   Енглеска 1900–1908 Данијеле Анђелони   Италија 1906–1907 Техничка комисија   Италија 1907–1910 Ђовани Кампеиро   Италија 1910–1911 Техничка комисија   Италија 1911–1914 Ђудо Мода   Италија 1915–1922 Ферди Опенхеим   Аустрија 1922–1924 Виторио Поцо   Италија 1924–1926 Ђудо Мода   Италија 1926 Херберт Бургес   Енглеска 1926–1928 Енгелберт Кониг   Аустрија 1928–1931 Јожеф Банаш   Мађарска 1931–1933 Јожеф Виола   Мађарска 1933–1934 Адолфо Балонкијери   Италија 1934–1937 Вилијам Гарбут   Енглеска 1937 Херман Фелснер Жозеф Банаш   Аустрија   Мађарска 1937–1938 Јожеф Виола   Мађарска 1938–1940 Ђудо Ара Антонио Бусини   Италија   Италија 1940–1941 Марио Мањоци   Италија 1941–1943 Ђузепе Сантагсино   Италија 1943–1945 Адолфо Балонкијери   Италија 1945–1946 Ђузепе Бигоњо   Италија 1946–1949 Лајош Чеизлер   Мађарска 1949–1952 Гунар Грен   Шведска 1952 Марио Спероне   Италија 1952–1953 Бела Гутман   Мађарска 1953–1954 Антонио Бусини   Италија 1954 Хектор Пурисели   Уругвај 1954–1956 Ђузепе Вијани   Италија 1957–1960 Паоло Тодескини   Италија 1960–1961 Нерио Роко   Италија 1961–1963 Луис Карниља   Аргентина 1963–1964 Нилс Лидхолм   Шведска 1963–1966 Ђовани Катоцо   Италија 1966 Артуро Силвестри   Италија 1966–1967 Нерио Роко   Италија 1966–1972 Чезаре Малдини   Италија 1973–1974

Име Националност Године Ђовани Трапатони   Италија 1974 Густаво Ђанони   Италија 1974–1975 Нерио Роко   Италија 1975 Паоло Барисон   Италија 1975–1976 Ђовани Трапатони   Италија 1976 Ђузепе Марћиоро   Италија 1976–1977 Нерио Роко   Италија 1977 Нилс Лидхолм   Шведска 1977–1979 Масимо Ђакомини   Италија 1979–1981 Итало Галбати   Италија 1981 Луиђи Радиче   Италија 1981–1982 Итало Галбати   Италија 1982 Франческо Загати   Италија 1982 Иларио Кастањер   Италија 1982–1984 Итало Галбати   Италија 1984 Нилс Лидхолм   Шведска 1984–1987 Фабио Капело   Италија 1987 Ариго Саки   Италија 1987–1991 Фабио Капело   Италија 1991–1996 Оскар Табарез   Уругвај 1996 Ђорђио Морини   Италија 1996–1997 Ариго Саки   Италија 1997 Фабио Капело   Италија 1997–1998 Алберто Цакерони   Италија 1998–2001 Чезаре Малдини Мауро Тасоти   Италија   Италија 2001 Фатих Терим   Турска 2001 Карло Анћелоти   Италија 2001–2009 Леонардо Араужо   Бразил 2009–2010 Масимилијано Алегри   Италија 2010–2014 Кларенс Седорф   Холандија 2014 Филипо Инцаги   Италија 2014–2015 Синиша Михајловић   Србија 2015–2016 Кристијан Броки   Италија 2016 Винченцо Монтела   Италија 2016–2017 Ђенаро Гатузо   Италија 2017–2019 Марко Ђампаоло   Италија 2019–2019 Стефано Пјоли   Италија 2019–

• Списак фудбалских клубова у Италији
• Милански дерби