Филипо Инцаги: италијански фудбалски тренер и бивши фудбалер

август">9. август 1973) бивши је италијански фудбалер и тренутни тренер прволигаша Салернитане. Играо је на позицији нападача. Наступао је и за репрезентацију Италије и постигао 25 голова у 57 утакмица одиграних у дресу „азура”. Надимак му је „Суперпипо”. На утакмици финала Лиге шампиона 2007. године, постигао је оба гола у победи Милана над Ливерпулом 2:1. Његов млађи брат је Симоне Инцаги, такође бивши фудбалер.

Филипо Инцаги
Филипо Инцаги 2011. године
Лични подаци
Надимак	Пипо
Датум рођења	(1973-08-09)9. август 1973. (50 год.)
Место рођења	Пјаченца, Италија
Висина	1,81 m
Позиција	Нападач
Јуниорска каријера
1982—1985 1985—1991	Сан Николо Пјаченца
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1991—1995 1992—1993 1993—1994 1995—1996 1996—1997 1997—2001 2001—2012	Пјаченца → Албинолефе → Верона Парма Аталанта Јувентус Милан	39 21 36 15 33 122 202	(15) (13) (13) (2) (24) (58) (73)
Репрезентативна каријера
1993–1996 1997–2007	Италија до 21 Италија	14 57	(3) (25)
Тренерска каријера
2012—2014 2014—2015 2016—2018 2018—2019 2019—2021 2021—2022 2022—2023 2023—	Милан 2 Милан Венеција Болоња Беневенто Бреша Ређина Салернитана
Награде Фудбал Светско првенство 2006. Немачка Италија Европско првенство 2000. Белгија/Холандија Италија

Клупска

Кренуо је са фудбалом 1991. у родној Пјаченци, но тамо је одиграо тек две утакмице пре позајмљивања у Албинолефе, где је у трећој лиги постигао 13 погодака у 21 утакмици. Сезону након тога отишао је у Хелас Верону, постигавши опет 13 голова, но овај пут у 36 утакмица, иако у вишем рангу. Потом се вратио у Пјаченцу, где је овај пут био у првом плану. Те сезоне је постигао 15 голова у 37 утакмица. Преселио се потом у Парму, чиме је први пут заиграо у Серији А. Тамо се није прославио, постигавши тек два поготка у 15 утакмица. Парма га није задржала, но он је остао у елитној италијанској лиги, те са 24 поготка за Аталанту био најбољи стрелац и најбољи млади играч лиге.

Уследио је потом велики трансфер у Липијев Јувентус. Тамо је провео 4 године играјући у нападу са Алесандром Дел Пјером. У 120 утакмица постигао је 57 голова. Сезоне 1997/98. постао је првак Италије и вицешампион Европе. Доласком Давида Трезегеа, изгубио је место у првој постави, те преселио на Сан Сиро у Милан. Први део сезоне као „россонер“ провео је повређен, но одмах је по повратку, у дуету са Шевченком играо сјајно. У црно-црвеном дресу постао је најбољи италијански стрелац у европским такмичењима, престигавши Алесандра Алтобелија. У Милану је остао до краја каријере 2012. године и за то време освојио два „скудета“, две Лиге шампиона, два суперкупа Италије, два УЕФА суперкупа и по један куп Италије и Светско клупско првенство.

Репрезентативна

У репрезентацији је дебитовао 8. јуна 1997. против Бразила. За „азуре“ је играо до 2007. године и постигао 25 голова на 57 утакмица. Наступио је на СП-у 98, ЕП-у 2000, те на СП-у 2002. На ЕП 2004. у Португалу није ишао, но због повреде Кристијана Вијерија успео је да се пробије до СП 2006. у Немачкој, где је био је један од стрелаца златне италијанске екипе.

Репрезентација Италије

• Европско првенство до 21. године (1) : 1994
• Светско првенство (1) : 2006.
• Европско првенство : финале 2000.

Пјаченца

• Серија Б (1) : 1994/95.

Јувентус

• Првенство Италије (1) : 1997/98.
• Суперкуп Италије (1) : 1997.
• Интертото куп (1) : 1999.
• Лига шампиона : финале 1997/98.

Милан

• Првенство Италије (2) : 2003/04. и 2010/11.
• Куп Италије (1) : 2002/03.
• Суперкуп Италије (2) : 2004. и 2011.
• Лига шампиона (2) : 2002/03. и 2006/07. (финале 2004/05).
• Суперкуп Европе (2) : 2003. и 2007.
• Светско клупско првенство (1) : 2007.
• Интерконтинентални куп : финале 2003.

Милан (млади тим)

• Турнир Вијаређо (1) : 2014.