Леукемија

Ова болест настаје најчешће из белих крвних зрнаца (леукоцита) и њихових претходника, али може настати из осталих ћелија крви. У крви и коштаној сржи оболелих од леукемије може се најчешће наћи мноштво незрелих леукоцита (бласти). Та бела крвна зрнца која нису потпуно развијена се називају прекурзорним или леукемијским ћелијама. Симптоми могу да обухватају крварење и проблеме појаве модрица, осећај умора, грозница, и повећан ризик од развоја инфекција. Ови симптоми се јављају услед недостатка нормалних крвних ћелија. Дијагноза се типично успоставља помоћу тестова крви или биопсије коштане сржи.

Леукемија
Синоними	Leukaemia
Размаз коштане сржи болесника са претходником Б-ћелија акутне лимфоцитне леукемије
Специјалности	Онкологија Хематологија
Симптоми	Крварење, појава модрица, осећај умора, грозница, повећан ризик од инфекција
Време појаве	Сви узрасти
Узроци	Наследини и фактори околине
Фактори ризика	Пушење, породична историја, јонизујућа радијација, неке хемикалије, ранија хемотерапија, Даунов синдром.
Дијагностички метод	Тестови крви, испитивање коштане сржи
Лечење	Хемотерапија, радиотерапија, циљана терапија, трансплант коштане сржи, подржавајућа нега
Прогноза	Петогодишња стопа преживљавања 57% (САД)
Фреквенција	2,3 милиона (2015)
Смртност	353.500 (2015)
[уреди на Википодацима]

Прецизни узрок леукемије није познат. Сматра се да се болест јавља услед комбинације генетичких и околинских (ненаследних) фактора. Фактори ризика су пушење дувана, јонизујућа радијација, поједине хемикалије (као што је бензен), ранија хемотерапија, и Даунов синдром. Особе са породичном историјом леукемије су исто тако изложене великом резику. Постоје четири главна типа леукемије: акутна лимфоцитна леукемија (ALL), акутна мијелоцитна леукемија (AML), хронична лимфатична леукемија (CLL) и хронична мијелоидна леукемија (CML) — као и низ мање уобичајених типова. Леукемија и лимфоми припадају широј групи тумора који утичу на крв, коштану мождину, и лимфни систем, која је позната као тумори хематопоетских и лимфоидних ткива.

Третман може да обухвата неку комбинацију хемотерапије, радиотерапије, циљане терапије, и транспланта коштане сржи, уз додатак подржавајуће и палијативне неге по потреби. Одређеним типовима леукемије се може управљати чекањем под надзором. Успех третмана зависи од типа леукемије и узраста особе. Исходи су побољшани у развијеном свету. Просечна петогодишња стопа преживљавања је 57% у Сједињеним Државама. Код деце млађе од 15 година, петогодишња стопа преживљавања је у опсегу од 60 до 85%, у зависности од типа леукемије. Код деце са акутном леукемијом која су без рака након пет година, мало је вероватно да ће се рак вратити.

Године 2015, леукемија је била присутна код 2,3 милиона људи и узроковала је 353.500 смртних случајева. Године 2012. било је 352.000 ново развијених случајева. Она је најчешћи тип канцера код деце, при чему је три четвртине случајева леукемије код деце акутног лимфобластног типа. Међутим, око 90% свих случајева леукемије се дијагнозира код одраслих, од којих су AML и CLL најзаступљенији типови код одраслих. Болест се чешће јавља у развијеном свету.

• Леукемије се деле на акутне (до 20% бласти у аспирату костне сржи) и хроничне (преко 20%)

• Према врсти ћелија из којих настају на: лимфатичне, које настају из лимфоцита и мијелоичне леукемије, које настају из мијелоичне лозе крвних ћелија (еозинофили, неутрофили, базофили, еритроцити, мегакариоцити).

• На основу броја леукоцита у крви на: леукемичне, сублеукемичне и алеукемичне.

Код леукемичних је обично број измењених белих крвних зрнаца масивно повећан у крви. Сублеукемичне леукемије се карактеришу нормалним или благо повећаним бројем леукоцита у крви, док се код алеукемичних не могу наћи туморске ћелије у крви, али их зато има у коштаној сржи.

Услед размножавања туморских ћелија у коштаној сржи, оне потискују здраве ћелије из којих настају остале крвне ћелије. Услед тога долази до:

• анемије, чији су симптоми обично слабост, замарање, бледа боја коже, срчане тегобе...

• тромбоцитопеније, чији су симптоми мала тачкаста крварења-петехија по кожи и слузокожи

• честих инфекција, јер је број здравих леукоцита смањен па су инфекције праћене повишеном температуром честе.

Услед инфилтрације здравих органа малигним ћелијама јављају се и симптоми попут увећања слезине, лимфних жлезда и јетре. Могу се јавити још и болови у костима, оток и крварење десни услед нагомилавања туморских ћелија, промене на кожи, главобоље и парезе кранијалних живаца због нагомилавања туморских ћелија у ликвору (лат. Meningeosis leucaemica). Ови симптоми су различито изражени код различитих типова леукемија.

Акутне леукемије

Акутне леукемије се карактеришу наглим почетком и брзим развојем болести. Од симптома се најзаступљенији знаци инсуфицијенције коштане сржи (анемија, тромбоцитопенија, инфекције). Постоје две врсте акутних леукемија:

• Акутна мијелоцитна леукемија

Чини око 80% леукемија одраслих. Настаје из мијелоидне лозе крвних ћелија, најчешће из гранулоцитне. Учесталост је око 3/100.000 становника годишње. Претежно су старије особе оболеле.

• Акутна лимфоцитна леукемија

Ова форма се најчешће среће код деце, око 80%. Учесталост је око 1/100.000 становника годишње. Настаје из Б-лимфоцита и Т-лимфоцита.

Хроничне леукемије

Развија полако у току година и деценија, тече прогресивно. Симптоми су у почетку благи и обично у виду повећања слезине, лимфних чворова... Најчешће се среће код старијих људи. Такође постоје два облика.

• Хронична мијелоидна леукемија

Убраја се у мијелопролиферативне поремећаје. Учесталост је око 1/100.000 становника годишње.

• Хронична лимфатична леукемија

Убраја се у нон-Хоџгинове лимфоме (енгл. Non-Hodgin lymphoma). Учесталост је око 2-3/100.000 становника годишње. Потиче најчешће од зрелих Б-лимфоцита.

Узрок леукемија је у већини случајева непознат. У настанку ове болести учествују генетички фактори и фактори спољашње средине.

Генетички фактори

Пацијенти са Дауновим синдромом (тризомија 21. хромозома) имају знатно већи ризик да оболе од акутне лимфатичне леукемије од здравих људи. Такође у скорије време је откривен читав низ хромозомских аберација које су повезане са појавом леукемија.

Фактори спољашње средине

• Јонизујуће зрачење може довести до појаве леукемије.
• Хемијске супстанце нпр. бензен такође могу изазвати настанак леукемије.
• Цитостатици
• Вируси, тако нпр. инфекција хуманим Т-лимфотропним вирусом (ХТЛВ) може довести до лимфоцитне леукемије Т-лимфоцита.