Лас Вегас: највећи град Неваде (САД)

Према попису из 2020. године, Лас Вегас има 641.903 становника.

Лас Вегас енгл. Las Vegas
Поглед на град Светски тржни центар Страт Стрип Центар за здравље мозга Центар владе округа Кларк
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Сједињене Америчке Државе
Федерална јединица	Невада
Округ	Кларк
Основан	1847.
Статус града	15. мај 1905.
Становништво
Становништво	‍
— 2020.	641.903
— густина	1.747,17 ст./km2
Агломерација (2020.)	2.265.461
Географске карактеристике
Координате	36° 10′ 24″ С; 115° 10′ 00″ З / 36.173333° С; 115.166667° З / 36.173333; -115.166667
Временска зона	UTC-8
Апс. висина	610 m
Површина	340,26 km2
— копно	340 km2
— вода	0.26 km2
Лас Вегас Лас Вегас на карти Nevada
Остали подаци
Градоначелник	Керолин Џ. Гудмен
ФИПС код	32-40000
ГНИС код	0847388
Веб-сајт
www.lasvegasnevada.gov

Важи за град непрестане забаве и коцке. Настао је 1905. године, а звање града је добио 1911. Најпознатија улица у Вегасу је Лас Вегас булевар, познатији као „Стрип“, дуг чак 6,4 km. У овој улици се налази највећи број казина, хотела, дискотека и ресторана. Први казино саграђен у овој улици је казино Pair-o-Dice Club, што се може превести као Пар коцкица или као Рајски Клуб.

 

Лас Вегас је смештен у безводној пустињској области у округу Кларк. Окружењем доминира пустињска вегетација, а има и дивљих животиња. У овом подручју знају се десити изненадне бујице и поплаве. Омогућавање прираста у броју становништва био је главни разлог за повећање капацитета градског система за одвод отпадних вода. Ширење тог система финансирано је из фонда Америчке агенције за заштиту околине која је 2008. доделила грант за програме анализирања и прогнозирања ширења града и његовог утицаја на околину до 2019. године.

Град се налази у безводном подручју, окружен сувим планинама, а надморска висина му је око 620 m. На западу се налазе планине Спринг. Већина пејзажа је стеновита и пуна прашине. У самом граду, међутим, има пуно травњака, дрвећа и осталих зелених површина. Због проблема с изворима воде, тренутно постоји покрет који подстиче уређивање околине и вртова на начин да се смањи или елиминише потреба за додатном водом из система наводњавања. Према Америчком уреду за попис, површина града износи 340,26 km², од чега је 340 копно, а само 0.26 (0.04%) вода.

На месту где се данас налази Лас Вегас 1830. године није становало више од 50 особа. Колонизатори су претворили ово мало место у пустињи у оазу. Године 1850. овде се доселио Вилијам Брингхерст, следбеник духовног вође мормона Бригама Јанга. Мормони, међутим, нису имали много успеха у покушају да развију ову област. До почетка 20. века овде се налазило само једно утврђење.

Као што се десило са многим градовима Средњег запада у Америци, до напретка ове области дошло је тек након изградње железнице. Лас Вегас почиње да се развија када је, почетком 20. века, компанија Јунион Пацифик Роуд монтирала железничке шине у смеру западне обале. Године 1936, код реке Колорадо, која се налази 48 km јужно од Лас Вегаса, направљено је вештачко језеро Хувер, а као резултат тога настало је и језеро Мид. Током овог периода створен је план о развитку града. Лас Вегас је познат као рај за коцкаре тек од 1946. када је изграђен први интернационални хотел у булевару Стрип.

Доласком познатог бизнисмена Хауарда Хјуза крајем 1960-их, који је купио многе казино-хотеле, као и појавом радијских и ТВ-станица у граду, легитимне корпорације такође су почеле куповати касина, а федералне власти истерале су мафију из града током неколико идућих година. Константну туристичку „доларску струју“ од казина и хотела увећао је нови извор савезног новца. Тај новац стизао је од оснивања оног што је данас ваздухопловна база Нелис. Прилив војног особља и ловаца на послове у казинима помогао је настанку бума у грађевинарству и изградњи, који се данас ипак мало смањио.

Иако је Макао престигао Лас Вегас по приходима од коцкања, ипак ово подручје остаје једно од водећих свјетских одредишта за забаву.

Лас Вегас је оаза у пустињи Мохаве, али туристи не долазе овде због природе. Напротив, оно што их привлачи је вештачки свет казина и ноћних клубова, осветљених хиљадама светала. Фантастична неонска светла и масивне зграде, које се могу видети још из авиона, одушевљавају посетиоце и привлаче хиљаде клијената у казина и локале. Израчунато је да је 39.727.022 посетиоца, оставило у рају за коцкаре, приближно 9,4 милијарде долара (цела Кларк област).

Казина су отворена даноноћно, а улаз је бесплатан. Забавни програм почиње око 20 сати са тзв. динер шоуом, док информациони шалтери пружају детаљне информације о свим врстама забаве у граду. Посетиоци казина могу опробати своју срећу на аутоматима, видео-покеру, блек-џеку, бакари и рулету, или могу једноставно посматрати друге играче. Ноћни клубови нуде други вид забаве за оне који нису љубитељи коцке. Прво место међу клубовима свакако заузимају џентлмен клубови, чије особље чине искључиво жене, одевене веома оскудно. Лас Вегас је и град кабареа, званих комеди клабс, као и великог броја других ноћних клубова са музиком уживо. У сваком од њих оркестар свира различите музичке жанрове како би се публика што разноврсније забављала и трошила новац. Ноћни барови привлаче најразноврсније посетиоце. Неки нуде уметнички програм својих забављача, други се могу похвалити богатим асортиманом ледених коктела, великим бројем столова за билијар и спортским телевизијским програмима.

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 596.494 становника, што је 117.990 становника више него 2000. године.

•   Ансан
•   Чеџу
•   Леон
•   Хулудао
•   Пукет
•   Перник
•   Памукале

• Андре Агаси, (тенисер)
• Џена Џејмсон, (глумица)